Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Krste Stojanovića protiv presude Apelacionog suda u sporu o službenosti prolaza. Podnosilac osporava ocenu dokaza i primenu materijalnog prava, tražeći instancijsko preispitivanje, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Krste Stojanovića iz Stajkovca, opština Vlasotince, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Krste Stojanovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1226/10 od 13. maja 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Krsta Stojanović iz Stajkovca, opština Vlasotince, izjavio je Ustavnom sudu 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragomira Anđelkovića, advokata iz Vlasotinca, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1226/2010 od 13. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, garantovanih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz razloga što "drugostepeni sud nije na pravilan način cenio sve navedene dokaze, njihovu validnost, a naročito nije cenio zaključeno poravnanje na osnovu kojeg je ustanovljena službenost prolaza preko parcele tuženog, kao što i nije pravilno cenio nalaz veštaka geometra u pogledu pravca pružanja prolaza preko parcele koja je vlasništvo tuženog, te na ovaj način pogrešno primenio materijalno pravo na njegovu štetu", kao i da mu je na taj način povređeno i pravo na imovinu iz razloga što nije mogao da obrađuje svoju zemlju koja je u konkretnom slučaju povlasno dobro. Podnosilac od Ustavnog suda zahteva da osporenu presudu Apelacionog suda u Nišu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje u kome će se postupak sprovesti "profesionalno i po pravilima struke, ceneći sve dokaze izvedene u toku prvostepenog postupka i uvažavajući zahteve obe strane učesnice u postupku".
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz ustavnu žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1226/10 od 13. maja 2010. godine u stavu prvom izreke odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Vlasotincu P. 458/07 od 31. oktobra 2007. godine u stavu 1. izreke, dok je u preostalom delu - u st. 2. i 3. izreke ista presuda ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Leskovcu - sudskoj jedinici u Vlasotincu na ponovno suđenje (stav drugi izreke osporene presude).
Opštinski sud u Vlasotincu je doneo navedenu presudu P. 458/07 od 31. oktobra 2007. godine kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da se prema tuženom B.S. iz Stajkovca utvrdi da tužilac ima pravo službenosti prolaza svim motornim vozilima, zapregom i pešačkog prolaza preko parcele tuženog kao poslužnog dobra, a radi dolaska do svoje parcele - njive kao povlasnog dobra na dužini od 15,8 metara, a u širini od 3 metra po celoj napred navedenoj dužini, što je tuženi dužan da prizna tužiocu i istom omogući nesmetano prolaženje. Takođe, taj sud je odbio kao neosnovan i eventualni tužbeni zahtev tužioca Krste Stojanovića, prema tuženom B.S, kojim je tražio da se tuženi obaveže da uklnoni deo ulazne kapije sa nepokretnosti tužioca i da istu ukloni sa zida tužiočeve kuće i taj deo ustupi tužiocu u svojinu i državinu. Apelacioni sud je u osporenoj presudi cenio žalbene navode tužioca i našao da su oni u odnosu na stav 1. izreke prvostepene presude neosnovani, te da je prvostepeni sud pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo službenosti prolaza, s obzirom na činjenicu da se tužbeni zahtev odnosi na utvrđivanje postojanja službenosti, a ne na zasnivanje nove, te da je tužilac sam izjavio da prolaz koji traži tužbenim zahtevom nikada nije koristio, ali smatra da je to najkraći put kojim se može doći do njegove parcele i da korišćenjem ovog prolaza najmanje može naneti štetu tuženom. Izvedenim dokazima je utvrđeno da su stranke 1986. godine zaključile poravnanje sa svojim ocem koje je poštovano do 2002. godine, pa su parnične stranke uz prestacije trećeg lica ustalile trasu prolaza koju im je Živka Lukić iz Stajkovca zabranila, s obzirom na to da deo puta prelazi i preko njene nepokretnosti, a iz tužbe proizilazi da je put, tj. trasa puta koju tužilac traži u merama i granicama takva da zahvata delom i njeno zemljište, za koji tuženi nema pasivnu legitimaciju. Iz svega navedenog Apelacioni sud u Nišu je ocenio da je pravilno prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca i u ovom delu potvrdio prvostepenu presudu.
Drugostepeni sud je takođe ocenio da se osnovano u žalbi ističe da prvostepena odluka o odbijanju eventualnog tužbenog zahteva nije obrazložena od strane prvostepenog suda i da je u ovom delu zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, te ju je u st. 2. i 3. izreke ukinuo i predmet vratio na ponovni postupak.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u ustavnoj žalbi označena. Naime, Apelacioni sud u Nišu je u osporenoj odluci naveo razloge zbog kojih je smatrao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje koje se odnosi na stav prvi izreke, te cenio žalbene navode tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i našao da oni nisu osnovani, a podnosilac nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da je osporena odluka doneta proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjava zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizilazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova da li se, kao u konkretnom slučaju, radi o utvrđivanju postojanja službenosti ili zasnivanju nove službenosti, s obzirom na činjenicu da se tužbeni zahtev odnosi na utvrđivanje postojanja službenosti i da sam podnosilac u tužbenom zahtevu navodi da prolaz koji je tražio nije nikada ranije koristio.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo. U vezi s tim, Ustavni sud je konstatovao da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu povređeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Takođe, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1226/10 od 13. maja 2010. godine, u kome je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, a iz razloga što predmetni postupak u odnosnom delu još uvek nije okončan, te nisu ispunjeni Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić