Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Podnositeljkama je dosuđena naknada materijalne štete u visini njihovih priznatih potraživanja u stečajnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3487/2016
03.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ilfete Zećirović i Zorice Sendrić, obe iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ilfete Zećirović i Zorice Sendrić i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1983/05 i I. 1186/05, te pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1223/1, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, podnositeljkama ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa priznatog potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 17/13 od 30. maja 2014. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilfeta Zećirović i Zorica Sendrić, obe iz Novog Pazara podnele su Ustavnom sudu, 28. aprila i 15. maja 2014. godine, preko punomoćnika Remize Đakovac, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1983/05 i I. 1186/05, te pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1223/11, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13. Podnositeljke su istakle zahtev za naknadu naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1983/05 od 30. januara 2006. godine i I. 1186/06 od 15. septembra 2006. godine, te Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1223/11 od 11. jula 2011. godine. Po ustavnim žalbama je formiran predmet Už-1110/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, dopisom od 5. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnositeljki ustavnih žalbi, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3487/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 958/14 i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 329/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljke ustavnih žalbi, u svojstvu izvršnih poverilaca, vodile su izvršne postupke u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1983/05 i I. 1186/05, te pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1223/11 protiv izvršnog dužnika „Raška holding kompanija“ AD iz Novog Pazara, a radi izvršenja pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 740/04 od 11. oktobra 2004. godine, P1. 342/06 od 24. maja 2006. godine i P1. 1004/07 od 18. juna 2009. godine, kojima je obavezan tuženi „Raška holding kompanija“ AD, odnosno „Raška pamučna predionica“ DOO iz Novog Pazara, da tužiljama, ovde podnositeljkama ustavnih žalbi, na ime minimalnih zarada isplati određeni novčani iznos.

Predlozi su usvojeni rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1983/05 od 30. januara 2006. godine i I. 1186/06 od 15. septembra 2006. godine, te Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1223/11 od 11. jula 2011. godine.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 17/13 od 25. oktobra 2013. godine otvorio stečajni postupak nad „Raška holding kompanija“ AD iz Novog Pazara. Zaključkom tog suda St. 17/13 od 30. maja 2014. godine podnositeljkama ustavnih žalbi priznata su u celini potraživanja u iznosu od 430.807,53 dinara, odnosno 840.495,56 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 958/14 od 21. januara 2015. godine, utvrđeno je da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Ilfeti Zećirović i Zorici Sendrić u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, delimično je usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbačen.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. gp. 329/15 od 27. avgusta 2015. godine ukinuo rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 958/14 od 21. januara 2015. godine u delu kojim je odbačen zahtev predlagača za naknadu materijalne štete, te je rešeno da se predmet ustupi Ustavnom sudu, radi odlučivanja i tom zahtevu predlagača, dok je u preosatalom delu navedeno prvostepeno rešenje potvrđeno.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja o rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1983/05 od 30. januara 2006. godine i I. 1186/06 od 15. septembra 2006. godine, te Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1223/11 od 11. jula 2011. godine, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanje utvrđeno rešenjima o izvršenju podnositeljkama ustavnih žalbi, odnosno potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika „Raška holding kompanija“ AD iz Novog Pazara, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi teljki ustavnih žalb i svakoj na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji joj nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete u vi sini iznosa priznatog potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 17/13 od 30. maja 2014. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti