Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer se navodi ne odnose na taj akt. Deo protiv ranijih upravnih i sudskih akata odbačen je kao neblagovremen, jer rok teče od pravnosnažne odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Mišulića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Predraga Mišulića izjavljena protiv rešenja Vojne pošte 1092 Kragujevac Up-1 broj 109-4/2006 od 23. oktobra 2006. godine, rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 474-2/2006 od 20. decembra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U. 876/07 od 16. januara 2008. godine, rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-1 broj 109/06 od 28. avgust 2008. godine, rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 474-11/2006 od 16. oktobra 2008. godine, presude Upravnog suda U. 6307/10 od 12. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 27/10 od 4. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Mišulić iz Beograda je 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika Miloša Vladisavljevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 27/10 od 4. juna 2010. godine, odbačen kao nedozvoljen zahtev podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda U. 6307/10 od 12. marta 2010. godine.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ne osporava zakonski osnov za odbacivanje podnetog zahteva za preispitivanje sudske odluke, već se sadržina ustavne žalbe u celini odnosi na odlučivanje i postupak pred nadležnim upravnim organima i sudovima, i to na povredu prava na pravično suđenje, prava na rad i na dužinu trajanja pravnosnažno okončanog upravnog postupka i upravnog spora. Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi u pogledu povrede označenih ustavnih prava ne mogu dovesti u pravnu vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 27/10 od 4. juna 2010. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv ovog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na rešenje Vojne pošte 1092 Kragujevac Up-1 broj 109-4/2006 od 23. oktobra 2006. godine, rešenje Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 474-2/2006 od 20. decembra 2006. godine, presudu Vrhovnog suda Srbije U. 876/07 od 16. januara 2008. godine, rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-1 broj 109/2006 od 28. avgust 2008. godine, rešenje Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 474-11/2006 od 16. oktobra 2008. godine i presudu Upravnog suda U. 6307/10 od 12. marta 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetog protiv pravnosnažne odluke u upravnom sporu iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv drugostepenog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 6307/10 od 12. marta 2010. godine primio, prema sopstvenim navodima, 23. aprila 2010. godine, a ustavnu žalbu izjavio 22. jula 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja osporene pravnosnažne presude u upravnom sporu, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti