Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda i nižih presuda. Žalba protiv revizijskog rešenja je odbačena jer se njime ne odlučuje o pravu na imovinu, dok je žalba protiv presuda odbačena kao neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ružice Ljubinković iz Dobanovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ružice Ljubinković izjavljena protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4844/06 od 31. januara 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7681/08 od 8. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 615/10 od 13. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ružica Ljubinković iz Dobanovaca je 24. jula 2010. godine, preko punomoćnika Gojka Šarenca, advokata iz Velike Moštanice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim odlukama podnositeljki povređeno pravo svojine iz člana 22, 28. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Navodi da nije bilo zakonskog osnova za odbacivanje revizije zbog toga što ''po važećim zakonima vrednost spora nije bila predviđena kao osnov za izjavljivanje revizije kod utvrđivanja prava svojine u smislu odredbi člana 394. ZPP-a''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 615/10 od 13. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7681/08 od 8. oktobra 2008. godine. Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio da je osporenim rešenjem odlučivano samo o procesnim uslovima za izjavljivanje revizije, te je ocenio da osporenim revizijskim rešenjem nije ni moglo biti povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud, imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je ustavnu žalbu u ime podnositeljke izjavio punomoćnik koji je advokat, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4844/06 od 31. januara 2008. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 7681/08 od 8. oktobra 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnositeljke ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4844/06 od 31. januara 2008. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 7681/08 od 8. oktobra 2008. godine, ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primila pre donošenja rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 615/10 od 13. maja 2010. godine, a da je ustavnu žalbu izjavila 24. jula 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu protiv osporenih presuda odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti