Ustavni sud o trajanju pritvora nakon vraćanja optužnice na dopunu istrage
Kratak pregled
Odbija se ustavna žalba zbog navodne povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Ustavni sud je utvrdio da se optužnica smatra podignutom momentom predaje sudu, čak i ako je kasnije vraćena tužilaštvu na dopunu istrage, te se primenjuje režim pritvora nakon podizanja optužnice.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Milana Rajića i Momčila Momčila Rajića, obojic e iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2012. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momčila Milana Rajića i Momčila Momčila Rajića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 290/11 od 10. juna 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 171/11 od 28. juna 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Momčilo Milana Rajića i Momčilo Momčila Rajića, obojica iz Subotice, preko punomoćnika Dragana S. Plazinića, advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 29. jula 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 290/11 od 10. juna 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 171/11 od 28. juna 2011. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenog odredbom člana 31. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da se pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje protiv podnosilaca ustavne žalbe i drugih lica vodi krivični postupak zbog, pored ostalih, krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika; da je podnosiocima ustavne žalbe pritvor određen rešenjem istražnog sudija Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 309/10 od 20. septembra 2010. godine, koji im se računa od 18. septembra 2010. godine; da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 17. marta 2011. godine, samo jedan dan pre isteka perioda od šest meseci od dana od koga se računa početak trajanja pritvora za podnosioce podiglo optužnicu Kt.S. 19/10, te da je pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe produžen tako da može da traje najduže 30 dana i da je više puta nakon podizanja optužnice produžavan, jer je Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno da se razlozi za pritvor do stupanja optužnice na pravnu snagu preispituju po isteku svakih 30 dana; da su u međuvremenu u Viši sud u Beogradu pristigli prigovori branilaca na optužnicu i da je veće tog suda, odlučujući o prigovorima, 2. juna 2011. godine vratilo navedenu optužnicu kako bi Tužilaštvo za organizovani kriminal stavilo zahtev za dopunu istrage, što je ono blagovremeno i učinilo; da je nakon stavljanja zahteva za dopunu istrage Tužilaštva, osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 290/11 od 10. juna 2011. godine pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe produžen tako da po tom rešenju može trajati najduže 30 dana, pri čemu je potpuno zanemarena činjenica da je stavljen zahtev za dopunu istrage; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 171/11 od 28. juna 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosilaca ustavne žalbe; da je branilac podnosilaca u podnetoj žalbi ukazivao da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski osnovi za dalje trajanje pritvora, jer su rešenjem Višeg suda u Beogradu od 2. juna 2011. godine usvojen i prigovor i branilaca, te je optužnica vraćena Tužilaštvu za organizovani kriminal radi stavljanja zahteva za dopunu istrage; da na navedeni način predmet nije ušao u fazu glavnog postupka, već se i dalje nalazi u fazi istrage; da se prema odredbi člana 144. Zakonika o krivičnom postupku okrivljeni u fazi istrage u pritvoru može zadržati najviše šest meseci; da je očigledno da istraga i dalje traje, jer je optužnica vraćena na doupunu istrage i da ne postoji zakonski osnov da se podnosioci ustavne žalbe i dalje drž e u pritvoru u kome su skoro devet meseci.
Podnosioci ustavne žalbe smatra ju da su im osporenim rešenjima povređena prava zajemčena odredbama člana 31. Ustava, jer nije poštovana ustavna odredba da pritvor u istrazi može trajati najduže šest meseci. Smatraju da je „produženjem pritvora nakon što je odlučeno da se istaga i dalje sprovodi sud postupio protivno cilju norme koji se sastoji u zahtevu da se ograniči trajanje pritvora u situaciji kada posle šest meseci nema dovoljno dokaza za osnovanost optuženja“, te da treba praviti razliku između „podizanja i predaje optužnice sudu“.
U ustavnoj žalbi je predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i zabrani dalje produženje pritvora prema podnosiocima.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja , drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu-Posevno odeljenje I Su. 1/11-376 od 7. novembra 2011. godine, te je utvrdi lo sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
- istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu je rešenjem Ki.Po1. 309/10 od 20. septembra 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, podnosiocima ustavne žalbe odredio pritvor, koji im se računa od 18. juna 2010. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršil i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i produžen o krivičn o delom zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika;
- pritvor je određen i protiv drugih okrivljen ih lica protiv kojih se vodi postupak;
- tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžavan;
- Tužilaštvo za organizovani kriminal je 17. marta 201 1. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kt. 19/10, zbog osnovane sumnje da su izvršil i navedena krivična dela;
- Veće Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je 2. juna 2011. godine, povodom prigovora protiv optužnice, donelo rešenje Kv.Po1. 256/11 kojim je Tužilaštvu za organizovani kriminal vratilo optužnicu radi stavljanja zahteva za dopunu istrage protiv okrivljenih;
- Veće Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je 10. juna 2011. godine, postupajući po službenoj dužnosti i ispitujući da li i dalje postoje razlozi za produženje pritvora, donelo osporeno rešenje Kv.Po1. 25/11 kojim je podnosiocima ustavne žalbe, na osnovu odredaba člana 141. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, produžilo pritvor za najduže 30 dana;
- pritvor je produžen i prema drugim okrivljenima;
- branilac podnosilaca ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv ovog rešenja o produženju pritvora;
- Apelacioni sud u Beogradu-Posebno odeljenje je 28. juna 2011. godine osporenim rešenjem Kž2. Po1. 171/11 odbio žalbu branioca podnosilaca protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 25/11 od 10. juna 2011. godine.
4. Odredbama člana 31. Ustava je utvrđeno : da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da p osle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).
Odredbama člana 144. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) propisano je: da se na osnovu rešenja istražnog sudije okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode, a da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca, kao i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, a da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da će se, ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni pustiti na slobodu (stav 4.).
Član 146. ZKP propisuje: da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi se u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.).
Odredba člana 265. stav 1. ZKP propisuje da kad je završena istraga, kao i kad se po ovom zakoniku optužba može podići bez sprovođenja istrage (član 244.), postupak pred sudom može se voditi samo na osnovu optužnice javnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca.
Prema odredbama člana 269. ZKP, ako je u optužnici stavljen predlog da se protiv okrivljenog odredi pritvor ili da se pusti na slobodu o tome rešava veće (član 24. stav 6.) odmah, a najdocnije u roku od 48 sati (stav 1.), odnosno ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, a u optužnici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu, veće iz stava 1. ovog člana će po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od dana prijema optužnice, ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, a žalba protiv ovog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.).
Odredbama člana 273. stav 2. ZKP je propisano: da kad veće povodom prigovora utvrdi da postoje pogreške ili nedostaci u optužnici (član 266.) ili u samom postupku, ili da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, vratiće optužnicu da se zapaženi nedostaci otklone, ili da se istraga dopuni, odnosno sprovede; da je tužilac dužan da, u roku od tri dana od dana kad mu je saopštena odluka veća, podnese ispravljenu optužnicu ili stavi zahtev za dopunu, odnosno sprovođenje istrage; da iz opravdanih razloga na zahtev tužioca, veće može da produži ovaj rok; da ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac propusti pomenuti rok, smatraće se da je odustao od gonjenja, pa će se postupak obustaviti; da ako državni tužilac propusti rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti višeg javnog tužioca.
Odredbama člana 282. ZKP propisano je da optužnica stupa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen, a ako prigovor nije podnesen ili je odbačen - danom kad se veće, razmatrajući zahtev predsednika veća (član 281.), složilo sa optužnicom, a ako takvog zahteva nije bilo - danom kad je predsednik veća odredio glavni pretres, odnosno protekom roka iz člana 281. stav 2. ovog zakonika.
Član 341. Zakonika o krivičnom postupku propisuje: da, ako tužilac u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo činjenično stanje izneseno u optužnici, on može na glavnom pretresu usmeno izmeniti optužnicu, a može predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice (stav 1.); da je sud dužan, u slučaju podnošenja nove optužbe, da okrivljenom i braniocu obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a na njihov zahtev, ako je to potrebno, i u slučaju izmene optužbe (stav 2.); da će se, ako veće dozvoli prekid glavnog pretresa radi pripremanja nove optužnice, odrediti rok u kome tužilac mora podneti optužnicu, da će se primerak nove optužnice dostaviti optuženom, ali da prigovor protiv ove optužnice nije dozvoljen, a ako tužilac u ostavljenom roku ne podnese optužnicu, veće će nastaviti glavni pretres na osnovu ranije optužnice (stav 3.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, a polazeći od sadržine odredbe člana 31. Ustava, kojom se garantuje ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage i posle podizanja optužnice , Ustavni sud smatra da sa aspekta zaštite ljudskih prava pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Zbog navedenog karaktera ove krivično-procesne mere, odredbom člana 31. stav 1. Ustava je utvrđeno da pritvor u fazi istrage može trajati najduže šest meseci, do kog roka optužnica mora biti podignuta, ili se okrivljeni pušta na slobodu, dok je odredbom člana 31. stav 2. Ustava utvrđeno da sud posle podizanja optužnice trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, s skladu sa zakonom. U konkretnom slučaju, postavlja se pitanje da li je optužnica podignuta, s obzirom na to da je sačinjena i predata krivičnom sudu, a da je veće optužnicu po prigovoru vratilo javnom tužiocu radi podnošenja zahteva za dopunu istrage.
Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju optužnica jeste podignuta, pa u ovoj procesnoj situaciji u celini važi režim pritvora posle podignute optužnice, kako u pogledu njegovog ukupnog trajanja, tako i u pogledu rokova u kojima se mora ispitivati da li još postoje razlozi za pritvor i ko je nadležan da o tome odlučuje (član 146. stav 2. ZKP). Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u svojim Odlukama Už-1503/2009 od 3. decembra 2009. godine i Už-1315/2011 od 9. juna 2011. godine.
Odlučujući o ustavnoj žalbi, Ustavni sud je poš lo od nesporne činjenice da je istraga prethodno bila završena i da je nakon završetka istrage ovlašćeni tužilac sačinio optužnicu i predao je krivičnom sudu radi daljeg vođenja krivičnog postupka. Po oceni javnog tužioca, stanje stvari u do tada sprovedenoj istrazi je bilo u potrebnoj meri razjašnjeno i prikupljeni dokazi su pružali dovoljan osnov za podizanje optužnice, što je javni tužilac u konkretnom slučaju i učinio. Prema tome, optužnica kao samostalni pravni akt postoji i nije od značaja što ona nije stupila na pravnu snagu. Istraga, odnosno, dopuna istrage u ovom slučaju se vodi samo „radi boljeg razjašnjenja stanja stvari kako bi tužilaštvo otklonilo zapažene nedostatke“. Karakter i svrha takve dopune istrage je u nečem drugom od redovne istrage koja se vodi da bi se stanje stvari razjasnilo u onoj meri koja je ovlašćenom tužiocu nužna za odluku o optuženju ili o odustajanju od daljeg gonjenja okrivljenog. U konkretnom slučaju, optužnica je vraćena radi dopune istrage protiv podnosilaca ustavne žalbe. Optužnica pri tom nije povučena, niti je odbačena, niti je o njoj po prigovoru meritorno rešeno. Ona je vraćena radi stavljanja zahteva za određenu dopunu prethodnog krivičnog postupka, a u zavisnosti od činjenica i dokaza prikupljenih u fazi dopune istrage, javni tužilac može podignutu optužnicu precizirati, odnosno dopuniti, što ne predstavlja podnošenje nove optužnice sudu, u smislu člana 341. ZKP.
Po oceni Ustavnog suda, prilikom analize razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi od odlučnog značaja je i formulacija odredbe člana 31. stav 1. Ustava. U ovom članu ustavotvorac koristi formulaciju „da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica", a ne formulaciju „da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena optužnica ne stane na pravnu snagu". Stoga, takođe, Veliko veće Ustavnog sud a zaključuje da je optužnica, u smislu odredbe člana 31. stav 1. Ustava, podignuta onda kada je sačinjena i predata krivičnom sudu radi zakazivanja glavnog pretresa. U tom trenutku postupak prelazi u narednu fazu - fazu optuženja, u kojoj će sud meritorno odlučiti o prigovoru. Momenat stupanja optužnice na pravnu snagu je odvojen i naknadan u odnosu na momenat podizanja optužnice i ne predstavlja uslov da bi se optužnica smatrala podignutom.
Saglasno izloženom, Ustavni sud ocenjuje da se, kada krivično veće suda odlučujući o prigovoru protiv optužnice nađe da je potrebno dopuniti istragu radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kako bi se mogla ispitati osnovanost optužnice, pritvor neće ukinuti iz razloga što je već trajao šest meseci, tj. što je protekao maksimalni rok propisan za trajanje pritvora u prethodnom postupku. Po oceni Velikog veća Ustavnog suda, u ovom slučaju u celini važi režim trajanja i kontrole pritvora posle podizanja optužnice, te se u svemu imaju primeniti odredbe člana 146. ZKP, tako što će veće nadležnog suda iz člana 24. stav 6. ZKP po isteku svakih 30 dana ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdi o da podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora u istrazi i nakon podizanja optužnice , zajemčeno članom 31. Ustava, pa je, saglasno odredb ama člana 89. stav 1. i člana 42b stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević