Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu Lj. Ž. i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Dosuđena joj je naknada materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3498/2016
10.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. Ž . iz Lukićeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, n a sednici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. Ž . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu St. 300/11, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. Ž . iz Lukićeva je , 5. septembra 2013. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv „akta Privrednog suda u Pančevu stečajnog sudije Z. K . broj 300/11 od 23. decembra 2011. godine zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i onemogućavanja uživanja imovine“.

Podnositeljka ustavne žalbe je , 1. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Milene Dedović Marjanović, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela dopunu ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na rad iz člana 60. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11.

U zahtevu o kome Ustavni sud treba da odluči, podnositeljka je tražila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na rad u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11 i naloži Privrednom sudu u Pančevu da u najkraćem roku sprovede stečajni postupak.

Zahtevala je naknadu nematerijalne štete, isplatu iznosa od 1.332,002,00 dinara i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom .

Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije izričito zahtevala n aknadu materijalne štete, međutim kako iznos od 1.332,002,00 dinara koji je tražila, odgovara prijavljenom potraživanju u stečaju, može se zaključiti da je ustavnom žalbom zahtevana i naknada materijalne štete.

Predmet je u Ustavnom sudu zaveden pod brojem Už-7199/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 632/14 od 9. novembra 2015. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 632/14 od 5. aprila 2016. godine, Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu radi daljeg postupanja. Zatim je u Ustavnom sudu ustavna žalba zavedena pod brojem Už-3498/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao stečajni poverilac prijavila svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. 12/09 od 20. avgusta 2009. godine nad stečajnim dužnikom DD „T .“ iz Zrenjanina. Podnositeljka je delimično namirila svoja potraživanja, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 632/14 od 9. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Pančevu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak u predmetu St. 300/11 okončao u najkra ćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.390,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu kojim je tražena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.332.002,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka nije izjavila žalbu Vrhovnom kasacionom sudu niti je protiv tog rešenja Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da izvrši presude izrečene u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

6. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da propust suda da namiri potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđena u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11, a protiv stečajnog dužnika DD „T .“ iz Zrenjanina koje je u vreme nastanka duga bi o u većinskom društvenom vlasništvu, što je utvrđeno uvidom u dopis Agencije za privredne registre, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-6046/2015 od 13. aprila 2017. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o delu ustavn e žalbe izjavljenom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju o povredi prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 300/11 odlučio Privredni apelacioni sud rešenjem R4 St. 3136/15 od 23. marta 2016. godine. Protiv navedenog rešenja podnositeljka nije podnela ustavnu žalbu.

U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na rad iz člana 60. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka povredu ovog prava obrazlaže istim razlozima kao za povredu prava na suđenje u razumnom roku , navodeći da zbog dužine trajanja stečajnog postupka nije mogla da namiri svoja novčana potraživanja.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. U pogledu osporavanja „akta Privrednog suda u Pančevu broj 300/11 od 23. decembra 2011. godine“, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt predstavlja predlog stečajnog upravnika da stečajni sudija donese zaključak kojim će se razlučnim poveriocima naložiti da sudu dostave izjašnjenje o tome da li se odriču prioritetnog namirenja dela svog obezbeđenog potraživanja u korist ostalih razlučnih poverioca čije je o bezbeđeno potraživanje priznato zaključkom Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 12/09 od 25. novembra 2009. godine po prijavi potraživanja br. 91.

Imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog predloga stečajnog upravnika, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, odnosno da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu izreke odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti