Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 13 godina. Sud je podnosiocu dodelio naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda u radnom sporu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beograd u u predmetu P1. 262/98, a okončan pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 6925/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M. iz B. je 27. jula 2011. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz B, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 6925/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo da je 1998. godine pokrenuo parnični postupak radi poništaja rešenja tuženog kojim je novčano kažnjen zbog povrede radne obaveze, te da je parnični postupak okončan usvajanjem njegovog tužbenog zahteva, nakon 12 godina od pokretanja postupka.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 101/08 (inicijalno P1. 262/98), kasnije Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6925/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac R. M. iz B, ovde podnosilac ustavne žalbe je 17. juna 1998. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog JŽTP B, radi poništaja rešenja tuženog broj 1772 od 3. juna 1998. godine kojim je novčano kažnjen u iznosu od 20% od plate u periodu od četiri meseca, zbog povrede radne obaveze. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 262/98.

Pripremno ročište je održano 9. decembra 1998. godine, a nakon toga sud je do donošenja presude zakazao još 19 ročišta za glavnu raspravu (13. aprila i 15. oktobra 1999, 3. septembra i 31. oktobra 2000, 13. februara, 15. juna i 19. novembra 2001, 3. aprila i 25. septembra 2002, 3. decembra 2003, 15. marta, 17. juna i 27. oktobra 2004, 1. juna i 21. septembra 2005, 23. februara, 1. juna i 27. oktobra 2006. i 1. februara 2007. godine), od kojih 10 ročišta za glavnu raspravu nije održano, i to ročišta od 13. aprila i 15. oktobra 1999. i 3. septembra i 31. oktobra 2000. godine jer je tužilac tražio njihovo odlaganje, a preostala ročišta (od 3. decembra 2003, 15. marta 2004, 17. juna i 27. oktobra 2004, 21. septembra 2005. i 1. juna 2006. godine) zbog sprečenosti postupajućeg sudije i neuredne dostave poziva za ročište strankama. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak u kojem je saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke, saslušani su predloženi svedoci i izvršen je uvid u pribavljenu dokumentaciju.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 262/98 od 8. februara 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog JP Ž. S. broj 1772 od 3. juna 1998. godine i obavezan tuženi da tužiocu isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocu naknadi parnične troškove.

Žalbe su protiv navedene prvostepene presude izjavile obe parnične stranke.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 1664/07 od 19. marta 2008. godine ukinuo presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 262/98 od 8. februara 2007. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka.

U ponovnom postupku pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu predmetu je dodeljen broj P1. 101/08. Prva dva zakazana ročišta od 5. septembra i 19. novembra 2008. godine nisu održana zbog dojave da je u zgradi suda podmetnuta bomba, a nakon toga, do donošenja sledeće presude, zakazana su još četiri ročišta za glavnu raspravu (23. septembra, 5. juna i 3. novembra 2009. i 15. juna 2010. godine), od kojih ročište od 3. novembra 2009. godine nije održano zato što tužilac nije pristupio na ročište, iako je bio uredno pozvan. U međuvremenu, posle 1. januara 2010. godine i reforme pravosuđa nadležnost za vođenje postupka je prešla na Prvi osnovni sud u Beogradu, a predmetu je dodeljen broj P1. 6925/10.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6925/10 od 15. juna 2010. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno kao nezakonito osporeno rešenje tuženog i obavezan tuženi da tužiocu isplati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi parnične troškove.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 6415/10 od 3. juna 2011. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6925/10 od 15. juna 2010. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 15. jula 2011. godine dostavljen tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 17. juna 1998. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6415/10 od 3. juna 2011. godine, iz čega proizilazi da je postupak ukupno trajao skoro 13 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, do donošenja prve po redu presude, zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci, pa i više od godinu dana, a prvu presudu (P1. 262/98 od 8. juna 2007. godine) je doneo nakon osam godina od podnošenja tužbe (17. juna 1998. godine). Međutim, navedena prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1664/07 od 19. marta 2008. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ustavni sud je našao da eventualna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac i sam svojim ponašanjem doprineo dužini trajanja postupka, jer je tražio odlaganje nekoliko ročišta za glavnu raspravu i nije pristupio na jedno ročište iako je bio uredno pozvan.

Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi poništaja odluke tuženog kojom je novčano kažnjen zbog povrede radne obaveze.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 262/98, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 1. 6925/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe , zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno predmet spora, dužinu trajanja postupka i doprinos samog podnosioca ustavne žalbe trajanju postupka . Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti