Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku protiv preduzeća sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u dugotrajnom izvršnom i stečajnom postupku. Pravno stanovište da se vreme postupanja javnog izvršitelja ne računa je ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. Š. i D. Š., oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba D. Š. i D. Š. i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 406/19 od 23. decembra 2019. godine i R4 I. 94/20 od 5. avgusta 2020. godine i rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 3/20 od 4. februara 2020. godine i Ržg. 63/20 od 25. septembra 2020. godine, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 406/19 od 23. decembra 2019. godine i R4 I. 94/20 od 5. avgusta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 3/20 od 4. februara 2020. godine i Ržg. 63/20 od 25. septembra 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba D. Š. i D. Š. i utvrđuje se da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19), kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

4. Utvrđuje se pravo D. Š. i D. Š. na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo D. Š. i D. Š. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. Š. i D. Š, oboje iz Čačka, podneli su 10. marta i 5. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 406/19 od 23. decembra 2019. godine i R4 I. 94/20 od 5. avgusta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 3/20 od 4. februara 2020. godine i Ržg. 63/20 od 25. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14. Podnosioci su 26. jula 2024. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, preko istog punomoćnika, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom – bivšim poslodavcem pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), usvavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci u ustavnim žalbama, pored ostalog, navode: da je osporeni izvršni postupak, koji se vodi radi prinudne naplate pravnosnažno dosuđenih minimalnih zarada, njihov pravni prethodnik, pokrenuo 15. avgusta 2014. godine, te da isti još uvek nije okončan; da je njihov pravni prethodnik samo delimično namiren, i to u periodu kada je postupak sprovođenja izvršenja vodio javni izvršitelj; da je podnosiocima ustavne žalbe, pored prava na suđenje u razumnom roku, povređeno i pravo na imovinu, a kako je izvršni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, država je dužna da im naknadi materijalnu štetu u visini nenamirenih potraživanja; da su osporenim rešenjima podnosiocima ustavne žalbe pravnosnažno odbijeni kao neosnovani prigovori radi ubrzavanja predmetnog postupka, jer je sud cenio samo period nakon što je predmet od javnog izvršitelja ponovo ustupljen sudu na nadležnost, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima u predmetno izvršnom postupku, kao i stečajnom postupku povređena označena Ustavom zajemčena prava, kao i da im se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 odnosno 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i materijalne štete u visini iznosa nenamirenih potraživanja u izvršnom postupku, a kasnije i u stečajnom postupku. Takođe su istakli zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravni prethodnik podnosilaca ustavnih žalbi, D. Š. iz Čačka, je 15. avgusta 2014. godine podneo Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „A.“ doo Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 185/12 od 30. maja 2012. godine, radi prinudne naplate minimalnih zarada.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 od 20. avgusta 2014. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 406/19 od 23. decembra 2019. godine je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe kojim su tražili utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19).

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 3/20 od 4. februara 2020. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 od 11. februara 2015. godine, obustavljen postupak sprovođenja izvršenja u predmetu Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 i određeno je da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Krdžićem iz Čačka; da se punomoćnik izvršnog poverioca podneskom od 15. juna 2016. godine, takođe izjasnio da izvršenje i dalje sprovodi navedeni javni izvršitelj; da je postupak pred sudom ponovo iniciran 9. jula 2019. godine dostavljanjem zaključka javnog izvršitelja I.I. 142/17 od 20. juna 2019. godine, kojim je obustavljeno dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i usvojen zahtev izvršnog poverioca da se postupak sprovođenja izvršenja nastavi pred Osnovnim sudom u Čačku; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1146/19 od 21. oktobra 2019. godine prekinut postupak izvršenja u ovom predmetu iz razloga što je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice, a zaključkom suda I. 1146/19 od istog datuma je naloženo izvršnom poveriocu da dostavi original ili overenu kopiju rešenja o nasleđivanju; da je traženo rešenje dostavljeno sudu 1. novembra 2019. godine (rešenje o nasleđivanju i deobi javnog beležnika Ane Tomić UPP 620/17 od 5. avgusta 2018. godine), odnosno nakon podnošenja prigovora 25. oktobra 2019. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Čačku je, zatim, navedeno da je prvostepeni sud pravilno stao na stanovište da nije osnovan prigovor predlagača, podnosilaca ustavne žalbe, imajući u vidu da postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja sudu zaključka javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred sudom, traje tri meseca, u kom periodu po nalaženju drugostepenog suda nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

 

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 94/20 od 5. avgusta 2020. godine je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosilaca kojim su tražili utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19).

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 63/20 od 25. septembra 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je postupak izvršenja nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju sprovodio javni izvršitelj koji je 9. jula 2019. godine dostavio Osnovnom sudu u Čačku zaključak od 20. juna 2019. godine (sa spisima predmeta) kojim se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i usvaja predlog pravnog prethodnika predlagača da se postupak nastavi pred Osnovnim sudom u Čačku; da je punomoćnik izvršnog poverioca podneskom od 9. avgusta 2019. godine predložio predkid postupka izvršenja zbog statusne promene izvršnog dužnika i nastavak istog prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika, opredeljujući drugo sredstvo izvršenja, kao i da se postupak prekine u odnosu na izvršnog poverioca D.Š. zbog smrti; da je postupak izvršenja prekinut rešenjem Osnovnog suda u Čačku od 21. oktobra 2019. godine iz razloga što je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice, a da je kasnije rešenjem od 25. februara 2020. godine isti nastavljen u skladu sa usvojenom statusnom promenom izvršnog dužnika i prekinut zbog smrti izvršnog poverioca; da je prigovor radi ubrzavanja podnet 15. juna 2020. godine, odnosno nakon što je postupak izvršenja u ovom predmetu prekinut 25. februara 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Čačku je, zatim, navedeno da je prvostepeni sud pravilno stao na stanovište da nije osnovan prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, imajući u vidu da je prigovor radi ubrzavanja podnet 15. juna 2020. godine, odnosno nakon što je postupak izvršenja u ovom predmetu prekinut rešenjem od 25. februara 2020. godine, te da je drugostepeni sud posebno imao u vidu da postupak pred Osnovnim sudom u Čačku od dana dostavljanja spisa javnog izvršitelja sudu radi sprovođenja izvršenja pred sudom traje nepunih deset meseci, a da je od dana podnošenja prethodnog prigovora (25. oktobar 2019. godine) do prekida postupka zbog smrti izvršnog poverioca proteklo četiri meseca te da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku. Pored navedenog drugostepeni sud je istakao da se u ukupno vreme trajanja postupka ne može uračunati i vreme za koje je postupak vođen pred javnim izvršiteljem, jer je javni izvršitelj lice koje vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom, a njegovo postupanje se ne ceni prema merilima propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koje se odnosi na „postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa“.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom AD „F.“, Čačak i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

AD „F.“, Čačak je privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom.

 

 

Podnosioci ustavne žalbe su u stečajnom postupku prijavili potraživanja svog pravnog prethodnika pok. D. Š, bivšeg iz Čačka po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku Ii. 3/14 od 20. avgusta 2014. godine i ista su im priznata, kao i delimično namirena.

4. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih rešenja, kojima su pravnosnažno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da su tvrdnje podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovane na navodima da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno neprihvatljivoj primeni merodavnog prava, odnosno da je sud prilikom ocene dužine trajanja postupka cenio samo period nakon što je predmet od javnog izvršitelja ponovo ustupljen izvršnom sudu na nadležnost, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjima zauzeto stanovište da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, već da se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odnosi isključivo na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa. U tom smislu, sudovi su prilikom razmatranja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, razmatrali samo deo postupka koji se vodio nakon 9. jula 2019. godine, odnosno nakon što je izvršitelj vratio predmet sudu na dalje sprovođenje izvršenja, iako je izvršni postupak pokrenut još 15. avgusta 2014. godine.

Ustavni sud, međutim, još jednom ukazuje na svoje stanovište da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenim rešenjima, a kojima je uzeto u obzir samo trajanje izvršnog postupka nakon 9. jula 2019. godine, ustavnopravno neprihvatljivo. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je postupak pokrenut još 15. avgusta 2014. godine, te da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.), koju prihvata i ovaj sud, svako trajanje postupka za namirenje pravnosnažno utvrđenog potraživanja prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje traje više od jedne godine, predstavlja povredu prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku i rešenjima Višeg suda u Čačku navedenim u tački 1. izreke podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe tražili utvrđenje navedene povrede u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19), kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 i zaključio da se osporeni postupak mora posmatrati kao celina. Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak u trenutku podnošenja ustavne žalbe trajao preko pet i po godina, da osporeni stečajni postupak, koji je otvoren 12. januara 2022. godine još uvek nije okončan, a da potraživanje pravnog prethodnika podnosilaca prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom nije namireno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocma povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

 

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenim postupcima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku i osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku i Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilac i utvrdio da im je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19) i stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno već utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima Ii. 3/14 (novi broj I. 1146/19) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odlukama u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), Mehmedović i drugi protiv Srbije (predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine), Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci (predstavka broj 42495/18 i druge, odluke od 29. aprila 2021. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine i Rešenje Už-8532/2020 od 30. novembra 2023. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povredu ustavnih prava podnosilaca i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosilaca u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9, člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.