Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko tri godine. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete. Deo žalbe o pravičnom suđenju je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3457/2019
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. Z . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. Z . i utvrđuje da je u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom u predmetu U. 13587/15, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. Z . iz Beograda je , 4. aprila 2019. godine , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 13587/15 od 22. februara 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi ja, pored ostalog, navedeno da osporena presuda nije obrazložena, da nisu dati razlozi zašto nije održana usmena javna rasprava i da je Upravni sud o tužbi odlučio u roku koji se ne može smatrati razumnim za odlučivanje. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ž albe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Visokog saveta sudstva broj 119-00-1/2013-01 od 25. avgusta 2015. godine poništena je Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-00-1/2013-01 od 24. decembra 2012. godine, zbog nemogućnosti izvršenja, a saglasno odredbi člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) .

Podnosilac je 25. septembra 2015. godine podneo tužbu protiv navedenog rešenja, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 13587/15 od 22. februara 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", br. 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac 25. septembra 2015. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Visokog saveta sudstva, a da je Upravni sud o tužbi odlučio osporenom presudom U. 13587/15 od 22. februara 2019. godine, odnosno nakon više od tri godine i četiri meseca.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovoj tužbi odluči u razumnom roku, kao i da podnosilac nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio tek nakon više od tri godine i četiri meseca.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odluč ujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za po vredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio i protiv presude Upravnog suda U. 13587/15 od 22. februara 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Osporenom presudom odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca podneta protiv rešenja Visokog saveta sudstva broj 119-00-1/2013-01 od 25. avgusta 2015. godine kojim je, saglasno odredbi člana 257. stav 1. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, poništena Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-00-1/2013-01 od 24. decembra 2012. godine, zbog nemogućnosti izvršenja.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje na sledeće:

Iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Odredbama člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima propisano je da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: „zahtev“), da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Odredbama člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku bilo je propisano da se ništavim oglašava rešenje: koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku; koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu; čije izvršenje nije moguće; koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke (član 116.), a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala; koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.

Odredbama člana 258. navedenog Zakona, bilo je propisano: da se rešenje u svako doba može oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca (stav 1.); da se rešenje može oglasiti ništavim u celini ili delimično (stav 2.); da je protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim, dopuštena žalba, te da ako nema organa koji rešava po žalbi, da se protiv tog rešenja može neposredno pokrenuti upravni spor (stav 3.).

Ustavni sud konstatuje da je u postupku po ovom vanrednom pravnom sredstvu obezbeđena posebna pravna zaštita, koja se ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava propisanih isključivo za taj postupak. U tom smislu, odredbom člana 258. Zakona o opštem upravnom postupku bilo je propisano da je protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim, dopuštena žalba, ali da ako nema organa koji rešava po žalbi, da se protiv tog rešenja može neposredno pokrenuti upravni spor.

Polazeći od izloženog, odnosno da protiv rešenja Visokog saveta sudstva nije dopuštena žalba, već da se isto moglo pobijati samo tužbom u upravnom sporu, što je podnosilac i učinio, Ustavni sud je utvrdio da podnos ilac ustavne žalbe pre izjavljivanja ustavne žalbe nije iskoristio pravo iz Zakona o upravnim sporovima da protiv osporene pravnosnažne presude Upravnog suda podnese zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu. Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra donošenje odluke po tužbi u upravnom sporu, odnosno donošenje odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pravno sredstvo dozvoljeno. Kako je protiv rešenja Visokog saveta sudstva broj 119-00-1/2013-01 od 25. avgusta 2015. godine bila isključena žalba, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima protiv osporene presude Upravnog suda mogao izjaviti zahtev za preispitivanje sudske odluke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti