Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Povreda je nastala zbog desetogodišnjeg trajanja parničnog i izvršnog postupka, koji još nisu okončani, i dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milanke Ćirić, Tomislava Šutića i Predraga Miloševića, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milanke Ćirić, Tomislava Šutića i Predraga Miloševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 122/08 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9446/10 povređeno prav o podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčen o odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Milanke Ćirić, Tomislava Šutića i Predraga Miloševića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9446/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

3. Utvrđuje se:

- pravo Milanke Ćirić na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- pravo Tomislava Šutića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- pravo Predraga Miloševića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milanka Ćirić, Tomislav Šutić i Predrag Milošević , svi iz Čačka, izjavili su 21. Ustavnom sudu jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili, odnosno vode pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1 22/08 i Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9446/10.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosioci ustavne žalbe navode da je parnični postupak, iako u njemu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja, trajao osam godina, a da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduzeli, već da je Osnovni sud u Čačku rešenjem I. 94 46/10 od 31. maja 2010. godine prekinuo izvršni postupak, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahteve za naknadu štete.

Podneskom od 18. marta 2013. godine podnosioci su istakl i i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, dok su podneskom od 1 9. marta 2013. godine istakli i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1517/08 od 12. novembra 2008. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda Čačku I. 9446/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Milanka Ćirić, Tomislav Šutić i Predrag Milošević , podneli su 3. februara 2003. godine, odnosno 26. januara i 29. aprila 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužb e protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Po tužbi Milanke Ćirić formiran je predmet pod brojem P. 267/2003. Navedenoj parnici su spojene parnice po tužbama koje su podneli Tomislava Šutić i Predrag Milošević , kao i još tri tužioca, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Nakon više održanih ročišta za glavnu raspravu, tužioci su 2004. godine preinačili (proširili) tužbu, tako što su kao tužene označili još sedam novoformiran ih zavisn ih društ ava osnovanih od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

Komisija veštaka ekonomske struke je 31. oktobra 2006. godine dostavila Opštinskom sudu nalaz i mišljenje, dok su tužioci 13. novembra 2007. godine, odnosno 8. januara 2008. godine „precizirali “ svoje tužbene zahteve.

Opštinski sud je doneo delimičnu presudu P1. 122/08 od 31. marta 2008. godine koj om je usvojio tužbene zahteve tužilaca u pretežnom delu, dok je odbio u delu za zakonsku zateznu kamatu.

Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 1431/08 od 1. oktobra 20 08. godine potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 122/08 od 31. marta 2008. godine i odbio žalbu tuženih kao neosnovanu.

Izvršni poverioci, među kojima i ovde podnosioci ustavne žalbe, su 11. novembra 200 8. godine Opštinskom sudu podneli predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnih poverilaca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 122/08 od 31. marta 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 1517/08 od 11. novembra 200 8. godine usvojio predlog za izvršenje, koje je postalo pravnosnažno 28. novembra 200 8. godine. Opštinski sud je doneo zaključak I. 1517/08 od 12. novembra 2008. godine kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu navedenog rešenja o izvršenju.

Opštinski sud je 11. marta 2009. godine uputio dopis Narodnoj banci Srbije radi dostave podataka da li je predmetno izvršenje započeto i kada. Narodna banka Srbije je dopisom od 17. marta 2009. godine obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava. O navedenom sud je dopisom od 24. marta 2009. godine obavestio zajedničkog punomoćnika izvršnih dužnika.

Izvršni poverioci su podneskom od 13. aprila 2009. godine, promenili sredstva izvršenja zahtevajući da sud izvrši popis, procenu i prodaj u pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 i tako dobijena sredstava prenose na njihove račune.

Opštinski sud je rešenjem I. 589/09 od 14. aprila 2009. godine dozvolio promenu sredstava izvršenja.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud), koji je nakon reforme pravosuđa preuzeo postupanje u ovom predmetu, doneo je 31. maja 2010. godine rešenje I. 94 66/2010, kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Izvršni poverioci su podneskom od 13. juna 2012. godine predložili nastavak postupka, pozivajući se na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 22. februara 2011. godine.

Konačno, Osnovni sud je doneo rešenje I. 9466/10 od 27. juna 2012. godine kojim je nastavio postupak izvršenja u tom predmetu. Međutim, Osnovni sud nakon toga, nije preduzeo nijednu radnju u izvršnom postupku.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledi o nakon okončanja parničnog postupka, oba sudska postupka se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu „Hornsby protiv Grčke“, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period - od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu, odnosno 3. februara 200 3. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci ukupno traju deset godina i da još uvek nisu okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo šest tužilaca u parničnom postupku i isto toliko u izvršnom postupku, te se samim tim radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od navedenih činilaca ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli dugom trajanju postupaka.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon osam godina, snosi Opštinski sud, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, uz napomenu da je Okružni sud u Čačku postupao veoma efikasno, jer u roku od šest meseci odlučio o žalbi tuženih izjavljenoj protiv prvostepene presude.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da Opštinski sud nakon što je 14. aprila 2009. godine dozvolio promenu sredstava izvršenja, nijednu drugu radnju usmerenu ka sprovođenju i okončanju izvršenja nije preduzeo, da bi Osnovni sud 31. maja 2010. godine prekinuo postup ak izvršenja, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja . Međutim, ni Osnovni sud, nakon što je 27. juna 201 2. godine doneo rešenje kojim je nastavio postupak izvršenja, nije preduzeo niti jednu radnju usmerenu ka okončanju postupka.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje kako Opštinskog suda u Čačku, tako i sada Osnovnog suda u Čačku dovelo do toga da predmetni sudski postupci traj u ukupno deset godina i da još uvek nisu okončani.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koju podnosioci zasniva ju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosi oci pomenuto ustavno pravo nije moglo biti povređeno u parničnom postupku, imajući u vidu da su presudom parničnog suda usvojen i nj ihovi tužbeni zahtevi. Prema stanovištu Ustavnog suda, isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u izvršnom postupku, podnosi ocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9446/10.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnositeljki ustavne žalbe Milanki Ćirić u iznosu od 1.000 evra, podnosiocu Tomislavu Šutiću u iznosu od 900 evra, kao i podnosiocu Predragu Miloševiću u iznosu od 900 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka, njihov karakter i visinu dosuđenih iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Podnosioci ustavne žalbe su zahtev za naknadu materijalne štete istakl i tek u dopuni ustavne žalbe od 18. marta 2013. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu materijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine , a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen (videti Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 9446/10 okončao u najkraćem roku.

10. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević