Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava. Viši sud u Beogradu nije doneo odluku o žalbi na rešenje o određivanju pritvora u ustavnom roku od 48 časova, čime je povređeno pravo podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Mašića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Mašića i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine, u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 od 30. aprila 2015. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Mašić iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 25. maja 20 15. godine, preko punomoćnika Vladimira Beljanskog, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 od 30. aprila 2015. godine, radnje „sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – nedostavljanje odluka, koje su neophodne radi poslovanja DOO 'Standard gas' na potpisivanje podnosiocu“ i radnje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 30. st. 1. i 3, čla na 31. st. 1. i 3. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da „u konkretnom slučaju, sud nije odlučio povodom žalbe branioca podnosioca ustavne žalbe na rešenje o određivanju pritvora Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine tačno petnaest dana. Drugostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 doneto je tek 30. aprila 2015. godine, iako je žalba na prvostepeno rešenje izjavljena još 15. aprila 2015. godine. Ako se uzme u obzir i vremenski period od osam dana koji je sudu bio potreban da ekspeduje drugostepeno rešenje, te da je isto ekspedovano u petak, pa je branilac to rešenje primio tek u ponedeljak 11. maja 2015. godine, dolazi se do vremenskog perioda od ukupno dvadeset šest dana tokom kojih nije odlučeno o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe na rešenje kojim je određen pritvor. Na taj način prekoračeni su svi rokovi hitnosti predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku, Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda “;

- da je „drugostepenim osporenim rešenjem, Viši sud u Beogradu utvrdio da je pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje. Međutim, sudija za prethodni postupak nigde u svom rešenju ne navodi da iz spisa predmeta prozilazi postojanje osnovane sumnje nego isključivo postojanje osnova sumnje. Drugostepeni sud je pobijano rešenje u skladu sa članom 467. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku mogao ispitati samo u okviru osnova, dela i pravca pobijanja u žalbi. Branilac podnosioca ustavne žalbe u svojoj žalbi na rešenje kojim je određen pritvor nije osporavao utvrđeni stepen sumnje (osnove sumnje) nego je ukazivao da taj stepen sumnje nije dovoljan za određivanje pritvora, te da zbog toga podnosioca ustavne žalbe treba pustiti da se brani sa slobode. Prema tome, drugostepeni sud nije ni mogao utvrđivati drugačiji stepen sumnje od onog koji je utvrđen prvostepenim rešenjem“;

- da „prvostepenim rešenjem uopšte nije razmotreno postoje li uslovi da se prema Milanu Mašiću odredi neka druga mera za nesmetano vođenje postupka kojom bi se ostvarila ista svrha“;

- da postupajući sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije obrazložio zbog čega prema Milanu Mašiću nije određena blaža mera za obezbeđivanje nesmetanog vođenja krivičnog postupka;

- da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava, jer Više javno tužilaštvo nije preduzelo ni jednu radnju kako bi otklonilo razloge zbog kojih je podnosiocu određen pritvor;

- da je Milanu Mašiću povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 43 85/2017 od 13. oktobra 2017. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovo j ustavnosudskoj stvari:

- da je naredbom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 133/15 od 11. aprila 2015. godine određeno sprovođenje istrage protiv okrivljenih D.J, N.P, A.J, M.A, G.B, S.S, J.J, S.Đ, P.K, S.F, V.A, Ž.Ž. i okrivljenog Milana Mašića, ovde podnosioca ustavne žalbe;

- da se istraga sprovodi protiv podnosioca zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine prema okrivljenom Milanu Mašiću određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), a koji mu se računa od 10. aprila 2015. godine od 8h 45min, kada je lišen slobode;

- da je navedeno rešenje podnosilac primio 12. aprila 2015. godine, a branilac okrivljenog 15. aprila 2015. godine;

- da je protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine branilac okrivljenog – advokat Vladimir Beljanski izjavio žalbu 15. aprila 2015. godine; takođe, žalbe su izjavili i branioci okrivljenih S.S, A.J, M.A, D.J, S.Đ, kao i Više javno tužilaštvo u Beogradu;

- da su, između ostalog, osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 od 30. aprila 2015. godine, stavom drugim izreke, odbijene kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva i žalbe branilaca okrivljenih S.S, A.J, M.A, D.J, S.Đ. i Milana Mašića;

- da je branilac okrivljenog 11. maja 2015. godine primio rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 od 30. aprila 2015. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 8. maja 2015. godine produžen pritvor u odnosu na sedam lica, a koji pritvor može trtajati najduže do 7. juna 2015. godine;

- da je, rešavajući o žalbi protiv napred navedenog rešenja, Viši sud u Beogradu 2. juna 2015. godine doneo rešenje Kpp. 101/15 – Kv. 1759/15 kojim je prema okrivljenom Milanu Mašiću ukinut pritvor i istovremeno mu je izrečena mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima, uz obavezu da se svakog prvog ponedeljka u mesecu javlja u Policijsku upravu u Novom Sadu;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 7. septembra 2015. godine ukinuta mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima Milanu Mašiću.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. st. 1. i 3.); da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. i 3 .); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tačka 2 )).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už -314/2007 od 23. aprila 2009. godine, tačka 6. obrazloženja ), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava cenio u svetlu istaknute povrede prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Ustavni sud ističe da odredba člana 30. stav 3. Ustava, pored ostalog, garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio žalbu (15. aprila 2015. godine) na rešenje kojim mu je određen pritvor, da je Viši sud u Beogradu izjavljenu žalbu primio 16. aprila 2015. godine, a da je o žalbi odlučio 30. aprila 2015. godine. Drugostepeno rešenje, odluku o žalbi, branilac podnosioca je primio 11. maja 2015. godine.

Ustavni sud je, sledom iznetog, ocenio da o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu nije odlučeno u roku od 48 časova, kako to jemči odredba člana 30. stav 3. Ustava. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu činjenice da je u konkretnom slučaju izjavljeno više žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine, kao i da je žalba okrivljenog S.S. dopunjena dva puta (17. i 20. aprila 2015. godine), ali sve ovo ne utiče na drugačiju odluku Ustavnog suda, imajući u vidu imperativnu odredbu člana 30. stav 3. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosiocu u ovom slučaju ostvaruje objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud osporena rešenja nije poništio, imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera i da više nisu na snazi .

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe u kome podnosilac ističe povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud ocenio da su izneti navodi očigledno neosnovani. Naime, Ustavni sud ističe da navedene ustavne odredbe upućuju da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava utvrđeno je u kom slučaju i na koji način neko lice može biti pritvoreno. Ustavom utvrđeni uslovi su da u odnosu na lice koje se pritvara postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a jedini Ustavom dopušteni način pritvaranja je da je ono izvršeno na osnovu odluke suda. Dakle, sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 10. aprila 2015. godine u 8h 45min, a da mu je pritvor određen rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine, a na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Ustavni sud je iz navedenog utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pritvoren na osnovu odluke suda (pravnosnažnog rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine), zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. st. 3. u vezi st. 1. Krivičnog zakonika, uz navođenje razloga predviđenih zakonom (član 211. stav 1. tačka 2) ZKP) koji su pritvaranje podnosioca činili neophodnim radi vođenja krivičnog postupka. Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe pritvoren u skladu sa Ustavom utvrđenim garancijama predviđenim odredbama člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava.

Navode podnosioca ustavne žalbe da je „drugostepenim osporenim rešenjem, Viši sud u Beogradu utvrdio da je pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje. Međutim, sudija za prethodni postupak nigde u svom rešenju ne navodi da iz spisa predmeta prozilazi postojanje osnovane sumnje nego isključivo postojanje osnova sumnje. Drugostepeni sud je pobijano rešenje u skladu sa članom 467. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku mogao ispitati samo u okviru osnova, dela i pravca pobijanja u žalbi. Branilac podnosioca ustavne žalbe u svojoj žalbi na rešenje kojim je određen pritvor nije osporavao utvrđeni stepen sumnje (osnove sumnje) nego je ukazivao da taj stepen sumnje nije dovoljan za određivanje pritvora, te da zbog toga podnosioca ustavne žalbe treba pustiti da se brani sa slobode. Prema tome, drugostepeni sud nije ni mogao utvrđivati drugačiji stepen sumnje od onog koji je utvrđen prvostepenim rešenjem“, Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, ocenio očigledno neosnovanim. Naime, Ustavni sud je uvidom u rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 od 12. aprila 2015. godine ocenio da je reč o tehničkoj omašci suda, jer se na početku obrazloženja rešenja navodi da je „pred ovim sudom u toku istraga protiv okrivljenog Milana Mašića i dr, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela“, a na sredini obrazloženja da „naime sudija za prethodni postupak je prvo cenio da li postoje osnovi sumnje da je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo, pa je našao da isti postoje i da proizlaze iz krivične prijave i priloga uz istu“. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu Kpp. 101/15 – Kv. 1386/15 od 30. aprila 2015. godine navedeno „da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje“.

Ustavni sud nalazi, a polazeći od gore navedenog, da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen u Ustavom i zakonom propisanom postupku, primenom odredaba važećih procesnih i materijalnih zakona, nakon što je nadležni sud utvrdio da postoje razlozi za određivanje ove mere. Stoga je Ustavni sud ocenio da se određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe ne može pripisati proizvoljnom postupanju nadležnog suda i da su osporena rešenja Višeg suda u Beogradu zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni procesnog prava, te da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe u potpunosti obezbeđeno poštovanje principa pravne sigurnosti i da mu je pružena zaštita od proizvoljnog postupanja državnih organa, kao i da je o meri pritvora odlučeno, a što je jedan od osnovnih ciljeva ustavnih garancija koje se jemče licu lišenom slobode.

Takođe, Ustavni sud je kao očigledno neosnovane ocenio i navode podnosioca ustavne žalbe kojima obrazlaže povredu prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava time što „u konkretnom slučaju Više javno tužilaštvo, kao organ koji upravlja istražnim postupkom, duže od mesec dana nije preduzelo ni jednu radnju kako bi otklonilo razloge zbog kojih je podnosiocu određen pritvor, niti je isti pušten da se brani sa slobode“, iz razloga što se podnosilac nalazio u pritvoru od 10. aprila do 2. juna 2015. godine, jer bi u slučaju boravka na slobodi mogao uticati na neispitanog okrivljenog N.P, kao i više neispitanih svedoka (34 svedoka poimence nabrojan ih u drugostepenom rešenju).

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Konačno, Ustavni sud ukazuje da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio bilo kakve relevantne dokaze koji bi ukazivali da mu je osporenom radnjom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – nedostavljanjem odluka koje su neophodne radi poslovanja DOO „Standard gas“ povređeno pravo na imovinu.

Sledom navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti