Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu štete koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe o ishodu odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i M. L . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 554/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 601/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Novog Sada je, 5 . aprila 201 9. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 554/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 601/09) . Podnosilac je podneo još jednu ustavnu žalbu 6. aprila 2019. godine, preko punomoćnika P. B, advokata iz Novog Sada, protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 253/19 od 21. februara 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama iz čl. 32. i 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi od 5. aprila 2019. godine se navodi da je parnični postupak, započet po tužbi podnosioca, radi naknade štete, trajao skoro punih deset godina, a da podnosilac dugom trajanju postupka nije doprineo. Kao isključivi razlog prekoračenja granica razumnog rok a za odlučivanje u ovom predmetu podnosilac navodi postupanje sudova, te od Ustavnog suda traži da mu utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 3.000 evra , te dosudi troškove za sastav ustavne žalb e u iznosu od 90.000,00 dinara.

U ustavnoj žalbi od 6. aprila 2019. godine se osporava drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i okončan navedeni parnični postupak. Podnosilac smatra da je osporena presuda doneta na njegovu štetu i da je, pre svega, zasnovana na pogrešnoj oceni izvedenih dokaza, a iz kojih je drugostepeni sud izveo pogrešan zaključak – prihvatajući nalaz Komisije veštaka Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad , uz prihvatanje razloga iz obrazloženja prvostepenog suda, iako je taj nalaz „nepotpun i paušalan“ i u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem. Traži od Ustavnog suda da utvrdi da su podnosiocu osporenom presudom povređena označena ustavna prava, te da se da nalog „da se u roku od 6 mesecu od donošenja odluke Ustavnog suda u ponovljenom postupku uklone štetne posledice, odnosno podnosiocu omogući ostvarivanje prava iz čl. 32. i 58. Ustava, kao i da se podnosiocu nadoknadi šteta u iznosu od 944.825,81. dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19. decembra 2016. godine“.

Ustavni sud je jednovremeno raspravljao o ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta P. 554/15 Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 601/09) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13 . novembra 2009. godine podneo Opštinskom sud u u Inđiji (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužen og S.I. iz Novih Karlovaca, a radi naknade štete, kao posledice smetanja državine, jer je tuženi14. januara 2008. godine preorao parcelu - njivu, u čijoj je on poslednjoj mirnoj državini bio, sa rodom krompira koji tužilac nije uspeo da izvadi u jesen 2007. godine, a ni kasnije, jer mu vremenske prilike to nisu dozvoljavale. Predmet je pred Opštinskim sudom dobio broj P. 601/09, a nakon reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, je nastavljen postupak pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji pod brojem P. 1462/10 .

Do donošenja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1462/10 od 4. oktobra 2013. godine , pred prvostepenim sudom, od 17 zakazanih ročišta za glavnu raspravu, održan o je 12, na kojima su nakon dva neuspela pokušaja angažovanja radi veštačenja Instituta za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad i Poljoprivredne stručne sl užbe dr Petar Drezgić iz Sremske Mitrovice , ipak određena i sproveden a dva veštačenja preko veštaka poljoprivredne struke, kao i dopunsko veštačenje, saslušano je šest svedok a, saslušan novoodređeni veštak i tužilac i tuženi u svojstvu parnične stranke . Dva ročišta su odložena na saglasan predlog stranaka za mirno rešenje spora, odnosno radi izjašnjenja tužioca o konkretnom predlogu tuženog za mirno rešenje spora, a preostala tri nisu održana jer strankama sud nije dostavio priloge uz nalaz veštaka, zato što veštak nije dostavio nalaz i jer je nalaz novoodređenog veštaka uručen strankama neposredno na ročištu, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje.

Protiv presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1462/10 od 4. oktobra 2013. godine kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, te tuženi obavezan da isplati troškove postupka tužiocu, punomoćnik tužioca je izjavio žalbu 10. januara 2014. godine, a tuženi je dao odgovor na žalbu 23. januara 2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1001/14 od 10. decembra 2014. godine vraćeni su spisi predmeta P. 1462/10 prvostepenom sudu, radi kompletiranja. U obrazloženju je navedeno da spisima nije priključena dopuna veštaka poljoprivredne struke od 22. marta 2013. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 116/15 od 1 3. maja 201 5. godine su usvojene žalbe tužioca i tuženog, pa je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1462/10 od 4. oktobra 2013. godine uki nuta i premet upuć en Osnovnom sudu u Staroj Pazovi na ponovno odlučivanje . U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno u prvostepenom postupku, između ostalog povodom kvaliteta državine tužioca - da li je tužilac bio u zakupu parcele u trenutku kada je tuženi preoravao svoju, prethodno kupljenu parcelu, da li je izvestio svog zakupodavca da nije izvadio celokupni rod za sezonu 2007. godine; kada je tuženi kupio parcelu i kakvi su meteorološki uslovi bili u trenutku kada su se realno stekli uslovi za vađenje krompira i kakav bi kvalitet krompira bio tada . Spisi predmeta su u prvostepenom sudu primljeni 27. maja 2015. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku, pred sada nadležnim Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji, predmet je dobio novi broj P. 554/15 i nakon 18 zakazan ih ročišta za glavnu raspravu , od kojih je sedam održano , je zaključena glavna rasprava. U ovom delu postupka je zatražen izveštaj REPUBLIČKOG HIDROMETEOROLOŠKOG ZAVODA; određeno dopunsko veštačenje preko ranije određenog veštaka poljoprivredne struke i sprovedeno , kao i saslušan veštak ; na saglasan predlog stranaka odustalo se od saslušanja svedoka koji se nije odazivao pozivima, s tim da se pročitaju celokupni spisi parnice vođene između is tih stranka radi smetanja poseda; određeno je novo veštačenje rešenjem 29. decembra 2016. godine koje će izvršiti komisija veštaka Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad (u daljem tekstu: Zavod) u roku od 30 dana od prijema spisa, a čije će troškove snositi stranke na jednake delove sa obavezom da uplatu izvrše u roku od 8 dana od prijema naloga suda (tužilac je, po nalogu uručenom 30. decembra 2016. godine , uplatio troškove 2. marta 2017. godin e, dok je tuženi uplatu izvršio u ostavljenom roku); Zavod je po prijemu spisa obavestio sud i stranke da će obaviti veštačenje 27. marta 2017. godine; nalaz Zavoda je dostavljen sudu 26. septembra 2017. godine, ali je, nakon datih primedbi stranaka, sud 11. aprila 2018. godine doneo rešenje na Zapisniku sa ročišta da se ovo veštačenje ponov i, s tim da Zavod odredi lica potrebne specijalnosti, upisana u sudski registar veštaka, sa izuzetkom samo ako veštak određene specijalnosti nije upisan u registar sudskih veštaka ; od strane suda su upućene dve urgencije Z avodu; doneto je posebno rešenje suda P. 554/15 od 11. juna 2018. godine da se veštačenje sprovedeno od strane Zavoda ponovi, kao i rešenje o kažnjavanju Zavoda zbog nepostupanja u ostavljenom roku ; Zavod je dostavio novi nalaz 14. septembra 2018. godine; na saglasan predlog stranaka sud je pozvao sve veštake koji su do t ada veštačili u postupku, kako one koje je odredio sud, tako i one koje su angažovale stranake i saslušao dva veštaka , kao i jednog iz Komisije Zavoda i dat je odgovor Zavoda na podnesak tužioca ; te su pročitani i spisi predmeta P. 41/09 (parnica radi smetanja poseda) . Preostalih 10 ročišta ni je održano zbog tri izostanka svedoka (bez obzira da li je dostava poziva bila uredna ili ne, ali koji se i obraćao sudu da ima 84 godine, da je slabog zdravstvenog stanja); tri puta jer su se spisi nalazili na veštačenju kod Zavoda; jer je nalaz Zavoda dostavljen strankama neposredno na ročištu i jer Zavod nije blagovremeno ponovio veštačenje.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 554/15 od 25. oktobra 2018. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tuži oca kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos od 944.825,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19. decembra 2016. godine pa do konačne isplate i da mu plati troškove ovog postupka. Tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 835.188,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti prvostepene presude pa do konačne isplate, dok je preko tog iznosa odbijen njegov zahtev za naknadu troškova postupka do iznosa od 944.688,00 dinara. Protiv presude je punomoćnik tuži oca 11. decembra 201 8. godine izjavio žalbu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 253/19 od 21. februara 201 9. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podn osioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 554/15 od 25. oktobra 2018. godine, te odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka i obijen zahtev tuženog za naknadu troškova od govora na žalbu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozvao u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 13. novembra 2009. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Inđiji, a okončan 21. februara 2019. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 253/19.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao devet godina i skoro tri meseca.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupak.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati devetogodišnje trajanje parničnog postupka u kome je odlučivano o tužbenom zahtevu podnosioca za naknadu štete zbog izgubljene dobiti.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio složen, prevashodno zbog složenosti činjeničnih pitanja koja je trebalo rasvetliti radi donošenja pravilne odluke o visini pretrpljene štete. Ovo je iziskivalo tri veštačenja, sa dopunskim nalazima, saslušanjem veštaka i većeg broja svedoka. Postupak je bio usložnjen i nepristupanjem svedoka predloženog od strane tuženog, koji se i pored rešenja o kažnjavanju nije odazivao pozivima, da bi se posle više neodržanih ročišta i stranke saglasile da se odustane od predloga za saslušanje ovog svedoka. Takođe, i pored procesnih mera koje je sud preduzimao , urgencija i rešenja o kažnjavanju, Republički zavod za sudska veštačenja AD Novi Sad je dao svoj nalaz, i to konačni - ponovni (jer je po nalogu suda trebalo otkloniti određene nedostatke u pogledu lica koja su činila komisiju) posle godinu i po od trenutka kada je Zavod po prijemu spisa obavestio sud i stranke da će obaviti veštačenje.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitiman interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku, i da je u izvesnoj - manjoj meri, doprineo da se ovaj postupak produži, a time što su dva ročišta odložena radi izgleda mirnog rešenja spora i njegovog izjašnjavanja o predlogu suprotne strane, te što je sa uplatom troškova veštačenja, gledajući od trenutka prijema rešenja suda i isteka ostavljenog roka od 8 dana za uplatu, kasnio 22 dana.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da nadležni prvostepeni sud nije preduzeo sve neophodne radnje kako bi se predmetni postupak sproveo brzo i efikasno, te da je odgovornost za devetogodišnje trajanje postupka prevashodno na njegovoj strani. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, iako je prva prvostepena presuda doneta za tri godine i 11 meseci, računajući od dana podnošenja tužbe, ona je zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukinuta, i to nakon jednog vraćanja spisa prvostepenom sudu radi kompletiranja. U ponovnom prvostepenom postupku, druga po redu prvostepena presuda doneta je za još tri godine i pet meseci, računajući od dana vraćanja spisa prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Shodno izloženom, i pored činjenične složenosti postupka, Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da ovaj postupak za naknadu štete traje duže od devet godina.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 554/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 601/09) , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka, te izvesni doprinos podnosioca, koji su uticali na njegovu dužinu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 253/19 od 21. februara 2019. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 554/15 od 25. oktobra 2018. godine, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog spora – odbijanjem njegovog tužbenog zahteva, pozivajući se na na povredu prava na pravično suđenje, zapravo, od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povredu ovog Ustavom zajemčenog prava na koju se poziva, podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne i da ispituje potpunost i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost ocene izvedenih dokaza na kojima se temelje osporene odluke, te se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se obrazloženje osporene presude zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Budući da podnosilac povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, posebno ne obrazlaže, to Ustavni sud ove navode ustavne žalbe nije razmatrao.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 253/19 od 21. februara 2019. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete postavljenog u ustavnoj žalbi u iznosu koji odgovara iznosu iz tužbenog zahteva koji mu je pravnosnažno odbijen, Sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je njegov zahtev za naknadu materijalne štete odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti