Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina i dodeljuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete. Sud je utvrdio neefikasno postupanje nadležnih sudova, uz izvestan doprinos podnositeljke dužem trajanju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. G. iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. G. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini u predmetu I. 29/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. G. iz Č. podnela je 28. jula 2011. godine, preko punomoćnika M . T, advokata iz U, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini I. 29/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čajetini I. 201/06 od 31. avgusta 2006. godine određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da ni pet godina nakon pokretanja izvršnog postupka izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, nije namirila svoje potraživanje.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji žalbu, a dopunom ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine istakla je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini I. 29/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

V. G, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je u svojstvu izvršne poveri lje, podnela je 31. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Čajetini (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika I. M. iz Čajetine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog izostanka Opštinskog suda P. 123/06 od 20. juna 2006. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud je rešenjem I. 201/06 od 31. avgusta 2006. godine usvojio predlog za izvršenje.

Službeno lice je izašlo na teren 8. novembra 2006. godine i tom prilikom je popisano motorno vozilo marke „Reanault- Furgon“ u svojini izvršnog dužnika.

Nakon drugog javnog nametanja za prodaju stvari od 15. januara 2007. godine, rešenjem Opštinskog suda I. 201/06 od 19. decembra 2008. godine navedeno motorno vozilo je predato izvršnoj poveri lji, kao jedinom ponuđaču, po ceni od 40.000,00 dinara.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini.

Podneskom od 7. oktobra 2010. godine izvršna poveri lja je urgirala nastavak postupka. U podnesku je, pored ostalog, navedeno da je izvršni dužnik 18. februara 2009. godine platio izvršnom poveriocu iznos od 200 evra, te da preostalo potraživanje izvršnog poverioca iznosi 107.673,41 dinar.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji je pokrenula podnositeljka ustavne žalbe podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, 31. avgusta 2006. godine, traje već duže od sedam godina.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirila svoje potraživanje .

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac namirila. Naime, nakon donošenja rešenja I. 201/06 od 19. decembra 2008. godine, kojim je pokretna stvar predata izvršnom poveriocu, Opštinski sud, a potom ni Osnovni sud nisu preduzeli nijednu radnju u cilju okončanja postupka.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom da je predlogom za izvršenje tražila namirenje novčanog potraživanja koje joj je dosuđeno u parničnom postupku . Međutim, podnositeljka se nije ponašala u skladu s tim u predmetnom izvršnom postupku, već je svojom neaktivnošću doprinela njegovom dužem trajanju. Podnositeljka je urgirala nastavak postupka izvršenja tek nakon skoro dve godine pošto joj je predato predmetno motorno vozilo kao jedinom ponuđaču na javnom nadmetanju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini u predmetu I. 29/10.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem sada nadležnom sudu počev od uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2014. godine, da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i izvestan doprinos podnositeljke dužem trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.