Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak protiv podnosioca, koji je pravnosnažno oslobođen optužbe, trajao je deset godina i tri meseca, što je po oceni suda prekomerno, uprkos složenosti predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje d a je u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 82/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz K . je 23. aprila 2012. godine, preko punomoćnika M . K, advokata iz K, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 82/08 od 21. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2000/10 od 24. juna 2011. godine, zbog povrede prava na „pravično suđenje u razumnom roku“ iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je presudom Okružnog suda u Kruševcu K. br. 82/08 od 21. septembra 2009. godine (koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2000/10 od 24. juna 2011. godine) oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja, kao i da je prethodnom prvostepenom odlukom takođe oslobođen od optužbe, ali je ista bila ukinuta presudom Vrhovnog suda Srbije. Podnosilac ističe da je krivični postupak protiv njega trajao „nepunih 11 godina“ i smatra da je „do ovolikog trajanja postupka došlo zbog nezakonitog postupanja sudova u pogledu dinamike vođenja postupka, a posebno zbog toga što sudovi nisu postupali u zakonom predviđenim rokovima za izradu i dostavljanje svojih odluka“ i zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete, te da mu naknadi troškove postupka pred Sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud najpre konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi naveo da osporava presudu Okružnog suda u Kruševcu K. 82/08 od 21. septembra 2009. godine i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2000/10 od 24. juna 2011. godine, ali je na osnovu navoda ustavne žalbe, zahteva koji je u njoj postavljen, kao i činjenice da je označenim presudama podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, Sud utvrdio da podnosilac ustavnom žalbom ističe samo povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je okončan označenim presudama.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Kruševcu Su. VIII-2/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Kruševcu, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 23. marta 2001. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Kruševcu Ki. 22/01 da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga zbog više krivičnih dela. Podnosiocu je stavljeno na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja i krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nešto više od osam meseci, Okružno javno tužilaštvo je 7. decembra 2001. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) podiglo optužnicu (koja je tokom postupka podneskom od 1. februara 2007. godine precizirana).

Okružni sud u Kruševcu je do donošenja prve prvostepene presude glavni pretres zakazao 54 puta, i to:

- tokom 2002. godine 18 puta – 14 puta održan;

- tokom 2003. godine 15 puta – osam puta održan

- tokom 2004. godine 11 puta - deset puta održan;

- tokom 2005. godine 3 puta – sva tri puta održan;

- tokom 2006. godine 3 puta – dva puta održan;

- tokom 2007. godine 4 puta – tri puta održan .

Dakle, glavni pretres je održan 40 puta, a nije održan 14 puta (pored ostalog, zbog bolesti nekog od optuženih lica, nedolaska svedoka, branioca i javnog tužioca).

Nakon održanog glavnog pretresa, Okružni sud u Kruševcu je 14. juna 2007. godine doneo presudu K. 81/01 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba služebenog položaja.

Navedena presuda je strankama ekspedovana 8. avgusta 2007. godine, te su spisi predmeta Okružnog suda u Kruševcu, nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovore na žalbe, dostavljeni 23. oktobra 2007. godine Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja po podnetim žalbama.

Vrhovni sud Srbije je 10. juna 2008. godine doneo rešenje Kž. I 2365/07 kojim je ukinuo presudu Okružnog suda u Kruševcu K. 81/01 od 14. juna 2007. goddine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Okružni sud u Kruševcu je glavni pretres zakazao sedam puta, i to:

- tokom 2008. godine jedanput – nije održan zbog bolesti jednog od optuženih;

- tokom 2009. godine šest puta – pet puta održan, a jedanput ne (zbog nedolaska sudskog veštaka).

Okružni sud u Kruševcu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 21. septembra 2009. godine doneo presudu K. 82/08 kojom je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika. Istom presudom od optužbi je oslobođeno još pet lica, i to za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.

Navedena presuda je strankama ekspedovana 30. septembra 2009. godine, te su spisi predmeta Okružnog suda u Kruševcu, nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovore na žalbe, dostavljeni 8. februara 2010. godine Apelacionom sudu u Kragujevcu radi odlučivanja po podnetim žalbama.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 24. juna 2011. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2000/10. Navedenom presudom je preinačena presuda Okružnog suda u Kruševcu K. 82/08 od 21. septembra 2009. godine u odnosu na dva optužena lica i to samo u delu koji se odnosi na krivično delo falsifikovanje služebene isprave, tako što je prema njima optužba odbijena, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

U dokaznom postupku su pribavljeni brojni pismeni dokazi, ispitano je 133 svedoka i obavljena su tri ekonomsko-finansijska veštačenja i to: od strane sudskog veštaka pojedinca; komisije veštaka Zavoda za veštačenje u Novom Sadu; komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu.

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 23. marta 2001. godine kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 24. juna 2011. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 2000/10 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao deset godina i tri meseca, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, pored vremena trajanja postupka, utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije trajanje podnosilac osporava ustavnom žalbom, vodio protiv ukupno šest okrivljenih lica zbog više radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja navedenih krivičnih dela objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična i pravna pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, podrazumevao sprovođenje složenih veštačenja ekonomsko-finansijke struke. Ustavni sud je dalje utvrdio da je Okružni sud u Kruševcu redovno zakazivao glavni pretres, kao i da je predmet optužbe razmatran dva puta pred dve sudske instance.

Sa druge strane, Ustavni sud je utvrdio da je prva prvostepena (oslobađajuća) presuda doneta 14. juna 2004. godine, dakle nakon više od šest godina od pokretanja krivičnog postupka, odnosno pet i po godina od podizanja optužnice, da bi postupak bio pravnosnažno okončan takođe oslobađajućom presudom, tek 24. juna 2011. godine nakon deset godina i tri meseca od donošenja rešenja o sprovođenju istrage .

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka i da mu je kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča, Ustavni sud je ocenio da, i pored nesumnjive složenosti postupka, odgovornost za desetogodišnje trajanje osporenog krivičnog postupka isključivo snose postupajući sudovi koji nisu uspeli da u razumnom roku okončaju postupak. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari, zasnovana na standardima i praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, pri čemu je, pored dužine trajanja predmetnog krivičnog postupka, posebno uzeo u obzir i činjenicu da je postupak bio složen, te Sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje prema okolnostima svakog pojedinačnog slučaja .

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti