Odluka Ustavnog suda o određivanju pritvora prema maloletniku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da je određivanje pritvora maloletniku bilo zakonito i opravdano. Postojao je rizik od uticaja na svedoke, a sudovi su uspostavili pravičnu ravnotežu između prava maloletnika na slobodu i zaštite oštećene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3471/2019
22.12.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . P . iz Srpskog Krstura kod Novog Kneževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine i rešenja istog suda Kvm. 25/19 od 28. marta 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz Srpskog Krstura kod Novog Kneževca, podneo je Ustavnom sudu, 8. aprila 2019. godine, preko punomoćnika V . J . Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 25. aprila 2019. godine, protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine i rešenja istog suda Kvm. 25/19 od 28. marta 2019. godine, zbog povrede prava iz čl. 27. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u konkretnom slučaju pritvor prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, neosnovano određen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku; da postupajući sud nije razmotrio mogućnost primene blažih mera koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku, niti je ocenio da li se mogu primeniti mere iz člana 66. stav 1. i člana 67. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica; da u osporenim rešenjima nisu dati dovoljni razlozi za navodnu opasnost uticaja na svedoke; da je okrivljeni mlađi maloletnik; da postupajući sudovi nisu postupali po standardu naročite hitnosti, budući da je podnosilac neosnovano bio u pritvoru od 26. marta 2019. godine do 23. aprila 2019. godine.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava, da poništi osporena rešenja, te da dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg suda u Subotici Su. VIII-45 br. 5/22 od 20. aprila 2022. godine, utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 67. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) i člana 211. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) određen pritvor, a koji mu se računa od časa lišenja slobode. Pritvor je određen zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „VJT iz Zrenjanina predložio da se prema maloletniku odredi pritvor na osnovu čl. 67. ZM u vezi čl. 211. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP. Sudija za maloletnike nalazi da je predlog VJT-a za određivanje pritvora osnovan, obzirom da iz dokumentovanog izveštaja kao dopune krivične prijave, te priloženih izveštaja lekara i psihologa O. bolnice u Subotici, dokumentacije o mentalnom zdravlju maloletne oštećene M.B. i službenih beleški o obaveštenju primljenom od građana, proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik izvršio krivično delo za koje se tereti. Sudija za maloletnike nalazi da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi maloletni mogao ometati postupak uticanjem na svedoke kao i punoletnog izvršioca – saučesnika M.Ž, jer je potrebno da se u svojstvu svedoka ispitaju maloletna oštećena M.B, njena hraniteljka O.R. te saučesnik punoletni M.Ž. Znači, u konkretnom slučaju postoji tzv. koluziona opasnost tj. opasnost od uticaja na slobodnu volju svedoka , odnosno saučesnika. Njegovim puštanjem na slobodu isti bi mogao doći u kontakt sa navedenim svedocima, kao i punoletnim saučesnikom te na taj način uticati na iste kako da svedoče, a obzirom na njihove odnose i na uvek prisutan strah i obzir prema onome u čijoj stvari treba svedočiti. Bitno je da njegovo prisustvo na slobodi može uticati na slobodnu volju svedoka, odnosno saučesnika. Što se tiče predloga VJT-a da se pritvor prema maloletniku odredi i u smislu člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, sudija za maloletnike nalazi da isti nije osnovan obzirom da prema maloletniku do sada nisu izricane vaspitne mere, te da će pokretanje ovog postupka u dovoljnoj meri uticati na istog da ne ponovi krivično delo.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kvm. 25/19 od 28. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „pravilno sudija za maloletnike odlučio kada je odredio pritvor prema maloletniku shodno članu 211. stav 1. tačka 2. ZKP, zbog opasnosti da će uticati na svedoke, obzirom da iz dokumentovanog izveštaja kao dopune krivične prijave, te priloženih izveštaja lekara i psihologa O. bolnice u Subotici, dokumentacije o mentalnom zdravlju maloletne oštećene M.B. i službenih beleški o obaveštenju primljenom od građana, proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik izvršio krivično delo za koje se tereti. Nesporna je činjenica da u toku postupka u svojstvu svedoka treba ispitati oštećenu M.B, njenu hraniteljku O.R, te saučesnika M.Ž, sa kojima bi maloletnik lako mogao doći u kontakt i na taj način uticati na njih kako da svedoče, a obzirom na njihove odnose i na uvek prisutan strah, i obzir prema onome u čijoj stvari treba svedočiti.

Rešenjem Kvm. 28/19 od 11. aprila 2019. godine Viši sud u Zrenjaninu se oglasio mesno nenadležnim za postupanje prema podnosiocu ustavne žalbe, te su spisi predmeta dostavljeni Višem sudu u Subotici kao stvarno i mesno nadležnom. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da podnosilac ustavne žalbe boravi u Školskom centru … „D .“, gde se odigrao kritični događaj. Takođe, u tom centru boravi i oštećena M.B.

Viši javni tužilac je u podnesku Ktm. 75/19 od 23. aprila 2019. godine stavio predlog da se podnosiocu ukine pritvor, jer su prestali razlozi za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2. ZKP.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Kim. 34/19 od 23. aprila 2019. godine prema podnosiocu je ukinut pritvor.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Subotici Km. 15/20 od 3. jula 2020. godine prema podnosiocu je obustavljen krivični postupak.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava, na čije povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisano je: da je za svrhe ove Konvencije dete ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ako se na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletstvo ne stiče ranije (član 1.); da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interes deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela (član 3. stav 1.); da države članice obezbeđuju detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, a tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta, da se u tu svrhu, detetu posebno daje prilika da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se odnose na njega, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog zakona (član 12. st. 1. i 2.); da države članice preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući i seksualnu zloupotrebu, dok je na brizi kod roditelja, zakonitih staratelja ili nekog drugog lica kome je poverena briga o detetu, da takve zaštitne mere treba da obuhvate, po potrebi efikasne postupke za ustanovljavanje socijalnih programa za obezbeđenje podrške neophodne detetu i onima kojima je poverena briga o detetu, kao i ostale oblike sprečavanja, utvrđivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, postupanja i praćenja slučajeva ovde navedenog zlostavljanja deteta i, po potrebi, obraćanje sudu (član 19. st. 1. i 2.); da države članice obezbeđuju da ni jedno dete ne bude izloženo mučenju ili drugim okrutnim, neljudskim ili ponižavajućim postupcima ili kazn, da se smrtna kazna i kazna doživotnog zatvora, bez mogućnosti puštanja na slobodu ne može izreći za krivična dela koja su učinila lica mlađa od osamnaest godina (član 37. stav 1. tačka (a)).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21-Odluka US i 62/21-Odluka US) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka – poziv, dovođenje, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanje određenih mesta, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i pritvor (član 188.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticajem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tačka 2) ); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), te da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 214. st. 1. i 2.).

Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) (u daljem tekstu ZM) propisano je: da sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili slični ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu (u daljem tekstu: mera privremenog smeštaja maloletnika), ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo ili radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika (član 66. stav 1.), kao i da izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ako se svrha radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona (član 67. stav 1.).

Članom 178. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.), kao i da ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava time što mu je pritvor neosnovano određen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2. ZKP, zatim u osporenim rešenjima nisu dati dovoljni razlozi za određivanje pritvora, niti je postupajući sud u konkretnom slučaju razmotrio primenu blažih mera prema podnosiocu.

Pre svega, pri donošenju ove odluke, Ustavni sud je imao u vidu i relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ustavni sud konstatuje da je rizik uticaja na svedoke relevantan i uobičajen osnov za određivanje/produženje pritvora, ali čim se rizik smanji, osnov prestaje biti relevantan i dovoljan za dalje produženje pritvora. Sa protekom vremena, rizik uticaja na svedoke, odnosno na prikupljanja dokaza nestaje. Postupajući sudovi moraju da obrazlože postojanje rizika uticaja na svedoke i da vode računa o razumnom vremenskom periodu boravka u pritvoru po ovom osnovu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Debboub alias Husseini Ali protiv Francuske, predstavka broj 37786/97, od 9. novembra 1999. godine, stav 44. i presudu Szeloch protiv Poljske, predstavka broj 33079/96 od 22. februara 2001. godine, stav 91.).

Takođe, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je u krivičnom postupku prema podnosiocu ustavne žalbe određen osporenim rešenjima Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine i Kvm. 25/19 od 28. marta 2019. godine, na osnovu odredbe člana 67. ZM u vezi člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, kojima je propisano da izuzetno sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine , ako se svrha, radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona, te da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, između ostalog, osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticajem na svedoke. Dodatno, Ustavni sud napominje da je suština osnova za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, opasnost po dokaze. U ovakvim slučajevima okolnosti ukazuju na to da će okrivljeni uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili osobite okolnosti ukazuju na to da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače ( koluziona opasnost). Potrebno je imati u vidu da iz ZKP nesporno proizlazi da je trajanje ovako određenog pritvora ograničeno momentom obezbeđenja dokaza zbog kojih je on određen. U konkretnom slučaju bilo je potrebno saslušati svedoke maloletnu oštećenu B.M, zatim njenu hraniteljku O.R, kao i saučesnika – punoletnog M.Ž. Podnosilac je bio u pritvoru od 26. marta 2019. godine od 08,00 sati pa do 23. aprila 2019. godine, kada je rešenjem Višeg suda u Subotici Kim. 34/19 ukinut pritvor.

O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak tako što će uticati na svedoke, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane krivičnih sudova detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, u skladu sa garancijama prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom na to da je postojala osnovana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te da je potrebno saslušati ukupno tri svedoka (maloletnu oštećenu M.B, njenu hraniteljku O.R. i saučesnika M.Ž), a da bi puštanjem na slobodu podnosioca, isti mogao doći u kontakt sa oštećenom i svedocima te uticati na njih kako da svedoče imajući u vidu njihove odnose i uvek prisutan strah i obzir prema onome u čijoj stvari treba svedočiti. Ove činjenice su u osporenim rešenjima i navedene. Dakle, tada maloletnom okrivljenom je stavljeno na teret teško krivično delo gde je eventualna žrtva dela bila maloletna oštećena.

Pri tome, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Zrenjaninu poklonio adekvatnu pažnju konkretnom predmetu, dajući relevantan i individualizovan razlog za određivanje pritvora, pri tome odbijajući određivanje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je, nakon što su prestali da postoje razlozi za određivanje pritvora iz člana 67. ZM u vezi člana 211. stav 1. tačka 2 ) ZKP, pritvor ukinut rešenjem Višeg suda u Subotici Kim. 34/19 od 23. aprila 2019. godine. Dakle, podnosilac je u pritvoru bio manje od mesec dana. Imajući u vidu odredbu člana 67. stav 3. ZM koja propisuje da pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u ovom predmetu postupili na ustavnopravno prihvatljiv način u svemu sa relevantnim odredbama ZM i ZKP, vodeći računa i o dužini trajanja pritvora koji je određen tada maloletnom okrivljenom, odnosno ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo i dovoljno obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni da mu nije određen pritvor mogao ometati krivični postupak. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da „sud nije ocenio da li ima mesta primeni neke od mera iz člana 66. stav 1. i člana 67. stav 1. ZM.“. Sud ukazuje da je članom 67. stav 1. ZM propisana mera pritvora, te da je na osnovu iste odredbe i u vezi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP određen pritvor prema podnosiocu osporenim prvostepenim rešenjem. Što se tiče člana 66. stav 1. ZM, kojom je regulisan smeštaj maloletnog okrivljenog u nekoj ustanovi, Ustavni sud konstatuje da obaveza obrazlaganja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente, a to naročito važi za obrazloženje odluka sudova po pravnom leku u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenog suda. Takođe, Ustavni sud napominje da obim obaveze davanja obrazloženja zavisi od prirode odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, predstavka broj 18390/91 , od 9. decembra 1994. godine, st av 29.), te da nije potrebno dati odgovor na sva pokrenuta pitanja. U konkretnom slučaju reč je o rešenjima kojima je određen pritvor podnosiocu, odnosno reč je o aktima temporalnog karaktera. Samim tim, Sud smatra da postupajući sudovi nisu imali obavezu da obrazlože svaki izneti argument podnosioca, a sa druge strane, osporena rešenja sadrže detaljno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zašto je u konkretnom slučaju određen pritvor podnosiocu.

Ovde Ustavni sud naročito napominje da je stepenovanje mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka obavezno, ukoliko su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi, ali bi stepenovanje u konkretnom slučaju došlo u obzir da je trebalo nastaviti primenu mera iz člana 188. Zakonika o krivičnom postupku prema podnosiocu. Naime, pritvor je ukinut podnosiocu 23. aprila 2019. godine rešenjem Višeg suda u Subotici Kim. 34/19.

6. Ustavni sud smatra da je zbog specifičnosti samog predmeta potreban poseban nivo opreza kako bi se zaštitila prava maloletnih lica, odnosno dece. Naime, u konkretnom slučaju okrivljeni i oštećena su deca u smislu Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Zbog toga, Ustavni sud je razmotrio da li je u konkretnom slučaju ispunjen uslov proporcionalnosti između prava na slobodu i bezbednost podnosioca i prava maloletne oštećene. Odnosno da li su postupajući sudovi uspostavili ravnotežu između prava podnosioca i adekvatne zaštite oštećene, tj. da li je postupanje nadležnih organa bilo u najboljem interesu kako maloletnog podnosioca, tako i maloletne oštećene (videti Odluku Ustavnog suda Už-9956/2016 od 29. decembra 2020. godine).

Ustavni sud konstatuje da je maloletnom podnosiocu pritvor određen u svemu u skladu sa odredbom člana 27. stav 1. Ustava, a kako je to nesporno utvrđeno u tački 5. ove odluke. Podnosilac je u pritvoru bio manje od mesec dana, kako ne bi mogao ometati postupak uticanjem na svedoke (maloletnu oštećenu M.B. i njenu hraniteljku O.R.), kao i punoletnog izvršioca – saučesnika M.Ž, a kako je to u osporenom prvostepenom rešenju navedeno. Ustavni sud smatra da je prema podnosiocu ustavne žalbe postupljeno u svemu u skladu sa njegovim Ustavom zajemčenim pravom na slobodu i bezbednost.

Sa druge strane, Ustavni sud smatra da je pružena i adekvatna zaštita i maloletnoj oštećenoj, jer je pritvor prema podnosiocu i određen kako ne bi uticao, između ostalog, i na nju. Takođe, u osporenom rešenju Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 66/19 od 26. marta 2019. godine sud je uzeo u obzir odnose između oštećene i podnosioca, činjenicu da podnosilac i oštećena borave u istom smeštaju - Školskom centru … „D .“, kao i strah i obzir prema onome u čijoj stvari treba svedočiti, te da prisustvo na slobodi podnosioca može uticati na slobodnu volju svedoka. Ustavni sud ukazuje da je podnosiocu stavljen na teret teži oblik krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Nesporno je da takvo krivično delo ostavlja teške posledice na žrtvu, a naročito na maloletnu žrtvu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je uspostavljena pravična ravnoteža između prava podnosioca i najboljeg interesa oštećene u konkretnom slučaju.

7. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, polazeći od svega izloženog i odredaba člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ust avnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o određivanju pritvora prema maloletniku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti