Odbacivanje ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Podnosilac nije dokazao da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučivali, a pravo na pravno sredstvo je iskorišćeno izjavljivanjem žalbe, čiji ishod ne mora biti povoljan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3472/2010
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudina Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ratka Stevanovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ratka Stevanovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 111/10 od 22. aprila 2010. godine i rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 1126/10 od 9. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ratko Stevanović iz Loznice, preko punomoćnika Stanoja Filipovića, advokata iz Loznice, podneo je Ustavnom sudu 21. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 111/10 od 22. aprila 2010. godine i rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 1126/10 od 9. juna 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, kao i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u izvršnom postupku sud prilikom određivanja vrednosti nepokretnosti odredio veštaka koji nije upisan u Registar stalnih sudskih veštaka.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Loznici osporenim rešenjem I. 111/10 od 22. aprila 2010. godine u stavu prvom izreke utvrdio da se preda u svojinu i državinu označena nepokretnost izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, kupcu B.P. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je izvršnom dužniku da označenu nepokretnost ispražnjenu od lica i stvari preda u svojinu i državinu kupcu odmah po prijemu tog rešenja. U stavu trećem izreke ovog rešenja naloženo je Katastru nepokretnosti Loznica da po pravnosnažnosti rešenja skine uknjiženu zabeležbu sprovedenu u katastarskim knjigama po rešenju Opštinskog suda u Loznici I. 105/08 od 29. januara 2008. godine, a da u katastarskim knjigama na označenoj nepokretnosti upiše pravo svojine na ime kupca. U stavu četvrtom izreke ovog rešenja naloženo je Vodiocu intabulacionih knjiga Osnovnog suda u Loznici da po pravnosnažnosti ovog rešenja skine uknjiženu zabeležbu sprovedenu u intabulacionim knjigama po rešenju Opštinskog suda u Loznici I. 105/08 od 29. januara 2008. godine.

Viši sud u Šapcu je osporenim rešenjem Gž. 1126/10 od 9. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepene rešenje.

4. Odredbama člana 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo niti je uz ustavnu žalbu priložio dokaz o tome da su izvršni sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije postupali i odlučivali, što bi moglo predstavljati uslov za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava koji garantuje dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, na šta je poučen poukom o pravnom leku koju sadrži prvostepeno rešenje i da je Viši sud u Šapcu odlučio o njegovoj žalbi. Navedeno ukazuje da je podnosilac iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Ustavni sud takođe ocenjuje da su navodi podnosioca ustavne žalbi o povredi ustavnih prava na koje se poziva, već isticani u žalbi protiv prvostepenog rešenja i cenjeni u drugostepenom rešenju.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti