Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za određivanje datuma isplate invalidske penzije, koji traje preko osam godina. Nalaže se nadležnim organima da hitno okončaju postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i Milibora Daničića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milibora Daničića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fond om za p enzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kragujevac u predmetu D. broj 121011 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milibor Daničić iz Kragujevca podneo je, 3. maja 2013. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 INS broj 462450 o d 31. januara 2013. godine, zbog povrede prava na zabranu ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 26. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi detaljno opisao tok upravnog postupka u kome se određuje datum isplate invalidske penzije. Istakao je da odluka u tom postupku nije doneta u razumnom roku, već se isti vodi "u nedogled". Smatra da okolnosti da ni nakon šest godina nije ostvario svoje pravo koje mu po Ustavu i zakonu pripada, te da su donete četiri presude nadležnih sudova u upravnom sporu i pet drugostepenih rešenja, ukazuju da mu je povređeno "više prava čoveka i građanina zajemčenih Ustavom".

Predložio je da Ustavni sud utvrdi "te povrede prava" i omogući njihovo ostvarivanje. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije i spisa predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kragujevac D. broj 121011 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, 11. juna 2007. godine, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kragujevac podneo zahtev za isplatu invalidske penzije utvrđene rešenjem Fonda broj 121011 od 7. maja 2007. godine.

Rešenjem Republičkog fond a za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kragujevac (u daljem tekstu: prvostepeni organ) D. 121011 od 17. jula 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe je određena isplata invalidske penzije utvrđene rešenjem broj 121011 od 7. maja 2007. godine, počev od 26. juna 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je podnosiocu prestalo osiguranje sa 30. aprilom 2007. godine, te su ispunjeni uslovi propisani članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 85/05) i članom 112. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, da se isplata invalidske penzije vrši od 26. juna 2007. godine, kao dana dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti poslodavcu.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija (u daljem tekstu: drugostepeni organ) 02/1 broj 462450 od 27. decembra 2007. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je postupak za sticanje prava na invalidsku penziju pokrenut po zahtevu od 18. septembra 2006. godine , dakle u toku trajanja osiguranja, a da je radni odnos podnosiocu prestao na osnovu rešenja o sporazumnom prestanku radnog odnosa od 30. aprila 2007. godine. Kako je rešenje kojim je podnosiocu utvrđeno pravo na invalidsku penziju postalo pravnosnažno 22. juna 2007. godine, a poslodavcu dostavljeno 26. juna 2007. godine, drugostepeni organ je našao da je prvostepeni organ pravilno podnosiocu odredio datum isplate invalidske penzije, s obzirom na to da je datum dostavljanja pravnosnažnog rešenja poslodavcu najraniji datum od koga se isplaćuje invalidska penzija, u skladu sa članom 112. stav 1. Zakona.

Okružni sud u Kragujevcu je presudom U. 42/08 od 12. juna 2008. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio navedeno drugostepeno rešenje, sa obrazloženjem da u upravnom postupku nije utvrđena činjenica kada je podnosiocu prestalo zaposlenje odnosno osiguranje, od čega zavisi pravilna primena člana 112. Zakona.

Postupajući u izvršenju presude Okružnog sud a u Kragujevcu , drugostepeni organ je rešenjem 02/1 broj 462450 od 7. jula 2008. godine odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, ponavljajući razloge date u obrazloženju rešenja od 27. decembra 2007. godine.

Okružni sud u Kragujevcu je presudom U. 107/08 od 25. novembra 2008. godine ponovo uvažio tužbu podnosioca i poništio navedeno drugostepeno rešenje. Taj sud je našao da su i dalje nejasni razlozi zbog kojih tuženi organ smatra da podnosiocu pravo na isplatu invalidske penzije pripada od 26. juna 2007. godine, kao dana dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju invalidnosti poslodavcu, a ne od 30. aprila 2007. godine, kao dana kada mu je prestao radni odnos i kada je odjavljen sa osiguranja, o čemu su uneti podaci u matičnu evidenciju.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Okružnog sud a u Kragujevcu doneo rešenje 02/1 broj 462450 od 24. decembra 2008. godine kojim je po treći put odbio žalbu podnosioca, ponavljajući razloge iz ranijih rešenja.

Okružni sud u Kragujevcu je presudom U. 8/09 od 23. marta 2009. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio navedeno drugostepeno rešenje. Taj sud je našao da u pobijanom rešenju nije utvrđeno da li je podnosiocu radni odnos, a tim i osiguranje, prestalo zbog prestanka potrebe poslodavca za njegovim radom, od čega zavisi pravilna primena člana 112. stav 2. Zakona tj. određivanje isplate invalidske penzije od 30. aprila 2007. godine.

Drugostepeni organ je rešenjem 02/1 broj 462450 od 23. aprila 2009. godine uvažio žalbu podnosioca i poništio prvostepeno rešenje od 17. jula 2007. godine, ukazujući prvostepenom organu da se pridržava obavezujućih primedaba i pravnih shvatanja iznetih u presudi Okružnog sud a u Kragujevcu od 23. marta 2009. godine .

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje D. 121011 od 24 . septembra 2009. godine kojim je podnosiocu ustavne žalbe odredio isplatu invalidske penzije utvrđene rešenjem broj 121011 od 7. maja 2007. godine, počev od 26. juna 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u sprovedenom postupku utvrđeno: da je podnosiocu radni odnos prestao 30. aprila 2007. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, u skladu sa članom 177. stav 1. Zakona o radu; da je na osnovu tog sporazuma doneto rešenje o otkazu ugovora o radu broj 30.61.00-518/07 od 30. aprila 2007. godine; da je kod poslodavca postojao program za rešavanje viška zaposlenih od 11. septembra 2006. godine, ali da je jedini kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih bio princip dobrovoljnosti. Polazeći od toga da je podnosiocu radni odnos prestao na osnovu s porazuma o pretanku radnog odnosa, prvostepeni organ je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se primeni član 112. stav 2. Zakona, te je doneta odluka kao u dispozitivu.

Rešavajući o žalbi podnosioca od 4. novembra 2009. godine, drugostepeni organ je 14. juna 2010. godine doneo rešenje 02/1 broj 462450 kojim je istu odbio.

Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 25258/10 od 29. novembra 2012. godine uvažio tužbu podnosioca, poništio drugostepeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje, suštinski ponavljajući razloge za uvažavanje tužbe date u presudi Okružnog sud a u Kragujevcu od 25. novembra 2008. godine.

Drugostepeni organ je 31. januara 2013. godine doneo osporeno rešenje 02/1 INS broj 462450 kojim je odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja od 24. septembra 2009. godine. U obrazloženju rešenja su ponovljeni razlozi dati u ranijim rešenjima.

Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 7243/13 od 21. maja 2015. godine uvažio tužbu podnosioca, poništio drugostepeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Taj sud je ocenio da tuženi organ nije pravilno primenio materijalno pravo, jer je prilikom određivanja dana počev od koga se podnosiocu isplaćuje invalidska penzija uzeo u obzir samo odredbe st. 1. i 2. člana 112. Zakona, a ne i odredbu stava 3. tog člana Zakona. Po oceni Upravnog sud a, u konkretnom slučaju je trebalo razmotriti da li su ispunjeni uslovi za primenu navedene zakonske odredbe, jer je podnosilac pravo na invalidsku penziju ostvario posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja. Isti sud je istakao da nije jasno zašto je pravnosnažno rešenje o utvrđenoj invalidnosti uopšte dostavljeno bivšem poslodavcu i od kakvog je značaja ta činjenica za odlučivanje u ovoj upravnoj stvari.

Postupajući po navedenoj presudi Upravnog sud a, drugostepeni organ je 15. jula 2015. godine doneo rešenje 02/1 broj 462450 kojim je odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja od 24. septembra 2009. godine. Ponavljajući razloge iz ranijih rešenja, drugostepeni organ je dodatno ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 112. stav 3. Zakona, što je bila primedba Upravnog suda u presudi od 21. maja 2015. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. oktobra 2015. godine Upravnom sudu podneo tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja. Povodom te tužbe je formiran predmet U. 15111/15.

4. Imajući u vidu da je podnosilac u ustavnoj žalbi izričito istakao da "odluka nije doneta u razumnom roku", kao i da ustavna žalba sadrži navode i razloge koji se odnose na trajanje osporenog postupka, postupanje nadležnih organa i sudova i značaj predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud je ocenio da podnosilac u suštini ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Navedenom ustavnom odredbom se garantuje svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.).

Zakonom o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da kad sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen, te da ako prema prirodi stvari koja je bila predmet spora treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da ga donese bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, dok je nadležni organ pri tom vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka (član 61.); da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i, po pravilu, sam rešiti stvar presudom, te da takva presuda u svemu zamenjuje akt nadležnog organa (član 62. stav 1.).

Zakon o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09 ), koji je stupio na snagu 30. decembra 2009. godine, u odredbama člana 69. sadrži istovetno rešenje u pogledu obaveznosti presude u upravnom sporu, dok u odredbi člana 70. stav 1. propisuje da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10 , 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14 ) propisano je: da se svojstvo osiguranika stiče danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (član 14. stav 1.); da ž alba ne odlaže izvršenje rešenja osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost (član 99. stav 2.); da se o siguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti poslodavcu (član 112. stav 1.); da se i zuzetno od stava 1. ovog člana, invalidska penzija isplaćuje i pre pravosnažnosti rešenja o utvrđenoj invalidnosti u slučaju prestanka osiguranja zbog prestanka potrebe za radom lica, kao i prestanka zaposlenja zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, a najranije šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako je invalidnost postojala pre podnošenja zahteva (stav 2.); da k ada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva (stav 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 11. juna 2007. godine, podnošenjem zahteva podnosioca za isplatu invalidske penzije, te da još nije pravnosnažno okončan. Dakle, postupak traje već osam godina i šest meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da predmet osporenog postup ka nije složen, jer nadležni organi i sud u upravnom sporu treba da odrede dan počev od koga se podnosiocu isplaćuje invalidska penzija utvrđena pravnosnažnim rešenjem. Sa stanovišta značaja predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da postupak koji je u toku ne utiče na isplatu invalidske penzije podnosiocu, jer žalba ne odlaže izvršenje rešenja o određivanju isplate penzije, u smislu odredbe člana 99. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Međutim, Ustavni sud smatra da podnosilac ima materijalni interes da se isplata invalidske penzije odredi počev od dana prestanka osiguranja, budući da je podnosilac kao korisnik invalidske penzije nesposoban za obavljanje bilo kog posla, a time i da svojim radom ostvari neki drugi prihod.

Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da su u predmetnom postupku doneta dva prvostepena i sedam drugostepenih rešenja, od kojih je pet bilo poništeno presudama nadležnih sudov a. Iz izloženog se jasno može uočiti da je dosadašnji tok postupka obeležilo nepostupanje drugostepenog organa po presudama sudova u upravnom sporu, jer se taj organ nije pridržavao obavezujućih pravnih shvatanja i primedaba u pogledu postupka. Međutim, neprimereno trajanje postupka samo delimično je bilo rezultat toga što je drugostepeni organ donosio rešenja u kojima nije dao razloge za ocenu zakonitosti prvostepenog rešenja na kojima su insistirali sudovi.

Po mišljenju Ustavnog suda, glavni uzrok odugovlačenja bilo je uzastopno vraćanje predmeta na ponovni postupak i propuštanje nadležnih sudova da iskoriste svoja ovlašćenja propisana procesnim zakon ima da spreč e opisano postupanje drugostepenog organa . Citirane odredbe ranije važećeg i važećeg Zakona o upravnim sporovima davale su mogućnost sudu u slučaju kada je već poništen upravni akt, a nadležni organ nije u potpunosti postupio po presudi, da i sam utvrdi činjenično stanje i da na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja donese presudu, kojom će rešiti upravnu stvar. Ovo posebno iz razloga što je u konkretnom slučaju činjenično stanje od značaja za odlučivanje utvrđeno u postupku koji je prethodio donošenju prvostepenog rešenja od 24. septembra 2009. godine, čiju potpunost i pravilnost Upravni sud nije doveo u pitanje u svojim presudama koje su usledile.

Umesto toga, nadležni sudovi su doneli pet presuda, u kojima su drugostepenom organu u više navrata ukazivali na iste razloge za poništavanje pobijanih rešenja ili su u kasnijim presudama ukazivali na potpuno nove razloge, propuštajući da ih ranije utvrde. Ustavni sud napominje da je produženi karakter osporenog postupka u kome je već vođeno više upravnih sporova nalagao sudovima da brže odlučuju o docnijim tužbama podnosioca u upravnom sporu.

U vezi sa navedenim pitanjima kojima se bavio u ovoj odluci , Ustavni sud smatra da je potrebno ukazati i na relevantnu praksu Evropskog sud a za ljudska prava . Najpre na to da činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine), kao i na to da je posebna ažurnost neophodna u postupcima koji se odnose na ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (videti presudu H.T. protiv Nemačke, broj 38073/97, stav 37, od 11. oktobra 2001. godine).

Kad je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je primetio da on nije koristio pravna sredstva namenjena za ubrzanje upravnog postupka u situacijama kada su upravni organi prekoračivali zakonske rokove za donošenje rešenja. Ipak, to nije moglo značajnije uticati na dugo trajanje postupka, koje se prevashodno pripisuje nadležnim organima i sudovima.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je preterano dugom trajanju osporenog postupka doprinelo nedelotvorno postupanje drugostepenog organa i nadležnih sudova u upravnom sporu, kao i duže odlučivanje Upravnog suda o tužbama podnosioca. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fond om za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kragujevac u predmetu D. broj 121011 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje da se postupak okonča u najkraćem roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 INS broj 462450 o d 31. januara 2013. godine, Ustavni sud je konstatovao da je navedeno rešenje poništeno presudom Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu U. 7243/13 od 21. maja 2015. godine i da je predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

Ustavni sud ukazuje da iz člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona podnosi protiv pojedinačnog akta kojim je odlučeno o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom može doći do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak u kome se rešava o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za određivanje isplate invalidske penzije još uvek u toku, te je ustavna žalba , u pogledu istaknutih povreda prava iz člana 26. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, preuranjena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv navedenog pojedinačnog akta, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti