Odluka Ustavnog suda o povredi prava u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku koji traje 55 godina. Naloženo je hitno postupanje nadležnom sudu, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbijen kao preuranjen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrinke Kostić iz Prve Kutine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrinke Kostić i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu O. 6352/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrinska Kostić iz Prve Kutine podnela je 28. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu O. 6352/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je, pored izlaganja hronološkog toka predmetnog ostavinskog postupka , navela da isti traje 54 godine zbog čega smatra da joj je povređeno navedeno ustavno pravo. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava. U dopuni ustavne žalbe od 19. oktobra 2011. godine podnositeljka je istakla zahtev za naknadu štete, koji je opredeljen u iznosu od 27.000.000,00 dinara kao prihod koji bi podnositeljka ostvarila od imovine koja je predmet osporenog ostavinskog postupka, dok je u dopuni ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine zahtev za naknadu štete opredelila i u visini troškova ostavinskog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz izveštaja v.f. predsednika Osnovnog suda u Nišu VIII Su. 468/12 od 3. oktobra 2012. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Prvog sreskog suda u Nišu O. 11/57 od 27. maja 1957. godine za naslednika zaostavštine pok. K.S. i Đ.S. oglašen je J.D, otac ovde podnsiteljke ustavne žalbe.

Okružni sud u Nišu je, odlučujući o žalbi podnositeljke ustavne žalbe, rešenjem Gž. 2699/57 od 5. decembra 1957. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje .

Podnositeljka ustavne žalbe je 23. marta 2003. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu zahtev za rekonstrukciju predmeta O. 11/57, a 8. januara 2004. godine sačinjena je službena beleška da spisi predmeta nisu pronađeni u arhivi suda. Postupajući po nalogu sudijskog pomoćnika od 31. decembra 2004. godine i više urgencija iz 2005. godine kojim a je tražen izveštaj iz upisnika za 1957. godinu , arhiva suda je tek 31. marta 2006. godine sačinila izveštaj o tome da predmetni upisnik nije pronađen, da bi Opštinski sud u Nišu 14. aprila 2006. godine do neo rešenje O. 11/57 O. 185/58 kojim je: dozvolio rekonstrukciju predmeta zaostavšt ine pok. K.S. i Đ.K. (stav 1. izreke); za naslednike zaostavštine pok. K. S. i Đ. S. oglasio podnositeljku ustavne žalbe i B.C. (st. 2. i 3. izreke).

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2636/06 od 5. septembra 2006. godine ukinuto je navedeno prvostepeno rešenje i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, nakon dva neodržana ročišta (ročište koje je bilo zakazano za 16. novembar 2006. godine nije održano na predlog punomoćnika podnositeljke), na predlog podnositeljke ustavne žalbe, rešenjem O. 2318/06 od 22. decembra 2006. godine postupak je prekinut do okončanja parničnog postupka koji se vodio p o tužbi podnositeljke protiv B.C, radi utvrđenja i poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju u predmetu P. 5279/02. Navedeni parnični postupak pokrenut je podnošenjem tužbe 19. aprila 1995. godine, a pravnosnažno je okončan presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 3577/08 od 30. septembra 2008. godine kojom je potvrđena prvostepena presuda P. 7392/07 od 23. maja 2008. godine. U obrazloženju prvostepene parnične presude je, između ostalog, navedeno da je uvidom u rekonstruisane ostavinske spise utvrđeno da, nakon donošenja rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 2699/57 od 5. decembra 1957. godine ostavinski postupak nije nastavljen.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. februara 2009. godine predložila da se ostavinski postupak nastavi. Prvo ročište zakazano je za 28. oktobar 2009. godine, a do donošenja rešenja O. 187/10 od 31. marta 2010. godine kojim je podnositeljka ustavne žalbe oglašena naslednicom zaostavštine pok. K. S. i Đ.S. zakazana su još dva ročišta od kojih jedno nije održano zbog nedostavljanja dokumentacije od strane podnositeljke. N avedeno ostavinsko rešenje ukinuto je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2466/10 od 27. avgusta 2010 . godine.

U sledećem ponovnom postupku, nakon jednog održanog i jednog neodržanog ročišta (zbog bolesti podnositeljke), prvostepeni sud je 12. januara 2011. godine doneo rešenje O. 6352/10, koje je otpravljeno iz suda 30. juna 2011. godine. Nakon bezuspešne dostave rešenja punomoćniku podnositeljke, rešenje je ponovo ekspedovano 27. februara 2012. godine.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 771/12 od 4. maja 2012. godine spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka , nakon čega je prvostepeni sud doneo rešenje O. 6352/10 od 5. jula 2012. godine kojim je žalba nasledne učesnice B. C. odbačena kao preuranjena. Navedeno rešenje ukinuto je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 1599/12 od 11. septembra 2012. godine.

Postupak je u vreme odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi i dalje u toku.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo 1957. godine i da do danas, nakon 55 godina još uvek nije okončan. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem bitno doprinela njegovom trajanju, niti su postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje sud ne može biti odgovoran, a koje su onemogućavale okončanje spora. Po oceni Ustavnog suda, već i period od marta 2003. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe tražila rekonstrukciju predmeta, do danas, je dovoljan da se zaključi da postupak nerazumno dugo traje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim radom ostavinskog suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Kako predmetni postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe istakla zahtev za naknadu materijalne štete, te da je osporeni ostavinski postupak i dalje u toku, Ustavni sud je našao da je zahtev preuranjen.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti