Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovane tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Postupak po reviziji je trajao nepunu godinu dana od prijema spisa, što je razumno. Ranije odugovlačenje je uzrokovano drugim postupkom koji je pokrenuo sam podnosilac.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Mišića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroslava Mišića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev. 1638/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Mišić iz Zaječara podneo je Ustavnom sudu 24. marta 2008. godine ustavnu žalbu "protiv nezakonitog rada Vrhovnog suda Srbije koji nije u primerenom zakonskom roku završio postupak po reviziji podnetoj 21. jula 2006. godine protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98, niti zvanično obavestio podnosioca ustavne žalbe o stanju postupka, čime mu je uskraćeno pravo na sudsku zaštitu i zakonsko pravo na reviziju". Postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnosilac je 16. jula 2008. godine precizirao ustavnu žalbu tako što je naveo da je "prekršeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije time što Vrhovni sud i posle dve godine od podnošenja revizije nije okončao ovaj lak postupak, niti zvanično obavestio o razlozima odugovlačenja postupka, zbog čega podnosilac trpi posledice kršenja naznačenog ustavnog prava." Ustavnom žalbom je zatraženo priznavanje prava na naknadu štete prouzrokovane neustavnim radom Vrhovnog suda Srbije.
Povodom navoda iz ustavne žalbe Ustavni sud je dopisom od 9. maja 2008. godine zatražio obaveštenje od Vrhovnog suda Srbije o tome da li je odlučeno po reviziji podnosioca. Vrhovni sud Srbije je 14. maja 2008. godine obavestio Ustavni sud da nije odlučeno o reviziji Miroslava Mišića izjavljenoj protiv odluke Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98 od 10. decembra 1998. godine, kao i to da su spisi predmeta po reviziji dostavljeni Vrhovnom sudu 11. juna 2007. godine.
Imajući u vidu činjenice navedene u dopisu Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je 12. juna 2008. godine zatražio, a 23. jula 2008. godine dobio izveštaj Opštinskog suda u Zaječaru o postupanju u predmetu koji se kod tog suda vodio pod brojem P. 2319/94 i koji je 10. decembra 1998. godine pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98.
Opštinski sud u Zaječaru je 31. jula 2009. godine, postupajući po zahtevu Ustavnog suda dostavio i presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. 1638/07 od 20. maja 2008. godine, kojom je okončan postupak po reviziji podnosioca ustavne žalbe i fotokopiju dostavnice o prijemu ove presude koja je podnosiocu ustavne žalbe uručena 12. juna 2008. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i u izveštaj Opštinskog suda u Zaječaru i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98 odbijena je žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94 od 22. januara 1998. godine, kojom se raskida ugovor o izgradnji i obavezuje podnosilac ustavne žalbe, kao izvođač radova, na isplatu određene sume izražene u nemačkim markama, tužiocu kao investitoru. Navedena presuda Okružnog suda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe na adresu navedenu u tužbi, međutim, iz dostavnice za ličnu dostavu pismena je utvrđeno da se imenovani nalazi u inostranstvu i da se ne zna vreme njegovog povratka, pa je dostava izvršena preko oglasne table Opštinskog suda u Zaječaru, 4. marta 1999. godine.
Na zahtev izvršnog poverioca Živorada Marinovića iz Zaječara, Opštinski sud u Zaječaru je rešenjem I. 1098/02 od 4. februara 2003. godine, dozvolio promenu načina izvršenja prema podnosiocu ustavne žalbe radi naplate duga po presudi tog suda P. 2319/94 i to na nepokretnosti koju čini poslovni objekat - lokal u Zaječaru, čija je vrednost utvrđena u nominalnom iznosu, takođe rešenjem od 8. februara 2005. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 26. februara 2003. godine od suda zatražio da mu se lično uruči presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98, zatraživši istovremeno i ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94 od 22. januara 1998. godine. Postupajući po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, postupajući sudija je više puta zakazivao ročište, ali se podnosilac ustavne žalbe nije odazivao pozivu suda. Rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94 od 16. juna 2006. godine, ukinuta je klauzula pravosnažnosti i izvršnosti prvostepene presude, ali je protiv navedenog rešenja tužilac Živorad Marinović iz Zaječara blagovremeno uložio žalbu, koju je Okružni sud u Zaječaru, rešenjem Gž. 16/07 od 22. marta 2007. godine, odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Zaječaru od 16. juna 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe je, nakon okončanja prvostepenog postupka po predlogu za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti, primio presudu Okružnog suda u Zaječaru, Gž. 2434/98, 21. juna 2006. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je, po prijemu presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98, protiv ove presude 25. jula 2006. godine izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije, preko Opštinskog suda u Zaječaru. Kako je u vreme izjavljivanja revizije pred Okružnim sudom u Zaječaru tekao postupak po žalbi tužioca podnetoj protiv prvostepenog rešenja o ukidanju klauzule pravosnažnosti i izvršnosti, spisi predmeta Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94, dostavljeni su Vrhovnom sudu Srbije zajedno sa izjavljenom revizijom 11. juna 2007. godine, odnosno nakon pravosnažnog okončanja postupka po predlogu za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti (22. marta 2007. godine) i prethodnog ispitivanja blagovremenosti i dopuštenosti revizije, saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku.
4. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji, Ustavni sud ukazuje da je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao elemenat prava na pravično suđenje, obezbeđena u postupku po ustavnoj žalbi od dana stupanja na snagu Ustava, 8. novembra 2006. godine, što znači da od tada počinje da se računa i period za koji je Ustavni sud nadležan da ocenjuje postojanje povrede ovog prava. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud nalazi da se u konkretnom slučaju, iako je postupak po izjavljenom pravnom sredstvu započeo pre stupanja na snagu Ustava, kao period u odnosu na koji se ocenjuje razumnost trajanja postupka mora uzeti vreme od podnošenja revizije, 25. jula 2006. godine, do donošenja presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1638/07, 20. maja 2008. godine.
Polazeći od navedenog, a postupajući u granicama zahteva postavljenog ustavnom žalbom, Ustavni sud je utvrdio da je postupak po reviziji trajao jednu godinu, devet meseci i 26 dana.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja ne zavisi samo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je za preduzimanje radnji u postupku po izjavljenoj reviziji od značaja i postupak po predlogu za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti presude koji je pokrenuo sam podnosilac ustavne žalbe, jer je protivna strana iskoristila svoje pravo na žalbu protiv donetog prvostepenog rešenja. Stoga, do pravosnažnog okončanja postupka po predlogu za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti, objektivno, nije bilo moguće preduzimanje radnji po izjavljenoj reviziji, jer su se spisi predmeta nalazili u Okružnom sudu u Zaječaru. U skladu sa navedenim, Ustavni sud nalazi da je i sam podnosilac ustavne žalbe mogao znati da će postupak koji prethodi, a koji mu obezbeđuje pravo na izjavljivanje revizije, nužno uticati na dužinu trajanja postupka po reviziji, jer se spisi predmeta u fizičkom smislu ne mogu dostaviti Vrhovnom sudu Srbije. Sa druge strane, kako je drugostepeni postupak po žalbi na rešenje o ukidanju klauzule pravosnažnosti i izvršnosti okončan u roku od osam meseci i 12 dana, Ustavni sud ocenjuje da se ovo ne može smatrati nerazumnim rokom, te da stoga ne može biti od uticaja na ocenu razumne dužine trajanja postupka po reviziji.
Ustavni sud je dalje utvrdio da je od pravosnažnog okončanja postupka po predlogu za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti do dostavljanja spisa predmeta zajedno sa izjavljenom revizijom Vrhovnom sudu Srbije proteklo dva meseca i 20 dana, za koje vreme su preduzete radnje iz čl. 401. i 402. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04). Od dana dostavljanja spisa po reviziji Vrhovnom sudu Srbije 11. juna 2007. godine, do dana donošenja presude toga suda Rev. 1638/07 od 20. maja 2008. godine, proteklo je 11 meseci i devet dana. Revizijska odluka Vrhovnog suda Srbije dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe 12. juna 2008. godine - u roku od 22 dana od dana donošenja. Iz navedenog sledi da je postupak okončan i odluka dostavljena u roku od godinu dana, četiri meseca i 22 dana, od dana kada su se stekli procesni uslovi da se postupa po izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je u postupku koji je vođen pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev. 1638/07 povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud ukazuje da navodi podnosioca ustavne žalbe da "predmetni sudski postupci protiv kojih je izjavljena revizija nisu sprovedeni po zakonu iz političko-ideoloških razloga...", nisu od uticaja na drugačiju odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, jer je ustavnom žalbom osporen samo postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, a izneti navodi se ne odnose na ovaj postupak.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić