Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 600 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. O . iz K, opština Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. O . i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku P . 2291/13 (ranije P. 2002/05 Opštinskog suda u Čačku) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. O . iz K, opština Č, je 27 . jula 2011. godine, preko punomoćnika I. Ć, advokata iz Č, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku P. 123/10 (sada P . 2291/13).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je pred Opštinskim sudom u Čačku podnela tužbu 19. decembra 2005. godine protiv S. J, radi naknade materijalne štete zbog oštećenja na vozilu nastalih u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. Međutim, kako u ovoj ne tako složenoj parnici nije odlučeno ni u prvom stepenu, i to zbog nedelotvornog i neefikasnog postupanja suda, podnositeljka ističe povredu označenog prava i predlaže da Sud naloži nadležnom sudu da preduzme mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem mogućem roku, te da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 2291/13 (ranije P. 2002/05 Opštinskog suda u Čačku), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. decembra 2005. godine, u svojstvu tužilje (sa prezimenom A .), podnela je tužbu Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog S. J, radi naknade materijalne štete u iznosu od 234.373,00 dinara (prema nalazu veštaka mašinske struke), sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. juna 2004. godine. Do oštećenja njenog vozila došlo je u saobraćajnoj nezgodi koju je izazvao tuženi. Predmet je zaveden pod brojem P. 2002/05.

Postupak je vođen najpre pred Opštinskim sudom u Čačku, a nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, nastavljen je pred Osnovnim sudom u Čačku.

Pred Opštinskim sudom bilo je zakazano je 25 ročišta za glavnu raspravu, ali je održano 14. Na održanim ročištima saslušani su tužilja i tuženi u svojstvu parnične stranke, kao i pet svedoka, sprovedeno je mašinsko i saobraćajno veštačenje, koje je više puta dopunjavano, te izveden dokaz uviđajem na licu mesta kada je obavljena rekonstrukcija saobraćajne nezgode. Podneskom od 13. marta 2009. godine punomoćnik tužilje je precizirao tužbeni zahtev i tužbom tražio iznos od 214.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. juna 2004. godine, te naveo da je tužilja promenila prezime u Obradović, ali da se u vreme saobraćajne nezgode prezivala A. Na poziv suda, A.D. za osiguranje "I." iz B, u stečaju, je podneskom od 22. juna 2009. godine se izjasnilo da nema pravni interes za mešanje u parnicu. Opštinski sud nije održao 11 ročišta za glavnu raspravu iz sledećih razloga: tri puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva puta na predlog tuženog i jer je tuženi neposredno na ročištu dostavio izjašnjenje na nalaz veštaka, jednom jer svedok nije bio uredno pozvan, a preostala ročišta nisu održana zbog izostanka veštaka, odnosno njihovog neblagovremenog preuzimanja ili vraćanja predmeta sudu.

Pred Osnovnim sudom u Čačku predmet je vođen pod brojem P. 123/10. Tokom 2010. godine zakazana su četiri ročišta za glavnu raspravu, održana tri ročišta, a jedno nije održano jer se uredno pozvani veštak saobraćajne struke nije odazvao. Na održanim ročištima izveden je dokaz usaglašavanjem nalaza dva veštaka saobraćajne struke na okolnost uzroka saobraćajne nezgode, eventualnog doprinosa učesnika i visine štete. U narednoj, 2011. godini, bilo je zakazano pet ročišta za glavnu raspravu, održana su četiri na kojima su ponovo saslušani veštaci i pribavljena dopuna veštačenja u pogledu visine štete. Na ročištu održanom 23. januara 2012. godine usvojen je predlog tuženog da se odredi veštačenje preko Instituta S. F . u B, ali nakon tri neodržana ročišta, jer nisu bili određeni troškovi veštačenja, a ni izvršena uplata troškova od strane tuženog, tuženi je na ročištu održanom 1. oktobra 2012. godine odustao od predloga, jer nije u mogućnosti da plati predujam troškova veštačenja, pa su spisi predmeta iz Instituta vraćeni sudu 12. oktobra 2012. godine. Na sledećem zakazanom ročištu tuženi je predložio da veštačenje obavi Centar za saobraćajno tehničko veštačenje B, ali je sud pozvao ponovo dva veštaka saobraćajne struke. Do donošenja rešenja kojim se utvrđuje da je tužba povučena, održano je jedno ročište na kome su saslušani veštaci, a pet ročišta nije održano (dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog neuredne dostave poziva tuženom, jedno jer su spisi bili kod veštaka i jer uredno pozvani veštaci nisu pristupili u sud).

Osnovni sud u Čačku je rešenjem P. 123/10 od 2. oktobra 2013. godine utvrdio da je tužba povučena jer su sa ročišta za glavnu raspravu, zakazanog za 2. oktobar 2013. godine izostale obe uredno pozvane stranke. Po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje punomoćnika tužilje, zakazano je i održano ročište 4. decembra 2013. godine, dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i rešenje suda ukinuto, te sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano je za 20. februar 2014. godine. Predmet je zaveden pod novim brojem P. 2291/13.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) , koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe, kao tužilje, 19. decembra 2005. godine, ali da u vreme razmatranja ustavne žalbe postupak još uvek nije okončan, niti je doneta prvostepena presuda.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe podnositeljke ustavne žalbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo osam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka, u kome još nije odlučeno ni u prvostepenom postupku, samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, trajanje sudskog postupka u navedenom periodu ne može biti opravdano ni jednim od ovih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo relativno složenih činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji dokazni postupak, pre svega u pogledu sprovedenih veštačenja, ali da to ne bi moglo biti opravdanje za trajanje postupka preko osam godina.

Takođe, nema nikakve sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja parničnog postupka, jer je prisustvoval a svim ročištima, postupal a po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljaval a svoja procesna ovlašćenja a da je tuženi svojim predlogom za veštačenje od koga je kasnije odustao, uticao da se postupak produži za skoro deset meseci.

Ustavni sud smatra da je na neprimereno dugo trajanje parničnog postupka pretežno uticalo nedelotvorno i neefikasno postupanje nadležnog prvostepenog suda, najpre, Opštinskog suda u Čačku, pa zatim Osnovnog suda u Čačku, koji ni posle osmogodišnjeg trajanja postupka nije odlučio u prvom stepenu. Naime, pet ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a razlog za neodržavanje ostalih ročišta bio je uglavnom izostanak uredno pozvanih veštaka, nevraćanje spisa predmeta sa veštačenja ili neblagovremnog preuzimanja spisa od strane veštaka. U vezi sa tim, Ustavni sud je ocenio da nisu preduze te zakonom predviđene mere da se ovaj predmet okonča u primerenom roku. Istovremno, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garan cija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava - npr. u presudi u slučaju Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske, o d 13. jula 1983. godine (broj ap likacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Osnovnog suda u Čačku P. 2291/13 (ranije P. 2002/05 Opštinskog suda u Čačku) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

U cilju otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom ustavnog prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni parnični postupak što pre okončao.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno predmet spora, složenost postupka i dužinu trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti