Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Parnični i izvršni postupak traju preko deset godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete, dok je zahtev za materijalnu štetu odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aca Vasovića, Luke Milovanovića, Gordane Đurakić i Ljubiše Markovića, svih iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aca Vasovića, Luke Milovanovića, Gordane Đurakić i Ljubiše Markovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 107/03 i izvršnom postupku koji se vod i pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9332/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1421/08) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Aca Vasovića, Luke Milovanovića, Gordane Đurakić i Ljubiše Markovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9332/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom član a 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo :

- Ace Vasovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ;

- Luke Milovanovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ;

- Gordane Đurakić na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Ljubiše Markovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tač. 1 . i 2. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aco Vasović, Luka Milovanović, Gordana Đurakić i Ljubiša Marković, svi iz Čačka, izjavili su 21. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 107/03 i I. 1421/08.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosioci ustavne žalbe navode da je parnični postup ak, iako u njemu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja, trajao duže od šest godina , a da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju , nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduze li, već da je Osnovni sud u Čačku rešenjem I. 9 332/10 od 31. maja 2010. godine prekinuo izvršni postupak, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i istakli su zahtev za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe. U podnesku od 1. marta 201 3. godine, podnosioci su istakli da su ustavnom žalbom, pored zahteva za utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava, tražili i naknadu nematerijalne štete u skladu sa tada važećim zakonskim odredbama i istovremeno su opredelili visinu tražene materijalne štete u iznosu opredeljeno m rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 650/09 od 15. maja 2009. godine. Podneskom od 19. marta 2013. godine podnosioci su opredelili i visinu iznosa nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 107/03 i Osnovnog suda Čačku I. 9332/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1421/08), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Aco Vasović, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 28. avgusta 2002. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Podnosilac ustavne žalbe Luka Milovanović podneo je 20. januara 2003. godine tužbu sa identičnim tužbenim zahtevom, dok su Gordana Đurakić i Ljubiša Marković to isto učinili 3. februara 2003. godine, odnosno 15. decembra 2003. godine.

Predmeti formirani po tužbama podnosilaca ustavne žalbe spojeni su sa predmetom P 1. 107/03, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Nakon više održanih ročišta za glavnu raspravu, tužioci su 4. avgusta 2004. godine preinačili (prošir ili) tužbu tako što su kao tužen e označili i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka .

Tokom prvostepenog postupka bilo je određeno izvođenje dokaza ekonomskim veštačenjima radi utvrđivanja postojanja poremećaja u poslovanju tuženih, kao i radi utvrđivanja visine potraživanja tužilaca na ime zarada i drugih naknada. Nakon dostavljanja nalaz i mišljenja veštaka sudu, tužioci su 17. januara 2008. godine u konačnom obliku opredelili svoje tužbene zahteve.

Opštinski sud je na ročištu održanom 28. marta 2008. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P1. 107/03 koj om je usvojio tužbene zahteve tužilaca u pretežnom delu, dok je odbio u delu za zakonsku zateznu kamatu.

Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku (u daljem tekstu: Okružni sud) je doneo presudu Gž. 918/08 od 28. maja 200 8. godine kojom je potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 107/03 od 28. marta 2008. godine i žalbu tuženih odbio kao neosnovanu.

Podnosioci ustavne žalbe , sada kao izvršni poverioci, su 22. oktobra 200 8. godine Opštinskom sudu podneli predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršn ih poveri laca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 107/03 od 28. marta 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 1421/08 od 27. oktobra 200 8. godine usvojio predlog za izvršenje, koje je postalo pravnosnažno 7. novembra 200 8. godine. Opštinski sud je doneo zaključak I. 1421/08 od 27. oktobra 2008. godine kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu navedenog rešenja o izvršenju.

Opštinski sud je 15. januara 2009. godine uputio dopis Narodnoj banci Srbije tražeći obaveštenje da li je predmetno izvršenje započeto , i ako jeste, kada je započeto . Narodna banka Srbije je dopisom od 22. januara 2009. godine obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava. O navedenom Opštinski sud je dopisom od 29. januara 2009. godine obavestio zajedničkog punomoćnika izvršnih dužnika.

Izvršni poverioci su podneskom od 19. februara 2009. godine promenili sredstva izvršenja, zahtevajući da sud izvrši popis, procenu i prodaju pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 , i da tako dobijena sredstava prenose na njihove račune.

Opštinski sud je rešenjem I. 317/09 od 26. februara 2009. godine dozvolio promenu sredstava izvršenja. Izvršni dužnici su 16. marta 2009. godine izjavili žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Čačku je, postupajući po žalbi izvršnih dužnika, doneo rešenje Gž. 708/09 od 29. aprila 2009. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i rešenje Opštinskog suda I. 317/09 od 26. februara 2009. godine potvrdio.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud), koji je nakon reforme pravosuđa preuzeo postupanje u ovom predmetu, doneo je 31. maja 2010. godine rešenje I. 9332/10, kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Izvršni poverioci su podneskom od 13. juna 2012. godine predložili nastavak postupka, pozivajući se na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 22. februara 2011. godine.

Postupajući po navedenom predlogu, Osnovni sud je doneo rešenje I. 9332/10 od 27. juna 2012. godine, kojim je nastavio postupak izvršenja.

Nakon toga, Osnovni sud je dopisom od 31. avgusta 2012. godine zatražio izveštaj od Narodne banke Srbije - Odeljenja za prinudnu naplatu Kragujevac, da li je sprovedeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda I. 1421/08 od 27. oktobra 2008. godine.

Narodna banka Srbije je dopisom od 17. septembra 2009. godine obavestila sud da je navedeno rešenje o izvršenju „uneto u evidenciju neizvršenih naloga blokade solidarnih dužnika“ i da nije izvršavano zbog nedostatka sredstava, kao i da je , zbog toga što su izvršni dužnici u postupku restrukturiranja, rešenje neaktivno sve dok sud ne dostavi nalog da rešenje treba izvršavati na teret izvršnih dužnika.

Osnovni sud je doneo zaključak I. 9332/10 od 15. oktobra 2012. godine kojim je naložio Narodn oj ban ci Srbije - Odeljenj u za prinudnu naplatu Kragujevac , da sa računa izvršnih dužnika prenese novčana sredstva na račune izvršnih poverilaca, kao i da obavesti sud o toku sprovođenja izvršenja, odnosno da li uopšte postoje sredstva na računima izvršnih dužnika.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su usledili nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu, odnosno 28. avgusta 2002. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci zajedno traju duže od deset godina i da izvršni postupak nakon parničnog postupka još uvek ni je okončan.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postup aka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postup cima, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postup cima odlučuje za podnosioc e ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da , bez obzira na to što je bilo osam tužilaca u parničnom postupku i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od prethodno navedenih činilaca ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli neopravdano dugom trajanju postupaka.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za trajanje parnice koja je okončana nakon šest godina, snosi Opštinski sud , koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud napominje da je Okružni sud u Čačku postupao veoma efikasno, jer je za manje od dva meseca odlučio o žalbi tuženih izjavljenoj protiv prvostepene presude.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da Opštinski sud, nakon što je 26. februara 2009. godine dozvolio promenu sredstava izvršenja, nijednu drugu radnju usmerenu ka sprovođenju i okončanju izvršenja nije preduzeo, da bi Osnovni sud 31. maja 2010. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Međutim, iako je Osnovni sud 27. juna 2012. godine doneo rešenje I. 9332/10 kojim je nastavio postupak izvršenja, postupak još uvek nije okončan.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje kako Opštinskog suda u Čačku, tako i sada Osnovnog suda u Čačku dovelo do toga da predmetni sudski postupci traju ukupno deset godina i da još uvek nisu okončani.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koje podnosioci zasnivaju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima pomenuto ustavno pravo nije moglo biti povređeno u parničnom postupku imajući u vidu da je presudom parničnog suda usvojen njihov tužbeni zahtev. Prema stanovištu Ustavnog suda, isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u izvršnom postupku, podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima „Kačapor i dr. protiv Srbije“ i „Burdov protiv Rusije“).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9332/10.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocu ustavne žalbe Aci Vasoviću u iznosu od 1.000 evra, podnosiocu Luki Milovanovića u iznosu od 900 evra, podnositeljki Gordani Đurakić u iznosu od 900 evra, kao i podnosiocu Ljubiši Markoviću u iznosu od 800 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka, njihov karakter i visinu dosuđenih iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznosi predstavlja ju pravične i adekvatne naknad e za povred e prava koj e su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Podnosioci ustavne žalbe su zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbe od 1. marta 2013. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu materijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen ( član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 4. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen ( videti Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 9332/10 okončao u najkraćem roku.

10. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti