Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u imovinsko-pravnom sporu. Sud je utvrdio da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka, jer se navodi žalbe odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i primenu prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3500/2010
03.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Hadije Plojović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Hadije Plojović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 913/05 od 30. januara 2008. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 635/10 od 15. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Hadija Plojović iz Novog Pazara je 24. jula 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je dopunila podneskom od 28. oktobra 2010. godine, protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su ''razlozi koje daje sud nejasni, protivrečni i odudaraju od odlučnih činjenica'', da su ''svedoci nesiguran dokaz kojim se utvrđuje svojina...'', kao i da je materijalno pravo pogrešno primenjeno na štetu tužilje, posebno Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa i Zakon o planiranju i izgradnji.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 913/05 od 30. januara 2008. godine odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se utvrdi da su tuženi zauzeli deo katastarske parcele broj 2434 KO Novi Pazar, koji je u njenoj svojini odnosno državini, u merama i granicama bliže navedenim u izreci prvostepene presude i da sud obaveže tužene da uklone postavljane ograde i napred naznačeno zemljište predaju tužilji u državinu.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 635/10 od 15. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio ožalbenu prvostepenu presudu. U osporenoj drugostepenoj presudi je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno odbio tužbeni zahtev tužilje, a iz razloga što tužilja nije dokazala da je vlasnik površine za koju tvrdi da su joj tuženi zauzeli, niti pak da ima pravo državine na tom delu parcele, nije dostavila izvod iz javnih knjiga – posedovni list u kome je upisana predmetna parcela u katastru nepokretnosti, niti je dokazala da su tuženi izvršili faktičku radnju zauzeća i izmeštanja međne linije u odnosu na stanje iz 1962. godine.

4. Podnositeljka ustavne žalbe se poziva i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredbe člana 32 stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Konvencije, Ustavni sud je eventualnu povredu prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se suština navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava na imovinu odnosi na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te pogrešnu primenu materijalnog prava od strane redovnih sudova.

Ustavni sud najpre konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U vezi sa tim, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne ukazuju da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona i konstatuje da je Apelacioni sud u Kragujevcu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti