Rešenje o rehabilitaciji nije osnov za upis prava svojine u katastar

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, potvrđujući da rešenje o rehabilitaciji ne predstavlja podobnu ispravu za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, naročito kada je imovina u međuvremenu prešla u privatno vlasništvo trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. K . izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 7979/14 od 16. marta 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 2 5. aprila 2017. godine, preko punomoćnika J. K, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 7979/14 od 16. marta 2017. godine, zbog povrede načela vladavine prava i načela zabrane diskriminacije iz člana 3. stav 1. i člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, te prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede odredaba člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da su rešenjem Okružnog suda u Šapcu Reh. 23/09 (od 8. decembra 2009. godine), pored ostalog, oglašeni ništavim rešenje o nacionalizaciji i rešenje o upisu društvene svojine na nepokretnostima koje su bile u vlasništvu lica rehabilitovanih tim rešenjem ; da je u rešenju drugostepenog organ a „zanemaren“ član 63. Zakona o državnom premeru i katastru i „zloupotrebljen“ član 8. Zakona rehabilitaciji; da pozivanje na član 83. Zakona o državnom premeru i katastru predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, jer zahtev za uspostavljanje prethodnog stanja ne znači „upis aplikanta i restituciju“, već nužno brisanje ništavog upisa da bi se obezbedila vladavina prava, a posebno zbog poštovanja načela o pouzdanju u podatke upisane u katastar nepokretnosti.

Prema navodima ustavne žalbe, brisanje upisa jedini je zahtev podnosioca, pa nije jasno zašto ga nadležni organi pogrešno tumače, kada član 63. stav 1. i član 69. Zakona o državnom premeru i katas tru poznaju pojam brisanja upisa.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje i na to da je Republički geodetski zavod rešenjem broj 952-02-513/09 od 10. aprila 2009. godine o dbio žalbu javnog pravobranioca i potvrdio prvostepeno rešenje o brisanju upisa Republike Srbije na osn ovu „rešenja o rehabilitaciji Reh. 269/07“, kojim se oglašavaju ništavim akti na osnovu kojih je Republika Srbija upisana kao vlasnik nepokretnosti. Podnosilac ističe da mu je „očiglednom nedozvoljivom nedoslednošću“ postupanja Republičkog geodetskog zavoda u istovrsnim predmetima , povređeno pravo na pravnu sigurnost i pravo na jednaku pravnu zaštitu .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Reh. 23/09 od 8. decembra 2009. godine (dalje u tekstu: predmetno rešenje o rehabilitaciji) usvojen je zahtev S. S . za rehabilitaciju pok. Đ. R, M. R, N. K . i drugih lica navedenih u izreci tog rešenja i utvrđeno da su, pored ostalih, ništava rešenja o nacionalizaciji NOO Stari grad N. broj 45/59 od 22. jula 1959. godine i broj 2300/59 od 2. decembra 1959. godine, kao i rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 2239/60 od 2. juna 1960. godine , kojim je izvršena uknjižba društvene svojine na k.p. broj … sa kućom broj 5 u ul ici K. od 865,20 m2 – do tada upisan oj kao vlasništvo M. R . i Đ . R, te upis organa upravljanja ove nepokretnosti TP „N .“ B, kao i brisanja prava zakupa u korist preduzeća „T .“ a.d. B.

Podnosilac ustavne žalbe je 5. marta 2010. godine podneo Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 „predlog radi upisa promene nosioca prava svojine (uspostava prethodnog stanja)“ na poslovnoj zgradi u ulici K. broj 5 na k.p. broj … KO Stari grad, na osnovu predmetnog rešenja o rehabilitaciji, koje je postalo pravnosnažno. Podnosilac je traž io upis prava svojine u korist M . R . i Đ . R . na po ½ idealnih delova, kao upisanih zemljišnoknjižnih vlasnika u momentu nacionalizacije, te upis V . R, M . R . i N . R, svih na po 1/6 idealnih delova, kao naslednika Đ . R, po ostavinskom rešenju Sreskog suda u Beogradu O. 795/ 55 od 6. decembra 1955. godine.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 broj 952-02-1652/10 od 3. oktobra 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis prava svojine (uspostava prethodnog stanja) na zgradi trgovine u ulici K. broj 5 na k.p. broj … KO Stari grad, sa obrazloženjem da pr edmetno rešenje o rehabilitaciji ne predstavlja ispravu za upis u skladu sa članom 83. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-00543/2014-06 od 18. marta 2014. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je uvidom u list nepokretnosti broj 782 KO Stari grad utvrđeno da je u istom upisana k.p. broj … , na kojoj je postojeća zgrada trgovine u ulici K. broj 5 u svojini privrednog društva „R.“ d.o.o. B; da je članom 8. Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, broj 33/06) propisano da će se pravo na naknadu štete i povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediti posebnim zakonom; da je stoga pravilan zaključak prvostepenog organa da predmetno rešenje o rehabilitaciji ne predstavlja ispravu za upis traženog prava u smislu člana 83. Zakona o državnom premeru i katastru. Drugostepeni organ je, takođe, istakao da je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano da se osniva Agencija za restituciju, radi vođenja postupka i odlučivanja o zahtevima za vraćanje imovine i obavljanja drugih poslova određenih tim zakonom.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 7979/14 od 16. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio zakonitost navedenog konačnog upravnog akta, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja.

3.2. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-513/09 od 10. aprila 2009. godine, kojim podnosilac ustavne žalbe ukazuje na različitost postupanja tog organa, odbijena je žalba javnog pravobranilaštva opštine Savski venac izjavljena protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Beograd 2 broj 952-02-10-7299/08 od 10. marta 2009. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem je na katastarskim parcelama označenim u tom reše nju, upisanim kao državna svojina Republike Srbije – korisnik opština Savski venac, dozvoljena uknjižba prava korišćenja u korist J . N, na osnovu rešenja Okružnog suda u Beogradu Reh. 269/07 od 10. juna 2008. godine, ugovora o razmeni nepokretnosti Ov. 687/52 od 6. marta 1952. godine, rešenja NO grada Beograda broj 8655/55 od 15. jula 1955. godine i rešenja Komisije za određivanje naknade za eksproprisanu imovinu NO grada Beograda broj 638/55 od 24. juna 1955. godine. U obrazloženju navedenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda konstatuje se: da je rešenjem o rehabilitaciji Okružnog suda u Beogradu utvrđeno da je, između ostalog, J. N . bio prinuđen da potpiše ugovor Ov. 687/52 od 6. marta 1952. godine o razmeni zemljišta u svom vlasništvu za zemljište u vlasništvu države FNRJ i da su ništave sve pravne posledice „radnji i donetih akata državnih organa“; da su sporne katastarske parcele upisane kao državna svojina Republike Srbije – korisnik opština Savski venac; da, imajući u vidu sve izloženo , rešenje o rehabilitaciji Okružnog suda u Beogradu predstavlja važeću ispravu za provođenje promene u smislu odredaba člana 58v stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 14. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima; da stavljanjem van snage pravnog osnova isti više ne proizvodi pravno dejstvo, pa je pravilno prvostepeni organ vratio poslednje važeće stanje iz zemljišne knjige, odnosno upis u korist J. N.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. stav 2.); da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145. stav 2) .

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), u tekstu važećem na dan podnošenja predmetnog zahteva podnosioca ustavne žalbe, bilo je predviđeno: da su o pšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti – postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika i isprave za upis (član 83. tač. 1), 2) i 3)); da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutkupodnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava – upisani prethodnik (član 85. stav 1.); da se upis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika (član 85. stav 2.); da se zahtev usvaja i dozvoljava upis, kad su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i kad je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave (član 126. stav 1.); da se zahtev odbija ako nisu ispunjeni uslovi za upis (član 126. stav 2.).

Odredbama Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, broj 33/06) bilo je predviđeno: da se tim zakonom uređuje rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije (član 1.); da rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine (član 5.); da će se pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediti posebnim zakonom (član 8.).

Odredbama Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, broj 92/11) propisano je: da se vraćanje imovine rehabilitovanog lica vrši u skladu sa zakonom koji uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu (član 20. stav 2.); da pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa iz člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno obeštećenje za tu imovinu imaju naslednici rehabilitovanog lica, u skladu sa odredbom člana 25. ovog zakona (član 21. stav 3.); da rehabilitovano lice i njegovi naslednici imaju pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa iz člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, odnosno obeštećenje za tu imovinu, u skladu sa tim zakonom (član 25.).

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11i 108/13), u tekstu vežećem na dan donošenja rešenja prvostepenog organa, bilo je predviđeno: da se tim zakonom uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (član 1. stav 1.); da se imovina vraća u naturalnom obliku ili se daje obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu, u skladu sa ovim zakonom (član 4.); da se odredbe ovog zakona primenjuju i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za re habilitaciju, u skladu sa posebnim zakonom (član 6. stav 1.); da s ticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari i njegova stečena prava ne smeju biti povređena (član 10.); da Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje (član 47. stav 1.); da n a osnovu pravnosnažnog rešenja o vraćanju imovine vlasnik ima pravo da upiše svojinu na predmetnoj nepokretnosti (č lan 49. stav 1.).

5.1. Podnosilac ustav ne žalbe smatra da je Republički geodetski zavod pogrešno protumači o njegov zahtev za uspostavljanje prethodnog stanja u katastru nepokretnosti na osnovu predmetnog rešenja o rehabilitaciji, kojim je utvrđena ništavost rešenja nadležnog zemljišnoknjižnog suda o uknjižbi FNRJ na spornoj nepokretnosti. Podnosilac, s tim u vezi , ističe da predmetnim zahtevom nije traž io restitucij u, niti upis prava svojine u svoju korist, već „samo brisanje ništavog upisa“ da bi se obezbedila vladavina prava, posebno zbog poštovanja načela o pouzdanju u podatke upisane u katastar nepokretnosti.

Ustavni sud najpre konstatuje da se pravom na pravično suđenje, garantovanim odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, jemči zaštita od arbitrernosti u odlučivanju sudova i drugih državnih organa i organizacija. Naime, obrazloženja sudskih odluka, odnosno odluka drugih nadležnih organa , koja ne sadrže ozbiljne, relevantne i dovoljne razloge za ocenu kakva je odlukom data, upućuju na zaključak o arbitr ernosti u procesnom i/ili materijalnopravnom smislu.

Primenjujući navedeno pravilo na konkretan slučaj, Ustavni sud je ove navode ustavne žalbe ispitivao radi utvrđenja može li se način na koji su Republički geodetski zavod i Upravni sud obrazložili svoje odluke smatrati arbitr ernim i da li je Upravni sud ispunio svoju Ustavom utvrđenu ulogu u postupku sudske kontrole zakonitosti pojedinačnih akata upravnih organa.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u postupku koji je okončan osporenim aktom, konstatovao:

- da je predmetnim rešenjem o rehabilitaciji utvrđeno da je ništavo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu kojim je izvršena uknjižba društvene svojine na k.p. broj … sa kućom broj 5 u ulici K . od 865,20 m2, do tada upisana kao vlasništvo rehabilitovanih lica M. R. i Đ . R;

- da je podnosilac ustavne žalbe, zahtevom podnetim 5. marta 2010. godine, tražio upis prava svojine na poslovnoj zgradi u ulici K. broj 5 u Beogradu, u korist M. R. i Đ . R . kao upisanih zemljišnoknjižnih vlasnika u momentu nacionalizacije, na osnovu predmetnog rešenja o rehabilitaciji, te upis naslednika Đ. R, po ostavinskom rešenju Sreskog suda u Beogradu O. 795/ 55 od 6. decembra 1955. godine, iz čega sledi da se netačno u ustavnoj žalbi navodi da je podnosilac predmetnim zahtevom tražio „samo brisanje upisa“;

- da je uvidom u list nepokretnosti broj 782 KO Stari grad utvrđeno da je na k.p. broj … upisana postojeća zgrada trgovine u ulici K. broj 5 u svojini privrednog društva „R.“ d.o.o. B.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da su se u postupku koji je okončan osporenim aktom kao sporna postavil a pitanj a da li se, na osnovu predmetnog rešenja o rehabilitaciji, može izvršiti upis prava svojine na spornoj nepokretnosti u korist lica koja su bila vlasnici u momentu nacionalizacije i, sledstveno, u korist lica koja su naslednici jednog od tih lica, na osnovu rešenja o nasleđivanju nadležnog suda.

Ustavni sud je, u traženju odgovora na prvo sporno pravno pitanje, pošao od toga da je ranije važećim Zakonom o rehabilitaciji bil o propisano: da se po odredbama tog zakona rehabilituju lica koja su sudskom ili administrativnom odlukom ili bez takve odluke lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava ; da je rešenjem o usvajanju zahtev a za rehabilitaciju sud utvrđivao da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine ; da će se pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediti posebnim zakonom.

Ustavni sud je konstatovao da je predmetno rešenje o rehabilitaciji postalo pravnosnažno i da nije stavljeno van snage u postupku po vanrednom pravnom sredstvu , pa je dalje ispitivao da li je ta sudska odluka podobna za upis promene prava u katastru nepokretnosti. Po oceni suda, navedene odredbe Zakon a o državnom premeru i katastru upućuju na zaključak da je postojanje isprave za upis jedan od o pštih uslova za upis stvarnih prava u katastar nepokretnosti, te da je upis u katastar nepokretnosti dozvoljen samo protiv lica koje je u trenutku podnošenja zahteva za upis upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva, osim u slučaju kada priložene isprave dokazuju pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika. Polazeći od toga da u momentu podnošenja predmetnog zahteva podnosioca ustavne žalbe sporna nepokretnost više nije bila u državnoj svojini, već u svojini privrednog dru štva „R.“ d.o.o. B, a imajući u vidu da je podnosilac tražio upis prava svojine na toj nepokretnosti u korist lica koja su bila vlasnici pre nacionalizacije, Ustavni sud smatra ustavnopravnopravno prihvatljivom ocenu Republičkog geodetskog zavoda i Upravnog suda da predmetno rešenje o rehabilitaciji ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava na nepokretnosti. Sud, s tim u vezi, ističe da, saglasno članu 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, sticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari i njegova stečena prava ne smeju biti povređena. S obzirom na to da iz navedenih razloga brisanje upisa prava svojine u korist FNRJ ne bi moglo dovesti do uspostavljanja stanja koje je postojalo pre nacionalizacije, na drugačiju odluku ovog suda ne mogu uticati navodi us tavne žalbe da je podnosi lac predmetnim zahtevom tražio samo uspostavljanje prethodnog stanja, niti ovi navodi odgovaraju činjenicama utvrđenim u ovom ustavnosudskom postupku.

Navedena ocena Ustavnog suda, sledstveno, daje negativan odgovor i na pitanje da li se se može izvršiti upis prava svojine na spornoj nepokretnosti u korist lica koja su naslednici jednog od rehabilitovanih lica, na osnovu rešenja o n asleđivanju nadležnog suda. S obzirom na to da bivši vlasnik, odnosno njegov zakonski naslednik, na osnovu pravnosnažnog rešenja Agencije o vraćanju imovine ima pravo da upiše svojinu na nepokretnosti koja je vraćena , saglasno odredbi člana 49. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a da predmetni zahtev podnosioca ustavne žalbe nije podnet na osnovu takvog rešenja Agencije za restituciju, već na osnovu rešenja o rehabilitaciji, ni taj deo zahteva podnosioca ustavne žalbe nema uporišta u merodavnom materijalnom pravu. Ustavni sud konstatuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta ukazao na to da lica koja imaju pravo na povraćaj oduzete imovine na osnovu odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nisu naslednici u pravnom smislu, jer nema objekta nasleđivanja, budući da imovina koja se naknađuje, odnosno vraća, nije u vlasništvu bivših vlasnika, nego države ili drugih pravnih subjekata. Iz toga sledi da se, na osnovu odredaba navedenog zakona, imovina ne stiče u trenutku smrti “ostavioca” kao bivšeg vlasnika, nego pravnosnažnošću odluke Agencije za restituciju (videti, pored ostalih, Odluku Už-8905/2016 od 4. aprila 2019. godine, na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporena presuda Upravnog suda, kojom je ispitana zakonitost pobijanog rešenja Republičkog geodetskog zavoda, nije doneta proizvoljnom niti arbitrernom primenom materijalnog prava.

5.2. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ukazuje na to da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-513/09 od 10. aprila 2009. godine „u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji“ različito odlučeno, čime mu je povređeno pravo na pravnu sigurnost. Ispitujući ove navode ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je navedenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda odbijena žalba javnog pravobranilaštva opštine Savski venac izjavljena protiv rešenja službe za katastar nepokretnosti, kojim je, na osnovu rešenja o rehabilitaciji, dozvoljena uknjižba prava korišćenja u korist rehabilitovanog lica na zemljištu upisan om kao državna svojina Republike Srbije – korisnik opština Savski venac . Imajući u vidu da su predmet navedenog zahteva katastarske parcele u d ržavnoj svojini Republike Srbije – što je omogućavalo vraćanje poslednjeg važeće g stanj a iz zemljišne knjige, odnosno upis u korist bivšeg vlasnika, a da je predmet zahteva podnosioca ustavne žalbe poslovna zgrada koja je u privatnoj svojini pravnog lica, Ustavni sud nalazi da nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe da je Republički geodetski zavod u upravnoj stvari koja je pravnosnažno okončana osporenim aktom i u predmetu na koji se poziva podnosilac odlučivao u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Polazeći od navedenog, ovaj sud je ocenio da nije ispunjen prethodni uslov za utvrđivanje povrede prava na pravnu sigurnost, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno na pravično suđenje, te je u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud i ovom prilikom ponavlja da ustavne garancije kojima se utvrđuju osnovna načela zaštite ljudskih prava i sloboda ne osiguravaju nezavisna i samostalna prava koja mogu biti predmet preispitivanja po ustavnoj žalbi, već se radi o pravima akcesorne prirode na koja se neko lice moža pozvati samo u vezi sa uživanjem nekog od ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da podnosiocu ustavne žalbe nije povre đeno prav o na pravično suđenje, nije došlo ni do povrede načela iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da ni odredbe člana 3 . stav 1, člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava ne mogu biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe, pošto se njima ne jemči nijedno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela Ustava, odnosno načela sudstva.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Rešenje o rehabilitaciji nije osnov za upis prava svojine u katastar

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti