Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i osporavanja činjeničnog stanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u imovinskom sporu, jer podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava, već su osporavali činjenično stanje utvrđeno od strane redovnih sudova. Ustavni sud nije nadležan za preispitivanje zakonitosti sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3491/2010
27.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Stojić i Vesne Stojić, obe iz Ripnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jasmine Stojić i Vesne Stojić izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1113/01 od 2. februara 2007. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 182/10 od 15. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Stojić i Vesna Stojić, obe iz Ripnja, su 24. jula 2010. godine, preko punomoćnika Gojka Šarenca, advokata iz Velike Moštanice, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P.1113/01 od 2. februara 2007. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 182/10 od 15. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi „da su osporenim presudama povređene odredbe člana 28. i 72. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, a u vezi sa članom 58. Ustava Republike Srbije“. Podnositeljke ustavne žalbe, osporavajući utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku, navode ''da su ostale bez imovine koju su stekle po osnovu nasleđa iza svog pokojnog oca'' i predlažu da Ustavni sud poništi prvostepenu i drugostepenu presudu.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1113/01 od 2. februara 2007. godine odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja, ovde podnositeljki ustavne žalbe, podnet radi utvrđenja i predaje nepokretnosti, dok je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 182/10 od 15. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1113/03 od 2. februara 2007. godine.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama podnositeljkama povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se u ustavnoj žalbi pozivaju. Naime, podnositeljke ustavne žalbe nisu navele argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, jer se suština navoda podnositeljki ustavne žalbe odnosi na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje od strane redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne preispituje dokaze niti može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. S tim u vezi, Ustavni sud je u konkretnom slučaju ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su odluke u predmetnom postupku donete proizvoljnom i pogrešnom primenom zakona i konstatuje da je Apelacioni sud u Beogradu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnositeljki ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnositeljke od Ustavnog suda traže ocenu zakonitosti osporenih presuda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i osporavanja činjeničnog stanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti