Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu pravnosnažno osuđenog lica, izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje. Podnosilac je osporavao utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Beke Habiba iz Prištine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Beke Habiba izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. 56/10 od 11. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 3183/10 od 22. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Beka Habib iz Prištine, preko punomoćnika Vladimira Horovica, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 24. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. 56/10 od 11. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 3183/10 od 22. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi nije analizirao nalaz i mišljenje veštaka, koje je podnosilac uz žalbu dostavio tom sudu, iako iz navedenog nalaza proizlazi da se sve bitne činjenice koje prvostepeni sud nije utvrdio mogu utvrditi i da iste govore da se predmetni udes desio na kolovoznoj traci kojom se kretao podnosilac, a da su zapravo sporne reakcije oštećenog; da je na ovaj način podnosiocu uskraćeno pravo na pravično suđenje i pravo da iznosi dokaze u svoju korist. Podnosilac ustavne žalbe detaljno obrazlaže tok krivičnog postupka koji je vođen protiv njega i sprovedeni dokazni postupak. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena i uskraćena označena ustavna prava, da poništi osporene presude, sa nalogom da se uklone štetne posledice, odnosno sa nalogom da mu se, u ponovljenom postupku, omogući ostvarivanje Ustavom garantovanih prava čiju povredu ističe i da mu se naknadi šteta.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 56/10 od 11. februara 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečene se mu kazna zatvora u trajanju od osam meseci i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije na teritoriji Republike Srbije u trajanju od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude; da su osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 3183/10 od 22. juna 2010. godine odbijene kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, koja je i potvrđena; da je u obrazloženju osporene drugostepene presude, na četvrtoj stranici, Apelacioni sud u Novom Sadu naveo i ocenio nalaz veštaka koji je podnosilac priložio uz žalbu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje i utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 33. stav 5. Ustava jemči da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, ovom sudu obraća nezadovoljan odlukom nadležnog krivičnog suda kojom je utvrđena njegova krivična odgovornost i posledično mu je izrečena krivična sankcija. Podnosilac ustavne žalbe, osporavajući postupak izvođenja dokaza pred prvostepenim sudom, odnosno veštačenje, kao i ocenu tako izvedenog dokaza i predlažući drugo veštačenje, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno osporenim presudama, ne ukazujući na koji način je ovakvo eventualno postupanje suda konkretno uticalo na označena ustavna prava. Podnosilac ustavne žalbe ne dovodi u vezu iznete tvrdnje sa sadržinom prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog čija povreda se ističe, niti prilaže dokaze kojima bi potkrepio svoje navode. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da „Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi nije ni analizirao nalaz i mišljenje veštaka, koje je podnosilac uz žalbu dostavio tom sudu“ je očigledno neosnovana, jer je Ustavni sud iz obrazloženja osporene presude Apelacionog suda utvrdio upravo suprotno. Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe, pogrešno ističući da Apelacioni sud nije cenio izvedeno veštačenje, u suštini izražava svoje nezadovoljstvo kako je to veštačenje drugostepeni sud ocenio i predlaže da ga Ustavni sud ponovo oceni, odnosno da još jednom, kao instancioni sud, ispita zakonitost odluka krivičnih sudova i utvrdi činjenično stanje. Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju njegove krivične odgovornosti odlučuje isključivo krivični sud, kao što je samo taj sud nadležan da izvede i oceni sve potrebne dokaze i utvrdi činjenično stanje. Ustavni sud nije nadležan da, umesto i nakon nadležnih sudova, ocenjuje izvedene dokaze i odlučuje o neizvedenim dokazima u krivičnom postupku, da odlučuje o optužbi protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da utvrđuje činjenično stanje, kao ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih presuda krivičnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju isključivo zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni, trećestepeni sud, što nije Ustavom utvrđena nadležnost ovog suda.

Imajući u vidu da Ustavni sud u konkretnom slučaju nije nadležan za odlučivanje, Sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti