Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja pravnosnažne presude u radnom sporu. Postupak, koji zajedno sa izvršenjem traje preko 10 godina, doneo je podnosiocima naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Ćirovića i Stanimira Jovanovića, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radivoja Ćirovića i Stanimira Jovanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1187/02 i izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9479/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 615/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku i Narodnoj banci Srbije da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Ćirović i Stanimir Jovanović , obojica iz Čačka, podneli su 21. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 1187/02 i I. 615/09.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog opisa toka navedenih sudskih postupaka, istaknuto da je neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1187/02 od 27. oktobra 2008. godine podnosiocima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje je navedeno da u parničnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obiman postupak koji je na kraju trajao pet godina i šest meseci. Takođe je navedeno da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parnice, postupajući sud, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nije preduzeo. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 1187/02 i Osnovnog suda Čačku I. 9479/10 (ranije predmet Opštinskog s uda u Čačku I. 615/09), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stanimir Jovanović i Radivoje Ćirović, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 22. avgusta 2002. godine i 18. juna 2003. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog A . D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru . Po tužbi Radivoja Ćirovića formiran je predmet pod brojem P1. 1187/02. Navedenoj parnici spojena je parnica (P1. 1376/03) po tužbi Stanimira Jovanovića , i još dvoje tužilaca, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 6. novembar 2002. godine nije održano jer tuženi nije uredno pozvan. Iz istog razloga nisu održana ročišta zakazana za 19. novembar 2002. i 26. februar 2003. godine.

Podneskom Opštinskom sudu od 10. jula 2003. godine tužilac je predložio prekid postupka do okončanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti aneksa Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Postupak je na ročištu 24. septembra 2003. godine nastavljen.

Tužioci su 12. jula i 10. avgusta 2004. godine preinačili (proširi li) tužbu tako što su kao tužene označili još sedam novoformiranih zavisn ih društ ava osnovanih od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

Podnescima od 15. septembra 2004. godine obavestili sud da ne prihvataju zaključenje poravnanja sa tuženim i predložili zakazivanje ročišta.

Ročište zakazano za 19. decembar 2005. godine nije održano, a spisi predmeta su dostavljeni istražnom odeljenju Okružnog suda u Čačku povodom pokrenutog krivičnog postupka protiv odgovornih lica tuženog.

Opštinski sud je rešenjem P1. 1187/02 donetim na ročištu 5. aprila 2006. godine dozvolio subjektivno preinačenje tužbe, te odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost poremećaja u poslovanju tuženog od strane komisije veštaka. Rešenjem od 2. oktobra 2006. godine opozvano je rešenje o određivanju veštačenja od 5. aprila iste godine i određeno veštačenje od strane komisije veštaka u drugačijem sastavu. Nalaz i mišljenje komisije veštaka dostavljeni su 13. oktobra 2006. godine sudu.

Na predlog punomoćnika tužilaca u predmetu je izvršeno i veštačenje na okonost visine potrživanja tužilaca, a nakon dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka, tužioci su podneskom od 16. novembra 2007. godine precizirali tužbeni zahtev.

Nakon nekoliko održanih ročišta u 2008. godini, Opštinski sud je presudom P1. 1187/02 od 28. novembra 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca da im se isplate određeni novčani iznosi na ime razlike između isplaćene i zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos razlike u zaradi za određene periode.

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 9. oktobra 2009. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 1187/02 od 28. novembra 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 615/09 od 23. aprila 200 9. godine usvojio predlog za izvršenje, a zaključkom od istog dana godine je naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu navedenog rešenja o izvršenju.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) je 31. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9479/10 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Izvršni poverioci su 28. novembra 2011. godine podneli predlog za nastavak postupka, da bi Osnovni sud rešenjem I. 9479/10 od 8. decembra 2011. godine nastavio postupak izvršenja u ovom predmetu.

Osnovni sud je 29. maja 2012. godine doneo zaključak I. 1887/10 kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju , dok je zaključkom od 8. oktobra 2012. godine naloženo da se sudu dostavi izveštaj o sprovođenju izvršenja. U odgovoru Narodne banke Srbije – Odeljenje za prinudno naplatu Kragujevac od 15. oktobra iste godine navedeno je da rešenje I. 615/09 od 23. aprila 2009. godine nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na računima dužnika, kao i „da su dužnici AD „FRA“- i dr. Čačak u postupku restruktuiranja, to je ovo rešenje neaktivno sve do dostavljanja naloga suda da se rešenje treba izvršiti na teret dužnika u restruktuiranju.“

Zaključkom Osnovnog suda od 18. oktobra 2012. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da postupi po zaključku od 29. maja te godine.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu - 27. i 30. januara 2003. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci traju duže od deset godina i da još uvek nisu okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo četvoro tužilaca u jednom delu parničnog postupka i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od ovih činilaca ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da su podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem doprineli dužem trajanju postupka. Naime, kako parnične stranke nisu pristupile na prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 10. april 2003. godine postupak je bio u mirovanju do 29. avgusta iste godine. Takođe, na predlog punomoćnika tužioca postupak je bio u zastoju u periodu od godinu dana (od 15. marta 2005. do 15. marta 2006. godine.)

Po oceni Ustavnog suda, prevashodnu odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon više više od pet godina, snosi Opštinski sud. Nakon što je veštak podneskom od 4. juna 2007. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da dostavi nalaz i mišljenje, sud je tek nakon devet meseci ponovo zakazao ročište za glavnu raspravu na kome je rešenjem određen drugi veštak. Pored toga, sud je u 2006. godini održao samo jedno ročište, a u 2008. godini nije održao nijedno ročište duže od sedam meseci (od 3. marta do 10. septembra ), a u tom periodu dva ročišta nisu održana zbog nedolaska tuženog.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud nakon dostavljanja zaključka I. 105/09 od 26. januara 2009. godine kojim je naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju do 1. januara 2010. godine i stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, kada je izvršni postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju.

U odnosu na činjenicu da je predmetni izvršni postupak bio u prekidu u periodu od 31. maja 2010. godine do 15. novembra 2011. godine (dakle, u periodu do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 119/12)), Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao pitanje koje se postavlja i u konkretnom slučaju, a tiče se postupanja ne samo nadležnog izvršnog suda, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje postupka restrukturiranja nad subjektima privatizacije (videti npr. Odluke Ustavnog suda Už - 1918/2010 i Už - 3531/2010 na www.ustavni.sud.rs). U pomenutim Odlukama Ustavni sud je, ukazujući na svoj stav izražen u Rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine prema kojem nakon 31. decembra 2008. godine više nije bilo moguće sprovoditi restrukturiranje, zaključio da se subjekti privatizacije nakon označenog datuma više nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranja zbog čega nisu ni postojali razlozi za prekid izvršnih postupaka. Stoga, Ustavni sud nalazi, pozivajući se na obrazloženja data u svojim odlukama Už-1918/2010 i Už-3531/2010, da okolnost što je izvršni postupak bio u prekidu u vremenu od preko dve godine zbog restrukturiranja dužnika ne može biti opravdanje za činjenicu da izvršenje ni nakon skoro četiri godine nije sprovedeno.

Dakle, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je , pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu načelno pravn o shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, prema kome se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), kojom je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, te će se prekinuti postupci nastaviti i okončati. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja ni odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnosilaca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su u periodu od skoro pet godina onemogućeni da mirno uživaju svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosilaca u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve mere, kako bi se izvršni postup ak u predmetu I. 9479/10 okončao u najkraćem roku .

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih postupaka, kao i doprinos dužini trajanja postupaka samih podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbe od 16. marta 2013. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 4. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti