Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o neblagovremenoj reviziji

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao neblagovremena. Sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, jer navodi žalbe ne ukazuju na povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3455/2010
27.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi dr Aleksandre Petrović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandre Petrović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda RevII 1098/10 od 13. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandra Petrović iz Beograda, preko punomoćnika Mile Janković, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 22. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda RevII 1098/10 od 13. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prvostepeni sud utvrdio datum uručenja presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 428/08 od 29. oktobra 2008. godine punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe uvidom u potražnicu. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da nije na pouzdan način utvrđena navedena činjenica, jer potražnica ne sadrži izjašnjenje punomoćnika podnositeljke o datumu prijema drugostepene presude. Smatra da se datum prijema drugostepene presude mogao na pouzdan način utvrditi izjašnjenjem njenog punomoćnika u parničnom postupku o datumu prijema drugostepene presude.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 708/09 od 18. marta 2009. godine vraćeni spisi predmeta P. 2199/05 Opštinskom sudu u Paraćinu, radi otklanjanja procesnih nedostataka. U obrazloženju navedenog rešenja je ukazano na to da se u spisima predmeta ne nalazi dokaz o uručenju presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 428/08 od 29. oktobra 2008. godine punomoćniku tužene, zbog čega se ne može oceniti blagovremenost revizije, te je naloženo prvostepenom sudu da sprovede izviđaje i na pouzdan način utvrdi datum prijema drugostepene presude od strane punomoćnika tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, a potom da spise ponovo dostavi Vrhovnom sudu Srbije, radi odlučivanja o ovom vanrednom pravnom sredstvu.

Opštinski sud u Paraćinu je datum prijema drugostepene presude utvrdio uvidom u vraćenu potražnicu. Imajući u vidu da je, prema podacima u potražnici, punomoćnik tužene drugostepenu presudu primiio 25. novembra 2008. godine, a da je revizija izjavljena 30. decembra 2009. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05), Opštinski sud u Paraćinu je rešenjem P. 2199/05 od 25. juna 2009. godine odbacio kao neblagovremenu reviziju tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž1. 292/09 od 18. avgusta 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepeno rešenje.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem RevII 1098/10 od 13. maja 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenu protiv drugostepenog rešenja.

4. Odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, o optužbama protiv njega, kao i jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, te pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda je da u konkretnom slučaju ispita da li je postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je osporenom revizijskom odlukom podnositeljki ustavne žalbe povređeno, odnosno uskraćeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog revizijskog rešenja, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njegovom donošenju.

Ustavni sud ukazuje da se navodi i razlozi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje odnose isključivo na način na koji je prvostepeni sud utvrdio datum uručenja drugostepene presude punomoćniku podnositeljke u konkretnom parničnom postupku, pri čemu se ne osporava sam datum prijema drugostepene presude. Iz obrazloženja ustavne žalbe ne proizlazi da podnositeljka osporava da je revizija izjavljena nakon isteka roka propisanog Zakonom o parničnom postupku, što je predstavljalo razlog za donošenje parničnih rešenja koja su prethodila osporenom revizijskom rešenju. U prilog navedene tvrdnje, ističe se da je uz ustavnu žalbu dostavljena kopija potražnice iz koje nesumnjivo proizlazi da je drugostepena presuda uručena punomoćniku tužene 25. novembra 2008. godine.

Ustavni sud ocenjuje da je utvrđivanjem navedene činjenice uvidom u vraćenu potražnicu prvostepeni sud postupio po nalogu Vrhovnog suda Srbije i da je na pouzdan i nesumnjiv način utvrdio datum prijema presude Gž1. 428/08 od 29. oktobra 2008. godine od strane punomoćnika tužene, pri čemu navodi podnositeljke ustavne žalbe o drugim načinima utvrđivanja te činjenice, predstvljaju njeno subjektivno mišljenje i ne mogu predstavljati dokaz o učinjenoj povredi ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnositeljke ustavne žalbe osporenim revizijskim rešenjem.

Podnositeljka ustavne žalbe uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaz o tome da je Vrhovni kasacioni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije postupao i odlučivao, što bi predstavljao uslov za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, koje garantuje dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, saglasno odredbi člana 385. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na šta je poučena poukom o pravnom leku koju sadrži prvostepeno rešenje i da je Okružni sud u Jagodini rešenjem odlučio o njenoj žalbi. Navedeno ukazuje da je podnositeljka iskoristila pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova. Pored redovnog pravnog sredstva, podnositeljka ustavne žalbe je iskoristila i pravo na vanredno pravno sredstvo - reviziju, o kojoj je odlučeno osporenim revizijskim rešenjem.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o neblagovremenoj reviziji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti