Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja pravnosnažne drugostepene presude, a ne od obaveštenja javnog tužioca o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Baždar Šećka iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Baždar Šećka izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Sjenici K. 181/08 od 16. aprila 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 582/10 od 3. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Šećko Baždar iz Sjenice je 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Ismeta Hadžića iz Sjenice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Sjenici K. 181/08 od 16. aprila 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 582/10 od 3. februara 2010. godine, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je po prijemu osporene drugostepene presude podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i da ga je to tužilaštvo obavestilo aktom KTZ. 176/10 od 29. juna 2010. godine da nema osnova za podizanje navedenog zahteva.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 582/10 od 3. februara 2010. godine, kojom je potvrđena osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Sjenici K. 181/08 od 16. aprila 2009. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je 23. marta 2010. godine uputio Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 176/10 od 29. juna 2010. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne okrivljeni. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravni lek čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude, odnosno po žalbi protiv drugostepene presude, kada je ona, u skladu sa zakonom, dozvoljena. Ovakav stav već je zauzet u ranijim rešenjima Ustavnog suda (npr. Už-1233/2009 od 17. septembra 2009. godine, Už-1887/2009 od 12. novembra 2009. godine).

Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 582/10 od 3. februara 2010. godine primio pre 23. marta 2010. godine, kada je inicirao donošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti