Odbijena ustavna žalba zbog nedozvoljenosti vanrednog pravnog leka i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda, jer odbacivanje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne povređuje pravo na pravno sredstvo. Deo žalbe protiv nižestepenih prekršajnih rešenja odbačen je kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka zakonskog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3466/2010
31.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Trajkovića iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stevana Trajkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 10/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Trajković iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca je 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Simonovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 10/10. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama član 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 10/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 5. avgusta 1989. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog S. P. iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca, radi utvrđivanja prava svojine na ½ idealnog dela električnog mlina sagrađenog na katastarskoj parceli broj 1076 u KO Donji Bunibrod. Po tužbi je formiran predmet P. 2365/89. Sa ovim postupkom je spojen postupak po protivtužbi S. P. u predmetu istog suda P. 842/90.

Opštinski sud je presudom P. 2365/89, P. 842/90 od 20. februara 1992. odbio tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Leskovcu je presudom Gž. 1040/92 od 14. oktobra 1992. godine je ukinuo presudu Opštinskog suda P. 2365/89, P. 842/90 od 20. februara 1992. godine i predmet vratio na ponovno suđenje.

Presudom Opštinskog suda P. 4866/92 od 25. oktobra 1996. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Postupajući po žalbi tuženog Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 137/97 od 6. februara 1997. godine delimično ukinuo ožalbenu presudu.

Opštinski sud je u ponovnom postupku presudom P. 428/97 od 10. maja 2001. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca. Okružni sud u Leskovcu je presudom Gž. 1040/01 od 12. jula 2002. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda P. 428/97 od 10. maja 2001. godine. Postupajući po reviziji tuženog, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 4589/02 od 27. novembra 2003. godine ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Poslednju presudu Opštinskog suda P. 124/04 od 16. januara 2006. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, Okružni sud u Leskovcu je po žalbi tuženog ukinuo rešenjem Gž. 1317/09 od 18. novembra 2009. godine.

Sve prvostepene presude su ukidane zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Nakon 1. januara 2010. godine i ustanovljenja nove mreže sudova u Republici Srbiji postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu i predmet je dobio broj P. 10/10 i do trenutka odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi održano je 13 ročišta za glavnu raspravu.

4. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo 5. avgusta 1989. godine i da do danas, nakon 24 godine, još uvek nije okončan. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu činjenicu da je prvostepeni sud čak četiri puta donosio presude , a da su te presude ukidane odlukama viših sudova zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, iz čega sledi zaključak da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka nedelotvorno postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog sud a za ljudska prava, prema kojem sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. presude Pavlyulynets protiv Ukrajine, od 6. septembra 2005. godine, stav 51, i Cvetković protiv Srbije, od 10. juna 2008. godine, stav 51.).

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Kako parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog nedozvoljenosti vanrednog pravnog leka i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti