Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu bivših radnika zbog desetogodišnjeg stečajnog postupka. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine, dosuđujući naknadu materijalne i nematerijalne štete i nalažući hitno okončanje postupka pred Privrednim sudom u Kraljevu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3501/2012
19.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Olivera Vučić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. O, E. B. rođ. R, M. B. rođ. M, M. P, B. Š. rođ. O, S. A. rođ. L, Z. R. rođ. B, M. Z. rođ. K, V. Lj. rođ. K, M. H. rođ. S, M. A. rođ. S, I. P. rođ. A, Z. U. rođ. A, H. D, I. P, A. I. rođ. B, F. B. rođ. A, S. H, Š. M, B. S, S. H, M. K. rođ. Č, Z. G. rođ. Č, I. Š. rođ. A, S. B. rođ. O, H. E, R. Ć. rođ. H, V. H. rođ. H, S. N. rođ. Š, Z. B. rođ. K, A. D, H. S. rođ. G, M. B, M. H. rođ. T, S. R. rođ. D, H. B, S. B. rođ. B, Z. G. rođ. M, S. Š.. rođ. D, S. B, M. H. rođ. H, Š. D. rođ. N, R. Š, S. B. rođ. H, B. U, N. M. rođ. T, A. O, R. U, E. B, H. A, S. T, M. H. rođ. M, M. T, K. H, F. Č. rođ. K, H . T. rođ. N, Z. B. rođ. P, M. B, F. Z, Z. T. rođ. B, H. K. rođ. T, M. N. rođ. D, A. Š. rođ. R. N. G. rođ. L, Z. S, M. V, H. Š. rođ. B, H. T. rođ. H, M. H. rođ. A, M. P. rođ. E, H. F, I. J. rođ H, Z. Đ. rođ. H, Z. Đ. rođ. Ć, M. Đ, Z. M, D. S. rođ. P, M. D, B. A. rođ. H, S. N. rođ. S, F. Z. rođ. M, M. R. rođ. U, Z. S, F. R, M. Z. rođ. B, S. H. rođ. F, B. K, B. B, V. S, F. S. rođ. S, S. G. rođ. K, R. Š. rođ. N, B. T. rođ. L, D. Z, I. N. rođ. Ć, F. R, S. T, I. M. rođ. P, S. B. rođ. V, N. D. rođ. V, S. T. rođ. Z, U. M. rođ. Ć, M. D, N. T, I. R, H. R. rođ. K, Š. H. rođ. T, K. A. rođ. S, F. H. rođ. Š, E. H. rođ. N, V. V, I. H, S. A, D. R. rođ. S, J. H, Dž. H, Z. A, M. M. rođ. S, S. R. rođ. G, N. H. rođ. H, H. K. rođ. D, S. M. rođ. K, H. N. rođ. P, H. S, S. P. rođ. A, F. H, S. K. rođ. D, S. Š. rođ. G, S. A. rođ. S, M. O. rođ. H, S A, H. R. rođ. H, H. I. rođ. H, M. Š. rođ. F. (u rešenju M.), Z. K. rođ. H, F. F. rođ. L, M. H, F. K. rođ. S, M. G. rođ. H, Z. J. rođ. D, N. P. rođ. H, M. P. rođ. G, Z. M. rođ. I, S. A. rođ. B, O. S, M. D, A. Č. rođ. A, H. S, V. H. rođ. Č, N. A. rođ. P, S. D. rođ. B, A. K, N. I, D. K, M. T. rođ. A, Š. B. rođ. H, A. A, H. R, N. I. rođ. B, J. Z. rođ. S, H. E. rođ. A, M. S, M. R, S. I. rođ. U, E. H, S. B, B. B. rođ. B, R. T, N. H, B. R, I. N, M. D, S. H, R. H. rođ. D, I. D. rođ. P, V. O, Z. H, Š. B, V. T. rođ. Š, H. M, M. T. kao pravnog sledbenika I. T, F. Š. rođ. K, S. H, Z. K. rođ. D, S. D. rođ. M, M. B. rođ. H, M. B. i N. Ć, S. K, J. Z. rođ. M. i N. H. rođ. H, svih iz T, S. P. rođ. H, Š. Č. rođ. G, Dž. Š. rođ. H, H. P. rođ. B, S. E. rođ. P, N. A, D. Đ, A. M. rođ. H, S. M. rođ. S, E. Ž. rođ. D, Lj. S. P, J. K. kao pravnog sledbenika pok. S. K. i F. D. H, svih iz N. P; R . M. iz K. i M. S. rođ. A. iz B, C. G, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. O, E. B. rođ. R, M. B. rođ. M, M. P, B. Š. rođ. O, S. A. rođ. L, Z. R. rođ. B, M. Z. rođ. K, V. Lj. rođ. K, M. H. rođ. S, M. A. rođ. S, I. P. rođ. A, Z. U. rođ. A, H. D, I. P, A. I. rođ. B, F. B. rođ. A, S. H, Š. M, B. S, S. H, M. K. rođ. Č, Z. G. rođ. Č, I. Š. rođ. A, S. B. rođ. O, H. E, R. Ć. rođ. H, V. H. rođ. H, S. N. rođ. Š, Z. B. rođ. K, A. D, H. S. rođ. G, M. B, M. H. rođ. T, S. R. rođ. D, H. B, S. B. rođ. B, Z. G. rođ. M, S. Š. rođ. D, S. B, M. H. rođ. H, Š. D. rođ. N, R. Š, S. B. rođ. H, B. U, N. M. rođ. T, A. O, R. U, E. B, H. A, S. T, M. H. rođ. M, M. T, K. H, F. Č. rođ. K, H. T. rođ. N, Z. B. rođ. P, M. B, F. Z, Z. T. rođ. B, H. K. rođ. T, M. N. rođ. D, A. Š. rođ. R, N. G. rođ. L, Z. S, M. V, H. Š. rođ. B, H. T. rođ. H, M. H. rođ. A, M. P. rođ. E, H. F, I. J. rođ. H, Z. Đ. rođ. H, Z. Đ. rođ. Ć, M. Đ, Z. M, D. S. rođ. P, M. D, B. A. rođ. H, S. N. rođ. S, F. Z. rođ. M, M. R. rođ. U, Z. S, F. R, M. Z. rođ. B, S. H. rođ. F, B. K, B. B, V. S, F. S. rođ. S, S. G. rođ. K, R. Š. rođ. N, B. T. rođ. L, D. Z, I. N. rođ. Ć, F. R, S. T, I. M. rođ. P, S. B. rođ. V, N. D. rođ. V, S. T. rođ. Z, U. M. rođ. Ć, M. D, N. T, I. R, H. R. rođ. K, Š. H. rođ. T, K. A. rođ. S, F. H. rođ. Š, E. H. rođ. N, V. V, I. H, S. A, D. R. rođ. S, J. H, Dž. H, Z. A, M. M. rođ. S, S. R. rođ. G, N. H. rođ. H, H. K. rođ. D, S. M. rođ. K, H. N. rođ. P, H. S, S. P. rođ. A, F. H, S. K. rođ. D, S. Š. rođ. G, S. A. rođ. S, M. O. rođ. H, S. A, H. R. rođ. H, H. I. rođ. H, M. Š. rođ. F. (u rešenju M.), Z. K. rođ. H, F. F. rođ. L, M. H, F. K. rođ. S, M. G. rođ. H, Z. J. rođ. D, N. P. rođ. H, M. P. rođ. G, Z. M. rođ. I, S. A. rođ. B, O. S, M. D, A. Č. rođ. A, H. S, V. H. rođ. Č, N. A. rođ. P, S. D. rođ. B, A. K, N. I, D. K, M. T. rođ. A, Š. B. rođ. H, A. A, H. R, N. I. rođ. B, J. Z. rođ. S, H. E. rođ. A, M. S, M. R, S. I. rođ. U, E. H, S. B, B. B. rođ. B, R. T, N. H, B. R, I. N, M. D, S. H, R. H. rođ. D, I. D. rođ. P, V. O, Z. H, Š. B, V. T. rođ. Š, H. M, M. T. kao pravnog sledbenika I. T, F. Š. rođ. K, S. H, Z. K. rođ. D, S. D. rođ. M, M. B. rođ. H, M. B. i N. Ć, S. K, J. Z. rođ. M. i N. H. rođ. H, S. P. rođ. H, Š. Č. rođ. G, Dž. Š. rođ. H, H. P. rođ. B, S. E. rođ. P, N. A, D. Đ, A. M. rođ. H, S. M. rođ. S, E. Ž. rođ. D, Lj. S. P, J. K. kao pravnog sledbenika pok. S. K. i F. D. H, R. M. i M. S. rođ. A. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10, povređena prav a podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe K. O, E. B. rođ. R, M. B. rođ. M, M. P, B. Š. rođ. O, S. A. rođ. L, Z. R. rođ. B, M. Z. rođ. K, V. Lj. rođ. K, M. H. rođ. S, M. A. rođ. S, I. P. rođ. A, Z. U. rođ. A, H. D, I. P, A. I. rođ. B, F. B. rođ. A, S. H, Š. M, B. S, S. H, M. K. rođ. Č, Z. G. rođ. Č, I. Š. rođ. A, S. B. rođ. O, H. E, R. Ć. rođ. H, V. H. rođ. H, S. N. rođ. Š, Z. B. rođ. K, A. D, H. S. rođ. G, M. B, M. H. rođ. T, S. R. rođ. D, H. B, S. B. rođ. B, Z. G. rođ. M, S. Š.. rođ. D, S. B, M. H. rođ. H, Š. D. rođ. N, R. Š, S. B. rođ. H, B. U, N. M. rođ. T, A. O, R. U, E. B, H. A, S. T, M. H. rođ. M, M. T, K. H, F. Č. rođ. K, H . T. rođ. N, Z. B. rođ. P, M. B, F. Z, Z. T. rođ. B, H. K. rođ. T, M. N. rođ. D, A. Š. rođ. R. N. G. rođ. L, Z. S, M. V, H. Š. rođ. B, H. T. rođ. H, M. H. rođ. A, M. P. rođ. E, H. F, I. J. rođ H, Z. Đ. rođ. H, Z. Đ. rođ. Ć, M. Đ, Z. M, D. S. rođ. P, M. D, B. A. rođ. H, S. N. rođ. S, F. Z. rođ. M, M. R. rođ. U, Z. S, F. R, M. Z. rođ. B, S. H. rođ. F, B. K, B. B, V. S, F. S. rođ. S, S. G. rođ. K, R. Š. rođ. N, B. T. rođ. L, D. Z, I. N. rođ. Ć, F. R, S. T, I. M. rođ. P, S. B. rođ. V, N. D. rođ. V, S. T. rođ. Z, U. M. rođ. Ć, M. D, N. T, I. R, H. R. rođ. K, Š. H. rođ. T, K. A. rođ. S, F. H. rođ. Š, E. H. rođ. N, V. V, I. H, S. A, D. R. rođ. S, J. H, Dž. H, Z. A, M. M. rođ. S, S. R. rođ. G, N. H. rođ. H, H. K. rođ. D, S. M. rođ. K, H. N. rođ. P, H. S, S. P. rođ. A, F. H, S. K. rođ. D, S. Š. rođ. G, S. A. rođ. S, M. O. rođ. H, S A, H. R. rođ. H, H. I. rođ. H, M. Š. rođ. F. (u rešenju M.), Z. K. rođ. H, F. F. rođ. L, M. H, F. K. rođ. S, M. G. rođ. H, Z. J. rođ. D, N. P. rođ. H, M. P. rođ. G, Z. M. rođ. I, S. A. rođ. B, O. S, M. D, A. Č. rođ. A, H. S, V. H. rođ. Č, N. A. rođ. P, S. D. rođ. B, A. K, N. I, D. K, M. T. rođ. A, Š. B. rođ. H, A. A, H. R, N. I. rođ. B, J. Z. rođ. S, H. E. rođ. A, M. S, M. R, S. I. rođ. U, E. H, S. B, B. B. rođ. B, R. T, N. H, B. R, I. N, M. D, S. H, R. H. rođ. D, I. D. rođ. P, V. O, Z. H, Š. B, V. T. rođ. Š, H. M, M. T. kao pravnog sledbenika I. T, F. Š. rođ. K, S. H, Z. K. rođ. D, S. D. rođ. M, M. B. rođ. H, M. B. i N. Ć, S. K, J. Z. rođ. M. i N. H. rođ. H, svih iz T, S. P. rođ. H, Š. Č. rođ. G, Dž. Š. rođ. H, H. P. rođ. B, S. E. rođ. P, N. A, D. Đ, A. M. rođ. H, S. M. rođ. S, E. Ž. rođ. D, Lj. S. P, F . D. H, R. M. i M. S. rođ. A, na naknadu nematerijalne štete u iznosu svakom od po 1.000 evra, a podnosiocu J. K. kao pravnom sledbeniku pok. S. K. u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe M. T. kao pravnog sledbenika pok. I. T. za naknadu nematerijalne štete.

4. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjima Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine, umanjeno za već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

5. Nalaže se Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. O. iz T. i drugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci (osim S. M, E. Z, Lj. S. P, J. K. i F. D. H.), podneli su 26. i 30. aprila, te 4. i 10. maja 2012. godine, preko punomoćnika M. L, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10. Podnosioci su se pozvali i na član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnoh sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i na član 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

S. M. i E. Ž, obe iz N. P, su 25. jula 2013. godine, preko punomoćnika E. F, a. iz N. P. takođe podnele ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, kao i J. K. iz N. P, koji je ustavnu žalbu, u svojstvu pravnog sledbenika pok. S. K, podneo 6. avgusta 2013. godine preko punomoćnika Š. D, advokata iz N. P.

Lj. P. S. i F. D. H, obe iz N. P, su u ustavnoj žalbi, koju su podnele 31. jula, odnosno 7. avgusta 2013. godine, preko punomoćnika R. Č, advokata iz N. P, u odnosu na osporeni stečajni postupak takođe istakle povredu napred navedenih ustavnih prava, ali i prava na rad, zajemčenog članom 60. stav 4. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su im kao bivšim radnicima društvenog preduzeća F. "R." iz N. P, u stečajnom postupku koji se vodi protiv pomenutog preduzeća, rešenjem St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine utvrđena potraživanja neisplaćenih zarada za period od 36 meseci. Dalje su naveli da, za razliku od jednog broja bivših radnika, nisu uspeli da naplate navedena potraživanja i pored toga što je imovina dužnika u Tutinu prodata, dok je podnositeljka Lj. P. S. istakla da joj je isplaćeno 130.000,00 dinara. Ukazali su i na to da je isplata potraživanja pojedinim radnicima vršena selektivno, kao i to da su se zbog nemogućnosti da naplate utvrđena potraživanja zarada više puta obraćali različitim državnim institucijama. Dodali su da više nema imovine dužnika iz koje bi mogli da namire svoja potraživanja i da je stečajni upravnik uhapšen zbog osnovane sumnje da je protivpravno prisvojio sredstva od prodaje imovine stečajnog dužnika. Zbog činjenice da stečajni postupak traje od 2003. godine i da još uvek nije okončan, podnosioci smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dok povredu prava na imovinu obrazlažu nemogućnošću da namire svoja potraživanja. Iz istih razloga podnositeljke Lj. P. S. i F. D. H. obrazlažu tvrdnju o povredi prava iz člana 60. stav 4. Ustava. Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i obaveže Republiku Srbiju da im na ime naknade materijalne štete isplati potraživanja zarada koja su utvrđena u osporenom stečajnom postupku. Pored toga, istakli su opredeljene zahteve za naknadu nematerijalne štete kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu St. 3/10 i iz izveštaja predsednika stečajnog veća, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Narodna banka Srbije je 15. novembra 2002. godine podnela Trgovinskom sudu u Kraljevu predlog za pokretanje stečajnog postupka nad društvenim preduzećem "R." iz N. P.

Trgovinski sud u Kraljevu je 7. jula 2003. godine doneo rešenje St. 2868/02 o otvaranju stečajnog postupka nad pomenutim preduzećem, dok je zaključkom od 22. jula 2003. godine data saglasnost Opštinskom sudu u Novom Pazaru da imovinu stečajnog dužnika (prodavnica u N. P.) koja je prethodno prodata u izvršnom postupku za iznos 204.100 evra, prenese u vlasništvo kupcu, a sredstva dobijena prodajom prenese na račun stečajnog dužnika.

U periodu od 15. jula do prve polovine oktobra 2003. godine sprovedeno je veštačenje na okolnost utvrđivanja tržišne vrednosti otpadnog materijala izgorele konstrukcije proizvodne hale i mašina stečajnog dužnika u N. P, kao i tržišne vrednosti nepokretnosti (proizvodnog pogona) sa pratećim katastarskim parcelama, mašina i opreme stečajnog dužnika u Tutinu.

Zaključkom Trgovinskog suda od 3. novembra 2003. godine određena je prodaja imovine stečajnog dužnika - pogona u T. (objekta i zemljišta), za početnu cenu od 70.000.000,00 dinara.

Na osnovu rešenja suda od 21. novembra 2003. godine, sprovedeno je građevinsko veštačenje na okolnost utvrđivanja vrste i vrednosti radova koje treba izvesti radi sanacije krovnog pokrivača na upravnoj zgradi stečajnog dužnika u N. P. Prema nalazu veštaka od 25. novembra 2003. godine procenjena vrednost neophodnih radova je 1.665.100,00 dinara. Nakon sprovedenog postupka prikupljanja ponuda za izvođenje pomenutih radova, zaključkom od 10. decembra 2003. godine data je saglasnost stečajnom upravniku da zaključi ugovor o izvođenju radova sa najpovoljnijim ponuđačem. U izveštaju stečajnog upravnika od 28. aprila 2004. godine navedeno je da je ugovor o izvođenju radova zaključen na iznos od 1.952.640,00 dinara i da su radovi izvedeni u procentu 90% od ugovorenih, nakon čega je sprovedeno dopunsko građevinsko veštačenje.

Rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine utvrđena su kao osnovana potraživanja bivših radnika stečajnog dužnika (taksativno navedena imena 1307 radnika) za uplatu poreza i doprinosa i isplatu zagarantovane zarade za tačno navedene periode, dok su potraživanja ostalih poverilaca prethodno utvrđena rešenjem od 23. oktobra 2003. godine. Bivšim radnicima dostavljena su pojedinačna rešenja kojima su njihova potraživanja utvrđena kao osnovana, ali u istima nisu navedeni iznosi, već samo broj meseci u kojima nisu vršene uplate doprinosa i isplaćivane zarade, a za koji period su potraživanja priznata.

Zaključkom Trgovinskog suda u Kraljevu od 17. februara 2004. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za prodaju imovine stečajnog dužnika - upravne zgrade i zemljišta u Novom Pazaru za iznos od 214.000.000,00 dinara.

Trgovinski sud u Kraljevu je 20. februara 2004. godine doneo zaključak kojim je stečajnom upravniku odobreno da iznos od 700.000,00 dinara iz stečajne mase stečajnog dužnika "R." prense u vidu pozajmnice na rok od 60 dana u stečajnu masu drugog stečajnog dužnika "I." u kojem takođe vrši dužnost stečajnog upravnika, a 25. maja 2004. godine ponovo je donet zaključak kojim je iz stečajne mase preduzeća "R." odobrena pozajmnica u visini od 2.000.000,00 dinara na rok od 30 dana za stečajnog dužnika "E.". U spisima predmeta nema podataka o tome da li su pozajmnice vraćene.

Nakon pet neuspelih pokušaja prodaje nepokretnosti stečajnog dužnika - pogona u T. (zemljišta i zgrade), predmetna imovina je prodata Opštini T. za cenu od 20.000.000,00 dinara. Kupoprodajni ugovor je zaključen 7. juna 2004. godine i u istom je navedeno da je kupac dužan da kupoprodajnu cenu isplati najkasnije do 31. marta 2005. godine u jednakim mesečnim rata u visini od 1.800.000,00 dinara.

Pored toga, 26. jula 2004. godine sačinjen je zapisnik o javnoj prodaji nepokretnosti dužnika - katastarskim parcelama 4617/1 i 4620/2 u Novom Pazaru za cenu od 4.505 evra po aru, jednoj samostalnoj zanatskoj radnji i fizičkom licu, pri čemu je u zapisniku navedeno da će se "bliža prava i obaveze...kao i način i dinamika plaćanja, utvrditi ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti". Navedeni ugovor je zaključen i overen pred sudom 8. decembra 2007. godine.

Zaključkom Trgovinskog suda u Kraljevu od 3. septembra 2004. godine data je saglasnost stečajnom upravniku da bivšim radnicima stečajnog dužnika izvrši isplatu akontacije na ime neisplaćenih zarada u visini od 10.000,00 dinara.

Postupajući po nalogu Trgovinskog suda od 18. marta 2005. godine, stečajni upravnik je dostavio izveštaj (bez datuma), u kom je naveo da je 147 radnika isplaćeno „sa pozivom na lekarsku dokumentaciju“, da su 493 radnika isplaćena po pravnosnažnim sudskim presudama i da je po odluci suda isplaćeno po 10.000,00 dinara za 200 radnika. U izveštaju su taksativno navedena imena lica kojima su vršene isplate kao i iznosi koji su im isplaćeni (raspon od 20.000,00 do 40.000,00 dinara) i za sve je kao osnov izvršenih isplata navedeno "po pravnosnažnoj sudskoj presudi", ali nisu navedeni podaci o kojim presudama se radi, kao ni datum kada su vršene isplate. Ukupne isplate radnicima ne samo po ovom, već i po osnovu angažovanja putem ugovora o delu i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali bez navođenja imena radnika, prema pomenutom izveštaju iznose 26.936.976,00 dinara.

Zaključkom suda od 12. septembra 2005. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za zaključenje aneksa ugovora sa M. zajednicom D. iz T. radi smanjenja kupoprodajne cene iz ugovora od 30. jula 2004. godine (u spisu predmeta se takav ugovor ne nalazi) za iznos od 3.970.000,00 dinara jer su pojedine parcele koje su predmet kupoprodaje vraćene bivšim vlasnicima, dok je zaključkom od 8. novembra 2005. godine data saglasnost za zaključenje ugovora sa Opštinom Novi Pazar o kupoprodaji 8,5 ari zemljišta stečajnog dužnika za cenu od 4.000.000,00 dinara. U zaključku od 8. novembra 2005. godine, pored ostalog, je navedeno da je Opština Novi Pazar pomenuti iznos uplatila na ime depozita za kupovinu 80 ari zemljišta dužnika, od čega je odustala zbog protesta bivših radnika stečajnog dužnika.

Po obavljenim veštačenjima, zaključkom od 13. aprila 2006. godine stečajnom upravniku je data saglasnost za prodaju prodavnice stečajnog dužnika u Sarajevu po početnoj veni od 905.000,00 dinara, dok je zaključkom od 5. maja 2006. godine data saglasnost za prodaju upravne zgrade dužnika u N. P. po početnoj ceni od 17.377.467,00 dinara. Ponudu za kupovinu navedene upravne zgrade dostavilo je preduzeće "L.G.R. I." iz N. P. i saglasnost za zaključenje kupoprodajnog ugovora sa navedenim preduzećem data je 7. juna 2006. godine.

Podneskom od 18. avgusta 2006. godine stečajni upravnik je od suda tražio odobrenje za isplatu zaostalih zarada bivšim radnicima, napomenuvši da je do tog perioda radnicima ukupno isplaćeno blizu 33.000.000,00 dinara, ali da isplate nisu vršene procentualno srazmerno njihovim potraživanjima zbog velikog broja socijalnih slučajeva, tako da su pojedini radnici naplatili mnogo više nego što bi im pripalo da je isplata vršena u procentima. Trgovinski sud je zaključkom od 25. avgusta 2006. godine dao saglasnost za procentualnu isplatu utvrđenih potraživanja bivšim radnicima.

Zaključkom suda od 2. marta 2007. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za prodaju imovine stečajnog dužnika (šest katastarskih parcela) koje se nalaze u Ulici R. B. bb u N. P. po početnoj ceni od 33.000.000,00 dinara, nakon čega je, zaključkom od 18. juna 2007. godine data saglasnost za prodaju predmetne imovine po početnoj ceni od 35.000.000,00 dinara. Predugovor o kupoprodaji navedenih nepokretnosti zaključen je sa Opštinom N. P . 30. jula 2007. godine, a overen pred sudom 7. avgusta 2007. godine.

U toku 2008. godine stečajnom upravniku je data saglasnost za zaključenje ugovora sa preduzećem "C." radi naplate potraživanja stečajnog dužnika u visini od 36.536,20 USD i za oglašavanje prodaje nepokretne imovine dužnika - bliže navedenih katastarskih parcela po početnoj ceni od 2500 evra po aru. Pored toga, u toku 2008. i 2009. godine Trgovinski sud se obraćao gradonačelniku N. P. radi izmirenja obaveza po zaključenom predugovoru od 30. jula 2007. godine i isplate preostalih 18.000.000,00 dinara na ime cene. Prema obaveštenju gradonačelnika N. P. od 30. aprila 2009. godine ukupno dugovanje po predugovoru od 30. jula 2007. godine iznosi 1.070.000,00 dinara.

Stečajni sud je 25. septembra 2009. godine, a zatim 20. maja 2010. godine nalagao stečajnom upravniku da dostavi izveštaj o radu, dok mu je u decembru 2010. godine naloženo da podnese tužbu protiv Opštine N. P. radi neisplaćivanja kupoprodajne cene u celosti po ugovoru od 30. jula 2007. godine.

Podneskom od 10. novembra 2009. godine podnosilac J. K. obratio se sudu sa molbom da mu se, kao nasledniku pok. S. K. na osnovu ostavinskog rešenja O. 80/07 od 19. februara 2007. godine (kojem je rešenjem St. 2862/02 od 27. novembra 2003. godine utvrđeno potraživanje zagarantovane zarade), isplati preostali iznos utvrđenog potraživanja, napomenuvši da se već četiri puta obraćao stečajnom upravniku bez uspeha.

Zaključkom od 8. aprila 2011. godine Privredni sud u Kraljevu je dao saglasnost stečajnom upravniku za prodaju imovine stečajnog dužnika - sedam katastarskih parcela u KO Novi Pazar i KO Osoje.

Na zahtev bivših radnika preduzeća "R.", u stečaju, stečajni upravnik je dopisom od 13. marta 2012. godine obavestio sud da stečajni dužnik više nema nepokretne imovine i da je u toku parnica protiv Opštine T. radi isplate kupoprodajne cene, a u aprilu 2012. godine je dostavio spisak radnika kojima su, kako je navedeno, isplaćene zarade po rešenjima Trgovinskog suda u Kraljevu i Opštinskog suda u Tutinu (taksativno navedena 273 imena). Ni u ovom izveštaju nisu navedeni podaci o sudskim odlukama po kojima su isplate vršene, već samo broj meseci za koje je isplata izvršena i broj meseci za koji isplate nisu vršene, te ukupan iznos koji je isplaćen svakom radniku. Prema ovom izveštaju većini podnosilaca ustavne žalbe isplaćeni su određeni novčani iznosi, osim F. Z. rođ. M, N. D. rođ. V, Dž. H, Z. A, N. I. rođ. B, I. N, S. M. rođ. S, E. Ž. rođ. D, Lj. S. P, J. K. kao pravnom sledbeniku pok. S. K. i F. D. H.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 3/10 od 27. decembra 2012. godine razrešen je dotadašnji i imenovan novi stečajni upravnik koji je u planovima troškova za period od januara zaključno sa aprilom 2013. godine konstovao da na računu stečajnog dužnika nema sredstava.

U periodu od 29. oktobra 2012. godine do 16. septembra 2013. godine spisi predmeta su se nalazili prvo u Osnovnom, a zatim u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.

Na zahtev Ustavnog suda, predsednik stečajnog veća je u izveštaju od 28. oktobra 2013. godine, pored ostalog, naveo: da iz izveštaja koje je dostavljao stečajni upravnik proizlazi da su bili nesređeni imovinsko-pravni odnosi; da je je bilo sporova vezanih za zemljište i stambena pitanja, te da sve te parnice dugo traju, a što je uticalo na dužinu stečajnog postupka; da je Služba katastra u Novom Pazaru neažurna i da su podaci često netačni; da je stečajni upravnik u izveštajima navodio da se zbog netačnih podataka katastra kupci ne mogu uknjižiti i da se dešavalo da se vrši preparcelacija prodate imovine, što je takođe uticalo na dužinu postupka; da se sa lokalnim upravama u N. P. i Tutinu vode parnice radi isplate ukupne kupoprodajne cene zbog čega sud ne može da se izjasni o procentu nenamirenih potraživanja radnika jer se ne zna koliko će sredstava još biti za isplatu; da se prema nezvaničnom saznanju suda u predmetnom postupku vrši ekonomsko-finansijsko veštačenje, te da će se tačno znati koliko je radnicima isplaćeno po osnovu utvrđenih potraživanja; da sud ničim nije doprineo dužini trajanja stečajnog postupka.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda podnositeljka M. T. je 2. decembra 2013. godine dostavila ostavinsko rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru O. 899/13 od 28. novembra 2013. godine, kojim je oglašena za naslednika na zaostavštini pok. I. T. preminulog 7. avgusta 2010. godine, koju čini potraživanje utvrđeno rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu (član 58. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, je propisano: da je s tečajni postupak hitan (član 8. stav 2.); da je stečajni sudija nadležan po svim pitanjima u vezi sa sprovođenjem stečajnog postupka, ako odredbama ovog zakona nije predviđena nadležnost stečajnog veća, i da stečajni sudija vrši nadzor nad poslovanjem stečajnog upravnika (član 56. st. 1. i 2.); da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa; da u stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95); da se dugovi dužnika isplaćuju srazmerno iz deobne mase ako zakonom nije drukčije određeno, da izuzetno od stava 1. ovog člana, zarade zaposlenih kod dužnika, u visini garantovanih zarada do dana otvaranja stečajnog postupka, i naknada štete za povredu na radu koju je zaposleni pretrpeo kod dužnika pre dana otvaranja tog postupka namiruju se kao troškovi stečajnog postupka, kao i da se neisplaćene zarade zaposlenih kod dužnika preko garantovanih zarada namiruju ravnopravno sa ostalim potraživanjima od dužnika (član 140. st. 1. do 3);

Kako se odredbe člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedene odredbe Ustava .

5. S obzirom na to da su se podnosioci M. T. i J. K. legitimisali kao univerzalni sukcesori pok. I. T, odnosno pok. S. K, da se u novembru 2009. godine podnosilac J. K. obratio stečajn om sud u sa molbom da mu se isplati preostali iznos potraživanja pok. S. K, te imajući u vidu činjenicu da su ovi podnosioci oglašeni za naslednike na zaostavštini svojih prethodnika, koju čini i predmetno potraživanje, Ustavni sud smatra, da imenovani podnosioci u skladu sa svojim položajem univerzalnih sukcesora imaju i „određeni materijalni interes“ u predmetnom stečajnom postupku (videti, mutatis mutandis, Ahmet Sadık protiv Grčke, presuda od 15. novembra 1996. godine, Izveštaji o presudama i odlukama 1996-V, stav 26.), te da su stoga legitimisani za podnošenje ustavne žalbe.

6. Ocenjujući najpre navode o povredi prava na suđenje u razumnom roku i period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje tu povredu, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka St. 2868/02 od 7. jula 2003. godine i da do danas, nakon deset i po godina još uvek nije okončan.

Ustavni sud podseća na svoju dosadašnju praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj se utvrđivanje razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka procenjuje u svakom konkretnom slučaju, pri čemu se kao osnovni činioci koji određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne u obzir uzima s loženost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioce (videti presudu ESLjP Vernillo protiv Francuske , od 20. februara 1981. godine).

Pored toga, Ustavni sud podseća i na praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je "potrebna naročita marljivost vlasti u svim predmetima koji se tiču ličnog statusa i svojstva, te da je ovaj zahtev naročito važan u državama u kojima domaći zakon propisuje da određeni sudski postupci imaju hitan karakter" (videti presudu ESLjP Borgese protiv Italije , od 26. februara 1992. godine) .

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnosioci ustavne žalbe ni na koji način nisu doprineli dužini trajanja osporenog postupka.

Nadalje, Ustavni sud smatra da je predmetni stečajni postupak od izuzetnog značaja za podnosioce budući da se radi o namirenju utvrđenih potraživanja na ime garantovanih zarada.

Analizirajući postupanje nadležnog stečajnog suda, Ustavni sud, pre svega, konstatuje, da je stečajni postupak strogo formalan postupak, u kojem je od njegovog otvaranja pa do zaključenja potrebno sprovesti niz radnji koje su strogo propisane zakonom: utvrđenje ukupne imovine dužnika i procene njene vrednosti, unovčenje te imovine, srazmerno namirenje poverilaca itd, a što zahteva određeno vreme. Pri tome, ostvarenje jednog od ciljeva stečajnog postupka - namirenje poverilaca, ne zavisi isključivo od rada organa stečajnog postupka. Naime, organi stečajnog postupka ne mogu uticati na to kada i po kojoj ceni će imovina stečajnog dužnika biti prodata, pa čak ni na to da li će uopšte biti prodata.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se radi o složenom postupku jer se radi o stečaju velikog društvenog preduzeća koje je zapošljavalo preko hiljadu radnika, a u postupku je trebalo odlučiti ne samo o njihovim prijavljenim potraživanjima, već i o osnovanosti potraživanja ostalih poverilaca. Pored toga, na složenost postupka je, po nalaženju Ustavnog suda, uticala i činjenica da je radi procene vrednosti imovine stečajnog dužnika sprovođeno nekoliko veštačenja. Međutim, po oceni Ustavnog suda, ove okolnosti koje ukazuju na to da je postupak složen, nisu presudno uticale na dužinu trajanja stečaja. Naime, Ustavni sud primećuje da su pomenuta veštačenja sprovedena u drugoj polovini 2003. godine, kada su i utvrđena kao osnovana potraživanja podnosilaca ustavne žalbe i drugih poverilaca. Nadalje, Ustavni sud zapaža da je od donošenja odluke o prodaji imovine dužnika koja se nalazila u T. do zaključenja kupoprodajnog ugovora za tu imovinu, i pored pet neuspelih javnih prodaja, prošlo nešto više od osam meseci. S druge strane, nakon što je održana javna prodaja za dve parcele dužnika u julu 2004. godine, ugovor o kupoprodaji te imovine je zaključen tek posle tri godine, pri čemu je u samom kupoprodajnom ugovoru navedeno da će se prava i obaveze ugovornih strana, te uslovi i dinamika plaćanja, utvrditi ugovorom, što ukazuje da nadležni organi stečajnog postupka nisu pokazali „naročitu marljivost“ u jednom postupku koji je po zakonu hitan. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se prema podacima iz spisa predmeta, ne može sa sigurnošću utvrditi da li je imovina stečajnog dužnika koja se nalazila u Sarajevu, zatim šest parcela koje se nalaze u Ulici R. B. bb u N. P, kao i druga imovina za čiju prodaju je sud dao saglasnost u 2008. i 2011. godini, uopšte prodata, jer osim datih odobrenja suda za prodaju, drugih podataka nema, dok s druge strane iz izveštaja stečajnog upravnika od 13. marta 2012. godine proizlazi da stečajni dužnik više nema nepokretne imovine. Osim toga, Ustavni sud primećuje da iz izveštaja stečajnog upravnika proizlazi da su u toku predmetnog postupka, isplate bivšim radnicima vršene po različitim osnovama („s pozivom na lekarsku dokumentaciju", po pravnosnažnim presudama, pri čemu se ne zna o kojim presudama je reč, u visini od po 10.000, 00 dinara po odluci stečajnog suda), te da poveriocima isplate nisu vršene srazmerno potraživanjima tako da su pojedini bivši zaposleni naplatili više nego što im pripada, i da su odobravane pozajmnice iz stečajne mase za druga preduzeća u stečaju, što sve upućeje na zaključak o izuzetno nedelotvornom, pa čak i površnom postupanju suda.

Imajući u vidu prethodno izneto, kao i činjenicu da je članom 56. st. 1. i 2. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji stečajni sudija nadležan po svim pitanjima u vezi sa sprovođenjem stečajnog postupka, osim ako zakonom nije predviđena nadležnost stečajnog veća, kao i to da stečajni upravnik posluje pod nadzorom stečajnog sudije, ne mogu se kao ubedljivi prihvatiti navodi Privrednog suda u Kraljevu koji se svode na tvrdnje predsednika stečajnog veća da se razlozi za dugo trajanje postupka ne nalaze u postupanju suda, već u nerešenim imovinskim odnosima, parnicama koje se vode radi isplate kupoprodajne cene i netačnim podacima katastra. Naime, u spisima predmeta nema nikakvih dokaza o tome da se protiv opština T. i N. P. vode bilo kakve parnice (osim naloga suda iz 2010. godine stečajnom upravniku da podnese tužbu protiv O. T.), niti su u cilju potkrepljivanja tih navoda Ustavnom sudu dostavljeni podaci o tome kada su te parnice pokrenute, u kojoj fazi se nalaze itd, kao što nema ni egzaktnih podataka o tome koja je sve imovina stečajnog dužnika, za koju je dato odobrenje za prodaju, i prodata, te po kom osnovu, kada, u kojim tačno iznosima su vršena plaćanja nekim od poverilaca. Upravo zbog činjenice da je stečajni sudija, odnosno stečajno veće, to koje je odgovorno po svim pitanjima u vezi sa sprovođenjem stečaja, ne mogu se prihvatiti ni razlozi koje je sud naveo u prilog tome da se posle deset godina vođenja stečajnog postupka ne može izjasniti o procentu namirenih odnosno nenamirenih potraživanja, kao što se ne može razumnim oceniti ni navod suda da ima "nezvanična saznanja" da se posle deset godina vrši veštačenje na okolnost visine isplaćenih utvrđenih potraživanja bivšim radnicima.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud smatra da je izuzetno neefikasno postupanje stečajnog suda dovelo do toga da predmetni stečajni postupak do sada traje preko deset godina, i da se i nakon desetogodišnjeg trajanja postupka ne može sa sigurnošću utvrditi koja imovina dužnika je prodata a koja ne, za koji iznos, po kom osnovu i koji poverioci i u kom procentu su namireni, posebno ako se ima u vidu da iz izveštaja stečajnog upravnika proizlazi da poverioci nisu isplaćivani srazmerno utvrđenim potraživanjima. Naime, Ustavni sud nalazi da je stečajni sud bio dužan da, u konkretnom postupku, koji se po zakonu smatra hitnim, pokaže „naročitu marljivost“, pod čime se podrazumeva i obaveza da ima saznanja o svim relevantnim činjenicama koje se tiču stečajnog postupka, a koje su od značaja za njegovo efikasno vođenje i okončanje u što kraćem roku, u šta nesumnjivo spadaju i napred navedeni podaci.

Stoga je Ustavni sud, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud podseća na svoj stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Dakle, potraživanja zagarantovanih zarada podnosilaca koja su utvrđena u konkretnom stečajnom postupku, predstavljaju njihovu imovinu. Kako podnosioci u periodu od deset godina, nisu uspeli da namire svoja utvrđena potraživanja na ime zagarantovanih zarada podjednako srazmerno visini utvrđenih potraživanja, isključivo zbog nedelotvornog postupanja stečajnog suda, Ustavni sud je ocenio da je na taj način podnosiocima povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud i u ovom delu, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prethodno izneti zaključak o povredi prava na imovinu, Ustavni sud nije razmatrao navode podnositeljki Ljubice Puzović Slavković i Fetije Dautović Hanuša o povredi prava iz člana 60. stav 4. Ustava, jer podnositeljke povredu ovog prava zasnivaju na istim razlozima koje su istakle u prilog tvrdnji o povredi prava na imovinu.

8. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. sta v 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom od podnosilaca, osim Mersade Tutić i Jovana Krstovića kao pravnih sledbenika pok. I. T. i pok. S. K, u iznosu od po 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne ba nke Srbije na dan isplate, dok je u odnosu na podnosioca J. K. Ustavni sud odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima z a njih, kao i dužinu trajanja predmetnog postupka, dok je u odnosu na podnosioca J. K . sud imao u vidu da se tek u novembru 2009. godine pred sudom legitimisao kao naslednik pok. S. K. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavn e žalbe pretrpeli isključivo zbog nedelotvornog postupanja stečajnog suda.

Polazeći od činjenice da je podnositeljka M. T. oglašena za naslednika pok. I. T. ostavinskim rešenjem od 28. novembra 2013. godine, Ustavni sud je ocenio da je, i pored toga što imenovana ima „određeni materijalni interes“ u predmetnom stečajnom postupku, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede navedenog ustavnog prava dovoljna satisfakcija, zbog čega je u odnosu na nju zahtev za naknadu nematerijalne štete odbio, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Razmatrajući osnovanost zahteva podnosilaca za naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je prema izveštaju stečajnog upravnika većini podnosilaca isplaćen određeni novčani iznos , s tim što se iz navedenog izveštaja ne može pouzdano utvrditi da li su te isplate vršene na osnovu rešenja St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine s obzirom na sadržinu izveštaja od 13. marta 2012. godine, te sadržinu prethodno dostavljenog izveštaja iz 2005. godine. Nadalje, Ustavni sud konstatuje da predmetni stečajni postupak nije okončan, što bi moglo voditi zaključku da bi podnosioci eventualno mogli da u tom po stupku namire svoja potraživanja, pod uslovom da stečajni dužnik još poseduje imovinu koja bi mogla biti prodata, odnosno nerealizovanih naplata po osnovu već prodate imovine, imajući u vidu izveštaj predsednika stečajnog veća da se vode postupci radi naplate kupoprodajne cene, iako za to nisu dostavljeni podaci Ustavnom sudu, niti se takvi podaci nalaze u spisima. Međutim, polazeći od toga da se radi o preduzeću koje je u trenutku utvrđivanja potraživanja garantovanih zarada podnosilaca bilo u društvenom vlasništvu, te da se sa sigurnošću ne može utvrditi da li je celokupna imovina tog preduzeća prodata, s obzirom na izveštaj stečajnog upravnika da više nema imovine i nedostatak dokaza u predmetu o tome da li je određena imovina, nakon odobrenja za prodaju zaista i prodata, Ustavni sud nalazi da je država obavezna da podnosiocima ustavne žalbe isplati potraživanja utvrđena rešenjima stečajnog suda 2868/02 od 27. novembra 2003. godine, i to u onoj meri u kojoj ona nisu isplaćena. S tim u vezi Ustavni sud podseća na stav ESLjP prema kome, u slučaju kada država ima efektivnu kontrolu nad društvenim preduzećima snosi odgovornost za njihove dugove (videti presude Kačapor i drugi protiv Srbije od 15. januara 2008. godine, Adamović i drugi protiv Srbije od 2. oktobra 2012. godine , Anđelić i drugi protiv Srbije od 28. maja 2013. godine ). Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je ESLjP doneo 29. januara 2013. godine odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke utvrdio i pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni.

10. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Privrednom sudu u Kraljevu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 5. izreke.

U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavnisud.rs).

11. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti