Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu oštećene kao tužioca izjavljenu protiv oslobađajuće krivične presude. Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku, u smislu odlučivanja o optužbi, pripada okrivljenom, a ne oštećenom kao tužiocu, koji nema ustavno pravo na osudu trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Mladenović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorice Mladenović izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 698/10 od 4. maja 2010. godine i presude Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 277/06 od 14. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Mladenović iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika - advokata Predraga Bogojevića iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 698/10 od 4. maja 2010. godine i presude Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 277/06 od 14. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da u sudskom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nisu pravilno izvedeni svi dokazi jer je sudski veštak iz oblasti grafologije i grafoskopije zasnovao svoj nalaz i mišljenje na lažnom iskazu, niti su poštovane odredbe odgovarajućeg procesnog zakona. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i ukine osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje zajemčeno upravo podnositeljki ustavne žalbe.

3. Podnositeljka ustavne žalbe osporava presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž. 698/10 od 4. maja 2010. godine. Navedenom presudom je odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv osporene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 277/06 od 14. maja 2009. godine, kojom je odlučeno da se okrivljeni S.B. oslobodi od optužbe za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), po optužnom aktu oštećene kao tužioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se u krivičnom postupku, prema stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, pre svega, garantuje okrivljenom, odnosno optuženom licu. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) tim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbijen njegov optužni predlog za pokretanje postupka protiv okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u više donetih rešenja (vidi: Rešenje Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine). Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, broj 51515/99 st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te nije prihvatio predstavku zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je zaključio da je ratione materiae inkopatibilna sa odredbama Konvencije.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava za pravično suđenje, već u suštini ističe svoj interes da lica protiv kojih je vođen krivični postupak budu osuđena, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti