Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka prekršajnih sudova. Podnosilac je osporavao činjenično stanje i primenu prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda. Sud je utvrdio da ne postoje ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bože Markovića iz Žitkovca, opština Aleksinac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bože Markovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Aleksincu Up. 579/09-1 od 13. novembra 2009. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 3409/10 od 30. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boža Marković iz Žitkovca, opština Aleksinac, podneo je 21. jula 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Aleksincu Up. 579/09-1 od 13. novembra 2009. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 3409/10 od 30. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su donosioci osporenih akata pogrešno ocenili činjenične navode i primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je učinio prekršaj koji mu se stavlja na teret, jer nije uredno obavešten o predmetu postupka i o istom nije imao mogućnost da se izjasni. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporene akte, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Aleksincu Up. 579/09-1 od 13. novembra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 6.000,00 dinara i da mu je istovremeno izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od tri meseca, zbog učinjenog prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 3) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i11/91, "Službeni list SRJ", br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02 i "(Službeni glasnik RS", broj 101/05).

Osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 3409/10 od 30. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Aleksincu Up. 579/09-1 od 13. novembra 2009. godine. U obrazloženju osporene presude navodi se da je u prvostepenoj odluci činjenično stanje pravilno ocenjeno i materijalno pravo pravilno primenjeno. Ističe se da se žalbeni navodi podnosioca ne mogu prihvatiti jer je dva puta uredno pozvan i pozivu se nije odazvao, već mu je izostanak opravdala supruga, a da je nakon toga doneto rešenje o odgovornosti u kome se ukazuje na to da je okrivljeni mogao bez poziva da se javi tadašnjem organu za prekršaje u Aleksincu.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da podnosilac nije imao mogućnost da se izjasni o predmetu prekršajnog postupka već detaljno cenjeni i obrazloženi u osporenim odlukama. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka organa koji su postupali u prekršajnom postupku, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti