Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko deset godina. Sud nalaže nadležnim organima da postupak okončaju u najkraćem roku, ističući odgovornost upravnih organa i sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3452/2011
23.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Z. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. Z. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1094 Zemun u predmetu UP-2 broj 60-3/71-24/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Z. iz B. je 28. jula 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i načela i prava iz čl. 21, 22, 23, 32. i 36. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1094 Zemun u predmetu UP-2 broj 60-3/71-24/04. Nakon podnošenja ustavne žalbe podnosilac je priložio i više dopuna, kojima se, u suštini, preciziraju već izneti razlozi na kojima podnosilac zasniva svoje tvrdnje o povredi njegovih Ustavom zajemčenih načela i prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u naknadno dostavljene spise predmeta, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Vojne pošte 3272 Podgorica broj 60/2240-1 od 20. aprila 2004. godine određeno je da se podnosilac ustavne žalbe razrešava od profesionalne vojne službe sa 23. aprilom 2004. godine. Protiv ovog rešenja podnosilac je 10. maja 2004. godine podneo žalbu, koja je rešenjem Vojne pošte 7833 Zemun UP-2 broj 60-3/71-2 od 28. maja 2004. godine odbijena kao neosnovana. Podnosilac je 9. jula 2004. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu Vrhovnom vojnom sudu. Vrhovni sud Srbije je 21. novembra 2006. godine preuzeo nerešene predmete upravnih sporova pokrenutih pred Vrhovnim vojnim sudom do 31. decembra 2004. godine, pa je presudom U-V 1321/06 od 10. aprila 2008. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio drugostepeno upravno rešenje.

Vojna pošta 1094 Beograd je 14. aprila 2009. godine donela rešenje UP-2 broj 60-3/71-8/04, kojim je žalba podnosioca ponovo odbijena kao neosnovana. Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe je 26. maja 2009. godine podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 9344/10 (2009) od 7. aprila 2011. godine uvažena, pa je rešenje Vojne pošte 1094 Beograd UP-2 broj 60-3/71-8/04 od 14. aprila 2009. godine poništeno.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. juna 2011. godine podneo zahtev drugostepenom upravnom organu za donošenje novog upravnog akta u izvršenju navedene presude. Dopisom od 29. juna 2011. godine podnosilac ustavne žalbe je obavešten da je navedena presuda, zajedno sa svim spisima predmeta, prosleđena Ministarstvu odbrane Republike Crne Gore, na nadležno postupanje. Spisi predmeta su vraćeni Komandi vojne pošte 1094 Beograd 1. septembra 2011. godine. Dopisom od 30. januara 2012. godine Upravni sud je zatražio od Vojne pošte 1094 Beograd da se izjasni o razlozima zbog kojih nije donet novi upravni akt u izvršenju presude tog suda U. 9344/10 (2009) od 7. aprila 2011. godine.

Upravni sud je na sednici održanoj 5. jula 2013. godine doneo rešenje Ui. 14/12 kojim je naložio Komandi vojne pošte 1094 Beograd da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ovog rešenja donese novi upravni akt u izvršenju presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 9344/10 (2009) od 14. aprila 2011. godine. Vojna pošta 1094 Zemun je 21. avgusta 2013. godine donela zaključak UP-2 broj 60-3/71-24/04 kojim se oglasila nenadležnom za postupanje u izvršenju navedene presude. Protiv navedenog zaključka podnosilac ustavne žalbe je 26. septembra 2013. godine podneo tužbu Upravnom sudu. Odgovor na tužbu je primljen u Upravnom sudu 24. oktobra 2013. godine. Upravni sud nije doneo odluku o predmetnoj tužbi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni upravnosudski postupak nije pravnosnažno okončan i traje više od deset godina. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 10. maja 2004. godine podneo žalbu protiv rešenja Vojne pošte 3272 Podgorica broj 60/2240-1 od 20. aprila 2004. godine, a kojim je utvrđeno da se razrešava od profesionalne vojne službe. O žalbi je odlučeno u zakonom propisanom roku. Protiv konačnog upravnog akta podnosilac je 9. jula 2004. godine podneo tužbu Vrhovnom vojnom sudu. O tužbi je odlučeno nakon skoro četiri godine, i to presudom Vrhovnog suda Srbije U-V 1321/06 od 10. aprila 2008. godine, kojom je tužba uvažena i poništeno drugostepeno upravno rešenje. U ponovnom postupku drugostepeni upravni organ je doneo rešenje nakon godinu dana. I ovo rešenje je poništeno presudom nadležnog suda u upravnom sporu, i to nakon skoro dve godine od podnošenja tužbe. Nadležni upravni organ nije doneo novi upravni akt u izvršenju presude suda, pa mu je rešenjem Upravnog suda Ui. 14/12 od 5. jula 2013. godine naloženo postupanje po presudi. Vojna pošta 1094 Zemun je 21. avgusta 2013. godine donela zaključak UP-2 broj 60-3/71-24/04 kojim se oglasila nenadležnom za postupanje. Protiv ovog zaključka podnosilac ustavne žalbe je 26. septembra 2013. godine podneo tužbu, o kojoj do momenta odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi nije odlučeno.

Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Očigledno je da je samo trajanje konkretnog upravnosudskog postupka prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, i nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Što se tiče kriterijuma ponašanja podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud je mišljenja da je ono u datim okolnostima bilo aktivno, pa u to m smislu treba tumačiti i njegove procesne podneske k ojima je blagovremeno osporavao akt e donošene u predmetnom upravnosudskom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe uglavnom koristio zakonom propisana pravna sredstva koja imaju za cilj ubrzanje postupka. Naime, kada je presudom Vrhovnog suda Srbije U-V 1321/06 od 10. aprila 2008. godine poništeno drugostepeno upravno rešenje, u ponovnom postupku drugostepeno rešenje je doneto nakon godinu dana. Podnosilac ustavne žalbe je imao pravo da već nakon 30 dana zahteva od drugostepenog upravnog organa donošenje novog upravnog akta u izvršenju navedene presude, a potom i da se po proteku zakonom propisanog roka obrati sudu zahtevom za donošenje takvog akta, a što podnosilac nije učinio, dok je ovu mogućnost iskoristio kada je rešenje drugostepenog organa poništeno presudom Upravnog suda U. 9344/10 (2009) od 7. aprila 2011. godine.

U pogledu značaja predmeta spora za podnosioca, Ustavni sud konstatuje da je nesporan bio interes podnosioca da se o zakonitosti akta kojim je određeno da mu prestaje profesionalna vojna služba, odluči u okviru razumnog roka.

Iz svega navedenog sledi da odgovornost što postupak traje preko deset godina i što još uvek nije okončan leži na upravnim organima i postupajućim sudovima pred kojima se vodio, odnosno pred kojima se postupak još uvek vodi. Naime, Vrhovni vojni sud o tužbi koja je podneta 9. jula 2004. godine nije ni odlučio, već je o tužbi odlučio Vrhovni sud Srbije presudom U-V 1321/06 od 10. aprila 2008. godine, iako je 21. novembra 2006. godine preuzeo nerešene predmete upravnih sporova pokrenutih pred Vrhovnim vojnim sudom do 31. decembra 2004. godine. Dalje, drugostepeni upravni organ je novo rešenje u izvršenju presude doneo tek nakon godinu dana, iako je bio u obavezi da novi upravni akt donese u roku od 30 dana. Takođe, Upravni sud je o tužbi podnetoj 26. maja 2009. godine, odlučio tek nakon skoro dve godine, da bi se, dalje, drugostepeni upravni organ 21. avgusta 2013. godine, odnosno tek nakon dve godine zaključkom oglasio nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. I na kraju, Upravni sud do momenta odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi nije odlučio o tužbi koja je podneta 26. septembra 2013. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

6. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u predmetnom postupku povređena i načela i prava zajemčena odredbama čl. 21, 22, 23, 32. i 36. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti