Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko četiri godine. Zbog neefikasnosti suda, dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3474/2011
05.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J, O . S . i D . D, svih iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J, O . S . i D . D . i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P.1 1449/10, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J, O . S . i D . D, svi iz B, preko punomoćnika P . S, advokata iz B, podneli su 28. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na rad, zajemčenih čl. 36. i 60. Ustava.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi detaljno opisali tok predmetnog parničnog postupka i istakli da iz opisanog činjeničnog stanja sledi da odugovlačenjem parnični sud postupa u korist tuženog, a na štetu podnosilaca, te im je tako povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Takođe, podnosioci smatraju da im je odugovlačenjem postupka povređeno i pravo na rad iz člana 60. Ustava, s obzirom na to da od suda traže da kao nezakonita poništi rešenja na osnovu kojih im je prestao radni odnos. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete usled povrede tih prava i pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je uz ustavnu žalbu dostavljeno specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe potpisano od strane podnosilaca i još šest lica. Međutim, kako je punomoćnik izjavio ustavnu žalbu samo u ime S. J, O . S . i D . D, to je Ustavni sud smatrao da su samo navedena lica podnosioci ustavne žalbe, a ne i ostali potpisnici specijalnog punomoćja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P.1 1449/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i još petnaestoro njih, kao tužioci, podneli su 29. decembra 2009. godine Opštinskom sudu u Obrenovcu tužbe protiv tuženog bivšeg poslodavca, kojim su tražili da sud poništi kao nezakonita rešenja tuženog od 25. decembra 2009. godine o prestanku radnog odnosa tužiocima zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih, počev od 31. decembra 2009. godine. Povodom ovih tužbi formirano je 18 predmeta, koji su spojeni jednom - P.1 221/09, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja, rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu, pred kojim je nastavljen predmetni postupak nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godine. U toku postupka tužbe je povuklo šest tužilaca.

Podneskom od 15. marta 2010. godine tužioci su predložili da sud donese privremenu meru zabrane tuženom otuđenja određenih pokretnih i nepokretnih stvari. Drugi osnovni sud u Beogradu je 17. marta 2010. godine doneo rešenje P.1 221/09, kojim je odbio kao neosnovanu predloženu privremenu meru.

Kako su pravnosnažnim rešenjem inspektora rada odložena izvršenja rešenja tuženog kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu, to je tuženi 18. marta 2010. godine doneo nova rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima, te su oni, podneskom od 25. marta 2010. godine, tražili da sud poništi kao nezakonita i navedena rešenja tuženog od 18. marta 2010. godine.

Prvo ročište u ovom predmetu zakazano je za 7. april 2010. godine, ali ono nije održano, jer tuženi nije došao, a nije bilo dokaza da je uredno pozvan. Na predlog tužilaca, koji su tražili da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu radi odlučivanja o njihovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja kojim je odbijena predložena privremena mera, nije održano ni naredno ročište, zakazano za 29. april 2010. godine.

Viši sud u Beogradu, rešavajući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja kojim je odbijena predložena privremena mera, doneo je 21. jula 2010. godine rešenje Gž.I 1273/10, kojim je odbio kao neosnovanu ovu žalbu.

U nastavku prvostepenog postupka, u kome je predmet dobio broj P.1 1449/10, zakazano je sedam ročišta (za 30. novembar 2010, 8. februar, 29. mart, 1. jun i 2. novembar 2011. i 23. februar i 3. april 2012. godine), od kojih je pet održao. Ročište zakazano za 30. novembar 2010. godine nije održano jer tuženi nije došao, a nije bilo dokaza da je uredno pozvan, dok ročište zakazano za 2. novembra 2011. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na održanim ročištima izveden je dokaz saslušanjem dva svedoka i izvršen je uvid u određene dokumente. Tužioci su podneskom od 24. juna 2011. godine preinačili tužbu, tako što su tražili da sud, pored ranije traženog, obaveže tuženog i da tužioce vrati na rad, kao i da im naknadi štetu, odnosno isplati izgubljene zarade i druga primanja koja im pripadaju prema označenom kolektivnom ugovoru, kao i poreze i doprinose koje im pripadaju prema Zakonu o radu.

Drugi Osnovni sud u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu je 3. aprila 2012. godine zaključio glavnu raspravu u ovom predmetu i istog dana doneo delimičnu presudu P.1 1449/10, kojom je usvojio tužbene zahteve tužilaca, pa je poništio rešenja tuženog od 25. decembra 2009. godine o prestanku radnog odnosa tužiocima. Protiv ove presude tuženi je 11. maja 2012. godine izjavio žalbu. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž.I 3906/12 od 19. decembra 2012. godine vraćeni su spisi predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka.

U dopuni postupka Drugi osnovni sud u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu doneo je rešenje P.1 1449/10 od 1. februara 2013. godine, kojim se ispravlja delimična presuda tog suda od 3. aprila 2012. godine u pogledu naziva tuženog. Protiv ovog rešenja tuženi je izjavio žalbu. Rešavajući o izjavljenim žalbama, Apelacioni sud u Beogradu je 16. oktobra 2013. godine doneo rešenje Gž.I 3431/13, kojim je potvrdio označeno prvostepeno rešenje o ispravci presude, dok je ukinuo delimičnu presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P.1 1449/10 od 3. aprila 2012. godine, ispravljenu rešenjem od 1. februara 2013. godine i predmet uputio istom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 27. novembra 2013. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe, 29. decembra 2009. godine, Opštinskom sudu u Obrenovcu, pa do odlučivanja Ustavnog suda, trajao četiri godine, kao i da taj postupak još nije okončan.

Četvorogodišnje trajanje radnog spora, koji je po svojoj prirodi hitan postupak, nakon kog perioda se taj postupak nalazi na samom početku, ukazuje da u konkretnom slučaju nisu zadovoljeni standardi suđenja u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u periodu od 1. juna 2011. godine do 23. februara 2012. godine zakazano samo jedno ročište, koje nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, kao i da je postupak po žalbi, usled propusta suda da u presudi pravilno označi tuženog, trajao ukupno godinu i po dana.

Pri svojoj oceni, Ustavni sud je imao u vidu i da predmetni parnični postupak nije bio posebno složen, kao i da podnosioci, za koje je postavljeni zahtev bio od velikog značaja, nisu svojim ponašanjem doprineli odugovlačenju postupka.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na rad, zajemčenih čl. 36. i 60. Ustava, imajući u vidu da je predmetni postupak još u toku, te da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka o povredi ovih Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti