Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku nad dužnikom u pretežnom državnom vlasništvu. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3468/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i L. B . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba L. B . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke, umanjenih za iznose koji su po tim osnovama već ispaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. L. B . iz Leskovca izjavio je , 18. jula 2012. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10. Podnosilac je takođe istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 770/14 od 25. marta 2015. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St.41/10 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu (u daljem tekstu: Privredni sud) St. 41/2010 od 8. jula 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom I. " M." AD Požarevac.

Podnosilac ustavne žalbe je 13. septembra 2010. godine podneo prijavu potraživanja u stečajnom postupku. Zaključkom Privrednog suda u Požarevcu St. 41/2010 od 5. novembra 2010. godine utvrđeno je potraživanje podnosioca u ukupnom iznosu od 145.185,54 dinara. Dana 19. juna 2014. godine, doneto je rešenje kojim je zaključen postupak nad stečajnim dužnikom. Utvrđeno je da niko od poverilaca, pa ni predlagač L . B,nije namiren, jer je imovina stečajnog dužnika bila neznatne vrednosti.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 770/14 od 25. marta 2015. godine u stavu prvom izreke usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje, ovde podnosioca ustavne žalbe, u razumnom roku i utvrđeno da mu je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St.41/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke delimično je usvojen predlog predlagača i određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 25.000,00 dinara ; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa, pa do iznosa od 250.000,00 dinara, dok je u stavu četvrtom izreke određeno da će po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta biti dpstavljeni Ustavnom sudu Republike Srbije radi odlučivanja o zahtevima predlagača - podnosioca ustavne žalbe za utvrđenje prava na naknadu materijalne štete i utvrđivanje povrede prava na imovinu. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 24. aprila 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika I. "M ." AD Požarevac, koji je bio u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10, umanjenih za iznose koji su po tim osnovama već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti Odluku Ustavnog sud Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 829/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju
• Už 4682/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju
• Už 8286/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
• Už 5939/2016: Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka