Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Podnositeljki je u redovnom postupku dosuđena neadekvatna naknada od 500 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud joj dosuđuje naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3493/2016
13.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama F . R, J . P, R . P, S . T, N . Š, M . S, F . Đ, M . H . i N . K, svi h iz Novog Pazara, A . B . iz sela B . kod Novog Pazara, S. N . iz sela P . kod Novog Pazara i I . A . iz sela K . kod Tutina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 13. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe J . P, R . P, S . T, N . Š, M . S, F . Đ, M . H, N . K, S . N . i I . A . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknade materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja priznatih u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (ra niji broj St. 2868/02), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu ev entualno već isplaćeni. Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe F. R . i A . B . izjavljene zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02).

O b r a z l o ž e nj e

1. F. R . iz Novog Pazara i druga lica navedena u uvodu i tač. 1. i 3. izreke su podneli Ustavnom sudu, u periodu od 20. marta do 29. aprila 2014. godine, preko punomoćnika E. F, advokata iz Nov og Pazara, ustavne žalbe zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u K raljevu St. 2868/02. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-4232/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavne žalbe, dopisom od 25. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu podnosilaca ustavn ih žalb i, kao i o zahtevima za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3493/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz njih priložena i spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 947/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 7. jula 2003. godine pokrenut je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Društvenim preduzećem p. p . „R .“ iz Novog Pazara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 947/14 od 1 0. juna 2015. godine, stavom prvim izreke, odbačeni su zahtevi A . B . i F . R . kojim su tražili da se utvrdi da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 2868/02 (novi broj St. 3/10) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se utvrdi pravična naknada zbog povrede prava na suđenju u razumnom roku i utvrdi pravo na naknadu troškova postupka; stavom drugim izreke usvojeni su zahtevi J. P, R . P, S . T, N . Š, S . N, M. S, F . Đ, I . A, M . H . i N . K . i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu pod brojem St. 3/10, povređeno pravo podnosilaca zahteva na suđenje u razumnom roku; stavom trećim izreke naloženo je Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve mere kako bi se postupak stečaja iz stava drugog ovog rešenja okončao u najkraćem roku ; stavom četvrtim izreke određene su J . P, R . P, S . T, N . Š, S . N, M . S, F . Đ, M . H, N . K . i I . A . naknade zbog povrede prava na suđenju u razumnom roku svakom u iznosu od po 30.000,00 dinara, dok su im stavom petim izreke odbijeni kao neosnovani zahtevi za naknadu p reko iznosa dosuđenog u stavu četvrtog ovog rešenja , pa do traženog iznosa od po 5.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a stavom šestim izreke utvrđeni su troškovi tih predlagača ; stavom sedmim izreke ustupljeni su spisi Ustavnom sudu radi odlučivanja po ustavnoj žalbi navedenih podnosilaca podnetim radi zaštite prava na mirno uživanje imovine, jednaku zaštitu prava i radi utvrđivanja prava na naknadu materijalne štete. U obrazloženju ovog reš enja je, pored ostalog, navedeno: da je 2. decembra 2014. godine stečajni upravnik dostavio izveš taj o utvrđenim i isplaćenim potraživanja bivših radnika stečajnog dužnika Društvenog preduzeća p. p . „R .“ iz Novog Pazara, prema kojem je J. P . u dosadašnjem toku postupka namirena sa 80%, R. P . sa 90%, S. T . sa 60%, N. Š . sa 60%, A. B . u iznosu od 100%, S. N . 20%, M. S . sa 60%, F. Đ . 80%, F. R . u iznosu od 110% (od utvrđeno potraživanje od 90.000,00 dinara a isplaćen je iznos od 100.000,00 dinara), I. A . 70%, M. H . 40% i N. K . 50%.

Privredni apelacioni sud je utvrdio da su A . B . i F . R . prijavili svoja potraživanja, da su im ta potraživanja priznata u postupku stečaja Društvenog preduzeća p. p . „R .“ iz Novog Pazara i da su pre 27. decembra 2012. godine namirili svoja potraživanja, i to A . B . je namiren u celini , a F . R . i preko utvrđenog iznosa (konkretno u procentu do 110%). Kako su ustavne žalbe podneli 25. marta i 17. aprila 2014 godine, proizlazi da su zaštitu prava na suđenje u razumnom roku zahtevali nakon što im je prestalo svojstvo stranke jer su njihova potraživanja u postupku stečaja namirena. Imajući u vidu navedeno proizilazi da A. B . i F . R . nemaju pravi interes , niti mogu zahtevati zaštitu prava za suđenje u razumnom roku u postupku u kome ime je prestalo svojstvo stranke namirenjem u celini , odnosno preko utvrđenog potraživanja. Kako Zakon o uređenju sudova mogućnost podnošenja zahteva za suđenje u razumnom roku vezuje za svojstvo str anke u postupku koji je u toku, to njihov zahtev nije dozvoljen, pa je Privredni apelacioni sud imajući u vid u navedeno, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 364/15 od 27. avgusta 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 947/14 od 1 0. juna 2015. godine u stavovima prvom i šestom njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavn ih žalb i u n eodlučenom delu zahteva u odnosu na lica iz tačke 1. izreke ove o dluke kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri u celini potraživanja podnosilaca ustavn ih žalb i utvrđeno u stečajnom postupku, u odnosu na dužnika DP F. „R .“ iz Novog Pazara, koji je imao društveni kapital, u konkretnom slučaju , predsta vlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnim rešenjem u stečajnom postupku (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno snovu odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja priznatih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koje je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvari u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, u visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-3483/2016 od 20. oktobra 2016. godine).

7. Razmatrajući ustavne žalbe F . R . i A . B . u delu kojim se tvrdi da su im u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02) povređeni pravo na jednaku zaštitu prava i pravo na imovinu, zajemčeni odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, zbog čega su tražili i da im se utvrdi naknada materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio d a je osporeni stečajni postupak za njih suštinski okončan pre 27. decembra 2012. godine kada su u cel ini naplatili svoja potraživanja, a da su ustavne žalbe podneli 16. aprila, odnosno 24. marta 2014. godine. Imajući u vidu da su navedeni podnosioci naplatili svoja potraživanja u celini pre podno šenja ustavnih žalbi, to Ustavni sud smatra da u tom smislu nisu ni imali pravni interes da ustavnim žalbama zahtevaju da im se utvrdi povreda navedenih prava i nadoknadi materijalna šteta. Stoga je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio njihove ustavne žalbe , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajaći kao u tački 3 . izreke.

8. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti Odluku ovoga suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Slubžbeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti