Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv krivičnih presuda zbog krivičnog dela uvrede. Navodi o proceduralnim propustima, kao što su navodno neobjavljivanje presude i nepoštovanje rokova, ocenjeni su kao nedokazani ili pravno neosnovani prema relevantnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3479/2010
15.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srbe Tasića iz Donjeg Stajevca, opština Trgovište, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srbe Tasića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Vranju K. 88/10 od 29. aprila 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 2366/10 od 7. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srba Tasić iz Donjeg Stajevca, opština Trgovište, podneo je Ustavnom sudu 23. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Vranju K. 88/10 od 29. aprila 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 2366/10 od 7. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije, kao i „zbog bitnih povreda ZKP“.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su Osnovni sud u Vranju i Apelacioni sud u Nišu doneli protivustavne i protivzakonite presude na štetu podnosioca; da prvostepeni sud nije objavio izreku presude u momentu okončanja glavnog pretresa 29. aprila 2010. godine, niti je zakazao objavu izreke presude u roku od tri dana po okončanju glavnog pretresa i o tome nije obavestio predsednika suda; da predsednik veća nije u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca javno pročitao izreku presude i saopštio razloge presude čime je sud načinio povredu člana 357. ZKP; da je Osnovni sud u Vranju žalbu, koja je primljena 31. maja 2010. godine, pre isteka roka od osam dana od uručenja žalbe protivnim stranama, 4. juna 2010. godine prosledio Apelacionom sudu u Nišu, čime su ovi sudovi povredili čl. 162, 163, 373. i 433. ZKP, s obzirom na to da nisu ispoštovali rokove po žalbi i odgovoru na žalbu; da je Apelacioni sud u Nišu po hitnom postupku 7. juna 2010. godine doneo odluku; da su se u krivičnom postupku koji je vođen protiv podnosioca primenjivale odredbe čl. 434. do 448. ZKP, a ukoliko ovim odredbama nije nešto drugo propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika; da, s obzirom na činjenicu da odredbama čl. 434. do 438. ZKP nije propisano nepoštovanje rokova za žalbu i odgovora na žalbu, primenjuju se odredbe čl. 162, 163. i 373. ZKP; da je podnosilac zahtevao da ga Apelacioni sud u Nišu obavesti o danu rešavanja o žalbi kako bi sudu dao dodatna objašnjenja i da sud po tom zahtevu nije postupio, iako je to bio obavezan u smislu člana 375. stav 1. ZKP, čime je povređeno pravo okrivljenog. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud ispita sve povrede koje su učinili prvostepeni i drugostepeni sud, usvoji ustavnu žalbu, ukine osporene presude i odloži njihovo izvršenje.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vranju K. 88/10, koja je doneta i javno objavljena 29. aprila 2010. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na novčanu kaznu; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 2366/10 od 7. juna 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog izjavljena protiv osporene prvostepene presude, koja je i potvrđena; da je u obrazloženju navedene drugostepene presude, na drugoj stranici, navedeno da o sednici veća Apelacioni sud nije obavestio okrivljenog, iako je on to zahtevao žalbom, u smislu člana 448. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), imajući u vidu da je postupak vođen po skraćenom postupku, da okrivljenom nije izrečena kazna zatvora i da veće nije našlo da bi prisustvo okrivljenog bilo korisno za razjašnjenje stvari.

4. Odredbom člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se, ko uvredi drugog, kazniti novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

Zakonik o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) propisuje: da će, pošto je sud izrekao presudu, predsednik veća je odmah objaviti, a ako sud nije u mogućnosti da istog dana po završetku glavnog pretresa izrekne presudu, odložiće objavljivanje presude najviše za tri dana i odrediće vreme i mesto objavljivanja presude, kao i da je, ako presuda ne bude objavljena u roku od tri dana od završetka glavnog pretresa, predsednik veća dužan da odmah po isteku roka o tome obavesti predsednika suda i saopšti mu razloge (član 357. stav 1.); da će predsednik veća, u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude (član 357. stav 2.); da će presuda biti objavljena i kad stranka, zakonski zastupnik, punomoćnik ili branilac nije prisutan i da veće može narediti da optuženom, koji je odsutan, presudu usmeno saopšti predsednik veća ili da mu se presuda samo dostavi (član 357. stav 3); da će primerak žalbe prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci (čl. 162. i 163.), koja može u roku od osam dana od dana prijema podneti sudu odgovor na žalbu i da će žalbu i odgovor na žalbu, sa svim spisima, prvostepeni sud dostaviti drugostepenom sudu (član 373.); da će se o sednici veća obavestiti onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom (čl. 377. do 379.); da predsednik veća ili veće može odlučiti da se o sednici veća obaveste stranke i kad nisu to zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari (član 375. stav 1.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, primenjivati odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika (član 433. stav 1.); da će se, kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude donesene po skraćenom postupku kojom je izrečena kazna zatvora, o sednici veća obavestiti stranke i branilac okrivljenog u smislu člana 374. stav 2. i člana 375. stav 1. ovog zakonika, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari (član 448. stav 1.).

5. Ustavni sud je, ceneći tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi koje se odnose na neobjavljivanje osporene prvostepene presude, utvrdio da je u uvodu ove presude označeno da je ona doneta i javno objavljena po završenom glavnom i javnom pretresu 29. aprila 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe uz žalbu nije priložio nijedan dokaz kojim bi potkrepio svoje tvrdnje i ukazao na suprotno postupanje suda, iako je njegova obaveza da dostavi sve dokaze od značaja za odlučivanje Ustavnog suda. Ustavni sud iznetu tvrdnju, koja nije pokrepljena nijednim dokazom, ne može prihvatiti kao ustavnopravni razlog koji bi ukazivao da su podnosiocu osporenim aktom povređena označena ustavna prava.

U odnosu na tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi koje se odnose na nepoštovanje rokova od strane postupajućih sudova i „hitno“ postupanje Apelacionog suda u Nišu, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe iznete navode nije doveo u vezu sa sadržinom označenih ustavnih prava, niti je ukazao da li je i na koji način ovakvo eventualno postupanje sudova dovelo do povrede ili uskraćivanja njegovih Ustavom zajemčenih prava.

U ustavnoj žalbi se ističe i da je Apelacioni sud u Nišu bio obavezan, u smislu člana 375. stav 1. ZKP, da podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog obavesti o sednici veća, s obzirom da je on to zahtevao. Ustavni sud ukazuje da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen tzv. skraćeni krivični postupak regulisan odredbama čl. 434. do 448. ZKP, jer je za krivično delo uvrede, za koje je on krivično gonjen, propisana novčana kazna. Saglasno odredbi člana 448. stav 1. ZKP, u skraćenom postupku stranke se obaveštavaju o sednici veća u postupku po žalbi protiv prvostepene presude, u smislu člana 374. stav 2. i člana 375. stav 1. ZKP, ako je tom presudom izrečena kazna zatvora, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari. Kako okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prvostepenom presudom nije izrečena kazna zatvora, a Apelacioni sud u Nišu je obrazložio razloge zašto ga nije obavestio o sednici veća, iako je on to zahtevao žalbom, to je Ustavni sud utvrdio da su navodi podnosioca da je sud bio obavezan da ga obavesti očigledno neosnovani i posledica su njegovog nepravilnog tumačenja odredaba ZKP. Ustavni sud ni ove tvrdnje same po sebi, kao očigledno neosnovane i suprotne odredbama ZKP, ne može da prihvati kao ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da su podnosiocu osporenim aktom povređena označena ustavna prava.

Polazeći od odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovoj pravnoj stvari ukazuje da formalno označavanje i pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom, već je u žalbi neophodno navesti i ustavnopravne razloge i priložiti odgovarajuće dokaze koji potkrepljuju tvrdnje o povredi ili uskraćivanju konkretnog ustavnog prava. Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije naveo ove razloge, kao što nije priložio ni dokaze za svoje tvrdnje, niti je doveo u sumnju pravičnost osporenih presuda i osporenog postupka u celini.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti