Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra zbog neažurnosti sudova u više faza postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Kulića iz Doljevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Kulića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 208/06 (stari broj P. 2278/2000) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Kulić iz Doljevca je 23. jula 2010. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2 08/06 (stari broj P. 2278/2000).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 9. avgusta 2000. godine protiv njega kao tuženog podneta tužba zbog naknade materijalne i nematerijalne štete; da je Opštinski sud u Leskovcu presudom P. 2278/2000 od 16. septembra 2003. godine delimično usvojio tužbeni zahtev ; da je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 93/04 od 4. februara 2004. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovni postupak; da je zatim Opštinski sud u Leskovcu presudom P. 208/06 od 8. novembra 2007. godine ponovo delimično usvojio tužbeni zahtev; da je protiv t e presud e podnosilac 14. maja 2008. godine izjavio žalbu , ali da do kraja 2009. godine Okružni sud u Leskovcu nije odlučio o žalbi već je Apelacioni sud u Nišu 17. juna 2010. godine odlučio; da mu je takvim postupanjem sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je o sporeni postupak trajao skoro deset godina. Traži o je naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 208/06, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Tužioci Zoran Milošević i Dragan Milošević su 10. avgusta 2000. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete. Pred Opštinskim sudom u Leskovcu prvo ročište za glavnu raspravu je bilo održano 4. aprila 2002. godine i dalje je bilo održano još osam ročišta, dok tri ročišta nisu održana i to jedno zbog nedolaska ve štaka, dva iz procesnih razloga. Na ročištima su uglavnom izvođeni dokazi saslušavanjem svedoka i vešta čenjem od strane veštaka saobraćajne struke.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 2278/2000 od 16. septembra 2003. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev, dok je tužbeni zahtev od dosuđenog do traženog iznosa odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 93/04 od 4. februara 2004. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 2278/2000 od 16. septembra 2003. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U nastavku postupka održano je sedam ročišta, dok četiri ročišta nije održano, i to jedno ročište nije održano zbog usaglašavanja nalaza veštaka, jedno zbog nepostojanja procesnih uslova, jedno zbog određivanja drugog veštaka saobraćajne struke, jedno na zahtev punomoćnika tuži laca za odlaganje rasprave.

Presudom opštinskog suda u Leskovcu P. 208/06 od 8. novembra 2007. godine, u stavu jedne izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog smrti bliskog lica isplati iznos od po 250.000,00 dinara sa kamatom, stavom dva izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od po 650.000,00 dinara, stavom tri izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev te je obavezan tuženi da tužiocima na ime materijalne štete - troškova sahrane i podizanja spomenika isplati iznos od 76.602,50 dinara sa zakonskom kamatom, stavom četiri izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 153.205,00 dinara, a stavom pet izreke obavezan je tuženi da plati troškove spora.

Tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe je na tu presudu izjav io žalbu 14. maja 2008. godine Okružnom sudu u Leskovcu međutim taj sud nije odlučio o žalbi . Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1524/10 od 17. jun a 2010. godine, u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu jedan izreke, u stavu d rugom izreke preinače na je prvostepena presuda u stavu tri izreke u odnosu na početak toka zakonske zatezne kamate tako što je tuženi obavezan da tužiocima isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos materijalne štete od 76.602,50 dinara , a u stavu trećem izreke preinače na je prvostepena presuda u stavu pet izreke tako što je tuženi obavezan da plati tužiocima troškove postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 ), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u toku postupka, bilo je propisano da stranka ima prvo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 10. avgusta 2000. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim u Leskovcu u predmetu P. 208/06 (stari broj P. 2278/2000).

Naime, od podnošenja tužbe 10. avgusta 2000. godine do okončanja postupka 17. juna 2010. godine prošlo je nepunih deset godina , što je nerazumno dug period koji se ničim ne mo že opravdati, Takođe, od podnošenja tužbe sud je tek posle godinu dana i osam meseci zakazao prvo ročište za glavnu raspravu, zatim je posle vraćanja predmeta prvostepenom sudu nakon ukidanja presude od strane drugostepenog suda, prvostepeni sud je odlučio tek posle skoro tri godine, dok Okružni sud u Leskovcu kome su spisi predmeta po žalbi dostavljeni juna 2008. godine, do kraja 2009. godine , do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti , nije odlučio.

Ustavni sud je ocenio da je predmet spora imao određenu složenost jer je bilo potrebno izvršiti veći broj veštačenja od strane sudskih veštaka saobraćajne struke kao i izvođenje dokaza saslušanjem svedoka , međutim, ni te činjenice ne mogu biti opravdanje za desetogodišnje trajanje parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka jer se uredno odazivao pozivima na ročišta za glavnu raspravu i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustav nom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti