Nedopuštenost ustavne žalbe protiv obaveštenja javnog tužilaštva o odbacivanju prijave

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv akta javnog tužilaštva kojim se podnosilac obaveštava o odbacivanju krivične prijave. Ovaj akt nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, već predstavlja obaveštenje o mogućnosti preuzimanja gonjenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Markovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Markovića izjavljena protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 1468/05 od 17. juna 2010. godine i ''radnji u postupku Višeg suda u Beogradu Kri. 892/10 iz juna 2010. godine''.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Marković iz Beograda je 23. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dušana Markovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 1468/05 od 17. juna 2010. godine i ''radnji u postupku Višeg suda u Beogradu Kri. 892/10 iz juna 2010. godine'', zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je osporenim aktom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 1468/05 od 17. juna 2010. godine punomoćnik podnosioca krivične prijave, ovde podnosioca ustavne žalbe, obavešten da je tužilaštvo, povodom izveštaja Odeljenja za uviđajno operativne poslove D-2131/05 od 13. aprila 2005. godine koji se ''odnosi na događaj kada je ispred vrata kuće zatečen mrtav S.M.'', našli da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka ni protiv jednog lica, ni zbog jednog krivičnog dela. Osporenim aktom podnosilac je dalje obavešten da može, ukoliko je nezadovoljan odlukom, da saglasno članu 61. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, preduzme krivično gonjenje, ali prema tačno određenom licu za određeno krivično delo, podnošenjem zahteva za istragu Višem sudu u Beogradu.

Odredbom člana 235. stav 1.Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je će javni tužilac odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo ili da se ne goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo, te da će o odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac obavestiti oštećenog u roku od osam dana (član 61.), a ako je krivičnu prijavu podneo organ unutrašnjih poslova, obavestiće i taj organ. Odredbe člana 61. ZKP, na koje upućuje prethodno navedena odredba člana 235. stav 1. ZKP, propisuju: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, a da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (stav 1.); da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da oštećeni koji nije obavešten da javni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, može svoju izjavu da preduzima gonjenje ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom u roku od tri meseca od dana kad je javni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno rešenje o obustavi postupka (stav 4.).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt Višeg javnog tužilaštva po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje kojim javni tužilac, na osnovu odredaba člana 253. stav 1. i člana 61. stav 1. ZKP, obaveštava podnosioca o odbacivanju njegove krivične prijave. Osporeni akt nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 61. st. 2. i 4. ZKP imao pravo da preduzme krivično gonjenje nakon prijema osporenog akta, u roku od osam dana.

S obzirom na to da se radi o aktu protiv koga se ne može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju ''radnje u postupku Višeg suda u Beogradu Kri. 892/10 iz juna 2010. godine'' Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije bliže označio ''radnje Višeg suda u Beogradu'', te je ocenio da se izneti razlozi žalbe ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa osporenim ''radnjama''. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je u ime podnosioca ustavnu žalbu podneo punomoćnik koji je advokat, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe protiv obaveštenja javnog tužilaštva o odbacivanju prijave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti