Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu zbog višegodišnjeg neizvršenja pravnosnažne presude u izvršnom postupku. Određena je naknada materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja. Ostali delovi žalbe su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3456/2016
27.09.2018.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2900/12 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenj em o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2900/12 od 21. februara 2013. godine, umanjen og za eventualno naplaćene iznose po t om osnov u. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Čačka je, 27. aprila 2016 . godine, preko punomoćnika S. P , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2900/12 i I. 86/15 i u parničnom postupku koji se vodi pred istim sudom u predmetu P1. 129/14.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da postupak u predmetu I. 86/15, koji sprovodi izvršitelj, ne može odmaći zbog toga što Osnovni sud u Čačku ne preduzima sve mere propisane zakonom kako bi izvršni dužnik dao izjavu o imovini, dok je u odnosu na postupak koji se vodi u predmetu P1. 129/14 istakla da je u toku tj. da je zaključena glavna rasprava i da se čeka pismeni otpravak presude. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi joj pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenih potraživanja i troškova izvršnog postupka, te potraživanja koje je predmet spora u nepravnosnažno okončanom parničnom postupku. Takođe je tražila troškove na ime sastava ustavne žalbe od strane punomoćnika iz reda advokata.

Dopunom ustavne žalbe od 11. novembra 2017. godine podnositeljka je tražila da joj se iz budžeta Republike Srbije uplate doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznos dosuđen izvršnom ispravom na osnovu koje je određe no izvršenje u predmetu I. 86/15, dodajući da isto nije sprovedeno u celosti jer postupanje javnog izvršitelja u sada njegovom predmetu I. 39/15 blokirano zbog toga što Osnovni sud u Čačku u predmetu IOI. 1/16 ne uz ima izjavu o imovini od izvršnog dužnika. Takođe je navela da je postupak u predmetu P1. 129/14 pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 415 2/16 od 1. avgusta 2018. godine, protiv koje je izjavila novu ustavnu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i pribavljenu od Osnovnog suda u Čačku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 2900/12 od 21. februara 2013 . godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe , na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 108/06 od 23. maja 2007. godine, kojom je DP „C.“ iz Čačka obavezano da podnositeljki isplati razliku zarade u bliže označenim iznosima i troškove postupka. Navedeni izvršni postupak je još uvek u toku, a podnositeljka nije namirila svoja potraživanja.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 422/15 od 17. februara 2016. godine usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršn om postupku koji se vod i pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2900/12.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 241/17 od 1. novembra 2017. godine usvojen je prigovor ovde podnositeljke ustavne žalbe i ponovo je utvrđeno da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2900/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3.2. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 86/15 od 21. maja 2015. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu izvršnih isprava – pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 1024/10 od 26. novembra 2013. godine i rešenja P1. 1024/10 od 11. septembra 2014. godine, kojima je DP „C.“ iz Čačka obavezano da podnositeljki isplati određeni novčani iznos na ime naknade za radu u UO i troškove posupka, te određeno da se isto sprovodi preko javnog izvršitelja. Predmet kod javnog izvršitelja ima broj II. 39/15. Javni izvršitelj je 6. januara 2016. godine podneo zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. Osnovni sud u Čačku je rešenjem IOI. 1/16 od 11. januara 2016. godine naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana dostavi overenu izjavu o imovini ili da pristupi u sud radi davanja iste.

Rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4I. 55/16 od 22. avgusta 2016. godine i R4I. 173/17 od 4. maja 2017. godine usvojeni su prigovori ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno je da joj je u predmetu tog suda IOI. 1/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3.3. Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 129/14 od 8. aprila 2016. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev ovde podnositeljke ustavne ž albe, te je obavezan tuženi AD „C.“ Čačak da joj na ime razlike zarade za period mart – septembar 2008. godine isplati određene novčane iznose.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4152/16 od 1. avgusta 2017. godine, donetom u žalbenom postupku, potvrđena je pomenuta prvostepena presuda u odbijajućem delu, a preinačena u usvajajućem tako što je i u tom delu tužbeni zahtev odbijen.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu donetu u korist podnositeljke ustavne žalbe u postupku I. 2900/12 predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čin i potraživanj e utvrđeno izvršn om ispravom na osnovu koj e je doneto rešenja o izvršenju (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Sud je ustavnu žalbu u ov om delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenj em o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2900/12 od 21. februara 2013. godine , umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 86/15 u kome izvršenje sprovodi javni izvršitelj u predmetu koji nosi oznaku II. 39/15 , Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( „Službeni glasnik RS“, broj 40/15), imala pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redov nom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 129/14, a imajući u vidu ne samo činjenicu da je ustavna žalba podneta u toku trajanja predmetnog postupka, već i da je taj postupak pravnosnažno okončan odbijanjem tužbenog zahteva za isplatu određenog novčanog iznosa, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nema imovinu u smislu člana 58. Ustava, pa je u ovom delu ustavna žalba nespojiva sa sadržinom označenog prava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na navedeni izvršni i parnični postupak odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Što se tiče zahteva za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni. sud.rs).

7. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti