Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u naslednom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda. Utvrđeno je da je pravilna primena prekluzivnog roka od tri godine za zahtevanje nužnog naslednog dela iz Zakona o nasleđivanju i da ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3485/2010
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnog Đorđa Pavlovića iz Dimitrovgrada, čiji je zakonski zastupnik majka Olgica Petrić iz Dimitrovgrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba maloletnog Đorđa Pavlovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1600/10 od 7. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletni Đorđe Pavlović iz Dimitrovgrada, čiji je zakonski zastupnik majka Olgica Petrić iz Dimitrovgrada, preko punomoćnika Pavla Videnovića, advokata iz Dimitrovgrada, podneo je Ustavnom sudu 24. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacinog suda u Kragujevcu Gž. 1600/10 od 7. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 173/09 od 24. juna 2009. godine usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi da je njemu, kao potomku nužnog naslednika, zaveštanjem pokojnog Vidosava Petrića od 11. jula 2004. godine povređen nužni nasledni deo, dok je odlukom o žalbi tuženih - osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1600/10 od 7. juna 2010. godine takav tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je nastupila prekluzija prava podnosioca ustavne žalbe za ostvarivanje prava na nužni nasledni deo od ½ u nepokretnostima koje su predmet tužbenog zahteva. Podnosilac ustavne žalbe smatra da nije nastupila zastarelost u konkretnom slučaju. Naime, zakonski zastupnik podnosioca ustavne žalbe Olgica Petrić je zaveštenjem svog oca isključena iz nasleđa, te je ona podnela tužbu u parničnom postupku radi proglašenja spornog zaveštenja ništavim, a koji zahtev je pravnosnažno odbijen kao neosnovan. U tom slučaju, podnosilac ustavne žalbe smatra da nije mogao da postupa sve do pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev njegove majke. Podnosilac ističe da su razlozi dati u osporenoj drugostepenoj presudi nerazumljivi i nelogični, jer do okončanja postupka po tužbi za utvrđenje ništavosti zaveštenja nije bio poznat ishod spora ne samo podnosiocu, već i strankama u sporu, pa nije bilo celishodno da i podnosilac podnose tužbu radi ostvarenja nužnog dela koja bi bila nedozvoljena, zbog nedostatka aktivne legitimacije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je na ročištu održanom 11. oktobra 2004. godine u predmetu Opštinskog suda u Paraćinu O. 688/04 proglašeno zaveštanje sada pokojnog Vidosava Petrića iz Paraćina, a iz kog zaveštenja je isključena njegova ćerka Olgica Petrić, zakonski zastupnik podnosioca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Paraćinu je presudom P. 643/07 od 27. marta 2008. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Olgice Petrić kojim je traženo da se utvrdi da je navedeno zaveštenje ništavo, usled nedostatka testatorske sposobnosti i neispunjenja forme.

Okružni sud u Jagodini je presudom Gž2. 164/08 od 29. avgusta 2008. godine odbio kao neosnovano žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.

U daljem toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe od 26. februara 2009. godine, koja je podneta preko njegovog zakonskog zastupnika Olgice Petrić, vođen parnični postupak protiv Nenada Petrića i Radomira Petrića u predmetu Opštinskog suda u Paraćinu P. 173/09, radi utvrđenja nužnog naslednog dela.

Opštinski sud u Paraćinu je presudom P. 173/09 od 24. juna 2009. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je zaveštanjem pokojnog Vidosava Petrića od 11. jula 2004. godine povređen nužni nasledni deo maloletnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je smanjeno raspolaganje navedenim zaveštanjem i utvrđeno da je maloletni tužilac čiji je zakonski zastupnik Olgica Petrić, vlasnik po osnovu nasleđa – povređenog nužnog dela na zaostavštini svog dede pokojnog Vidosava Petrića, i to na ½ opisanih nepokretnosti, što su tuženi dužni da priznaju i maloletnom tužiocu predaju u svojinu i državinu pripadajući deo, dok su u stavu drugom izreke obavezani tuženi da tužiocu plate troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 1600/10 od 7. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke, preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev maloletnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, dok je u stavu drugom izreke obavezao maloletnog tužioca da naknadi troškove parničnog postupka tuženima.

4. Odredbama člana Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); kao i pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.).

Ustavni sud konstatuje da je označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano pravo na pravično suđenje, čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije u članu 32. stav 1, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Odredbom člana 59. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) propisano je da se smanjenje zaveštajnih raspolaganja može zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštenja. Ovde je reč o prekluzivnom roku čiji protekom se gubi pravo na podnošenje tužbe radi smanjenje zaveštajnih raspolaganja. S obzirom na to da je u konkretnom parničnom postupku zaveštanje proglašeno 11. oktobra 2004. godine, a da je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 26. februara 2009. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 59. stav 1. Zakona o nasleđivanju, to zauzeto pravno stanovište u osporenoj drugostepenoj presudi ima svoj pravni osnov u navedenoj zakonskoj odredbi. Apelacioni sud u Kragujevcu je u osporenoj presudi Gž. 1600/10 od 7. juna 2010. godine dao dovoljne i jasne razloge zašto nije prekinut propisani rok zastarelosti podnošenjem tužbe 10. novembra 2004. godine, navodeći da je takvu tužbu podnela zakonski zastupnik podnosioca ustavne žalbe u svoje ime i kojim tužbenim zahtevom je tražila da se utvrdi ništavost spornog zaveštenja, usled nedostatka testatorske sposobnosti i neispunjenja forme.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da do okončanja postupka po tužbi za utvrđenje ništavosti zaveštanja nije bio poznat ishod spora ne samo podnosiocu, već i strankama u sporu, pa samim nije bilo celishodno da i podnosilac podnose tužbu radi ostvarenja nužnog dela, koja bi bila nedozvoljena, zbog nedostatka aktivne legitimacije, Ustavni sud ukazuje da ovi navodi ne predstavljaju pravno relevatne činjenice koje bi dovele u sumnju pravičnost osporene drugostepene presude, imajući u vidu da se ona zasniva na primeni imperativne zakonske norme. Ustavni sud takođe ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe stupio na mesto svoje majke, kao njen potomak, njenim isključenjem iz zaveštanja proglašenim 11. jula 2004. godine, a saglasno odredbi člana 6. Zakona o nasleđivanju, od kada je imao zakonsku mogućnost da podnose tužbu radi ostvarenja nužnog dela.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene drugostepene presude, te se stoga oni ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Kako u konkretnom slučaju parnični postupak nije vođen radi naknade štete koja je podnosiocu ustavne žalbe prouzrokovana nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa, već radi utvrđenja da je zaveštenjem podnosiocu ustavne žalbe povređen nužni nasledni deo, to se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa istaknutom povredom iz člana 35. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u naslednom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti