Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda redovnih sudova u parnici za naknadu štete. Sud je ocenio da navodi o pogrešnoj oceni nalaza veštaka ne ukazuju na povredu prava na pravično suđenje, niti nemogućnost izjavljivanja revizije predstavlja povredu prava na pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3498/2010
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Maletića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Maletića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5663/10 od 9. juna 2010. godine i presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8367/06 od 17. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Maletić iz Beograda izjavio je, preko punomoćnika Gorana Živkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu 24. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5663/10 od 9. juna 2010. godine i presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8367/06 od 17. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je sud odluku kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zasnovao na pogrešnom nalazu veštaka da mu je radna sposobnost smanjena za 20%, da se nije oporavio zbog neadekvatne fizikalne rehabilitacije i da može da obavlja posao u svojoj struci, iako je tužilac imao primedbe na takav nalaz ističući da je on trajno ratni vojni invalid, nezaposleno lice od 1992. godine i da ima umanjenu opštu životnu sposobnost od 27%; da je povređeno "lično pravo" podnosioca ustavne žalbe, jer su sudovi prihvatili tumačenje veštaka; da mu je povređeno pravo na žalbu "s obzirom da se više zbog promena Zakona o parničnom postupku od 30. decembra 2009. godine ne može uložiti revizija".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8367/06 od 17. juna 2009. godine u stavu prvom izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže tužena, Republika Srbija da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati tužbenim zahtevom opredeljeni novčani iznos, kao i da mu ubuduće plaća opredeljeni novčani iznos na ime mesečne rente, dok je stavom drugim izreke odlučeno da svaka strana snosi svoje troškove. U prvostepenoj presudi se, pored ostalog, navodi: da je utvrđeno da je presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2804/2002 od 21. aprila 2004. godine, stavom prvim izreke delimično usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena Državna zajednica Srbije i Crne Gore da tužiocu, Zoranu Maletiću, isplati određene iznose na ime naknade nematerijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka, dok je stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu za isplatu većih iznosa preko dosuđenih, kao i da je presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 7086/04 od 21. jula 2004. godine preinačena navedena presuda u stavu drugom izreke, odnosno određeni dosuđeni iznosi su uvećani, dok je u ostalom delu potvrđena prvostepena presuda; da je tužilac limar po zanimanju i da je bio zaposlen u preduzeću "Izotehna" u Osijeku do jula 1990. godine kada je zbog političkih previranja napustio firmu i potom bio vojno angažovan od februara 1991. godine; da je tužilac ranjen 22. decembra 1991. godine i time zadobio prostrelne rane od gelera kroz obe potkolenice od kojih je lečen dva meseca, te je bio povremeno na ratištu, a da je od 1994. godine u Beogradu; da je tužiocu priznato svojstvo ratnog vojnog invalida po osnovu čega prima mesečnu invalidninu, a da je rešenjem Gradske opštine Palilula - Odeljenja za finansije i privredu od 6. juna 2006. godine tužiocu priznato pravo na mesečna novčana primanja za vreme nezaposlenosti; da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka specijaliste medicine rada, kao i njegovim saslušanjem utvrđeno da je tužilac sposoban i zdrav za posao svog zanimanja, da ima povredu nerva leve noge kao posledicu ranjavanja zbog čega ima minimalno otežan hod na peti leve noge koja povlači umanjenje radne sposobnosti 20%, ali da i pored toga tužilac u potpunosti može da obavlja poslove svog zanimanja; da je tužilac imao primedbe na nalaz i mišnjenje veštaka na koje se sudski veštak izjasnio, ističući pri tom da tužilac nikada nije bio na fizikalnoj rehabilitaciji, a da takva povreda nerva potrazumeva obaveznu primenu fizikalne terapije koja bi sigurno dovela do poboljšanja da je bila blagovrenena, za šta je sada prekasno; da je sud u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje veštaka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5663/10 od 9. juna 2010. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je navedeno pravo povređeno time što su sudovi prihvatili tumačenje veštaka. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze izvedene u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima - u konkretnom slučaju veštačenju specijaliste medicine rada, ukoliko iz razloga navedinih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje sudova u osporenim sudskim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. U ustavnoj žalbi podnosilac ponavlja primedbe na nalaz i mišljinje veštaka koje je isticao i u sudskom postupku i koje je sud cenio, ali nije naveo razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda, ukazivali na to da su Apelacioni sud u Beogradu i Drugi opštinski sud u Beogradu osporene presude doneli bez odgovarajućih obrazloženja, proizvoljno primenjujući materijalno pravo ili zloupotrebljavajući dokaz veštačenjem na štetu podnosioca ustavne žalbe u smislu prava na pravično suđenje.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava time što usled promena Zakona o parničnom postupku od 30. decembra 2009. godine nije imao pravo na izjavljivanje revizije, Ustavni sud ukazuje da do povrede označenog ustavnog prava može doći samo ukoliko je podnosilac ustavne žalbe onemogućen u korišćenju pravnog sredstva čije je izjavljivanje dozvoljeno prema odredbama važećeg procesnog zakona, ili ako protiv prvostepene odluke nadležnog organa nije dozvoljeno nijedno pravno sredstvo. Kako je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu, to se, po oceni Ustavnog suda, izneti navodi ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz člana 36. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti