Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iako je postupak trajao skoro deset godina. Utvrđeno je da je podnosilac žalbe svojim ponašanjem, prvenstveno saglašavanjem sa prekidima postupka i kašnjenjem sa uplatom predujma, odlučujuće doprineo dužini postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Te šića iz Zlakuse, Sevojno, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroslava Tešića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 331/03 (kasnije u predmetu Osnovnog suda u Užicu P. 1009/10).

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Tešić iz Zlakuse, Sevojno, je 29. jula 201 1. godine, preko punomoćnika Violete Aleksandrić, advokata iz Užica, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 331/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da preko osam godina traje spor za naknadu štete, u kome je on jedan od tužilaca, protiv Grada Užice , i to najpre pred Opštinskim sudom u Užicu, a zatim Osnovim sudom u Užicu, i da još uvek, do dana podošenja ustavne žalbe, nije okončan. Mišljenja da nadležni sudovi odugovlače postup ak, p redložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku. Dopunom ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava, a dopunom od 31. oktobra 2012. godine označio je iznos od 400.000,00 dinara na ime naknade nematerijalna štet e i tražio naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u određenom iznosu .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 1009/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Užicu P. 331/03) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe i još dva tužioca S.J. i R.M, su 19. marta 2003. godine podneli Opštinskom sudu u Užicu tužbu protiv tužene - Opštine Užice, radi naknade štete koju trpe u vidu izgubljenih prinosa kukuruza u sezoni 2000. do 2003. godine sa navedeni h površina zemljišta na katastarskim parcelama koje su mu nadeljene u postupku komasacije. Predmet je zaveden pod brojem P. 331/03. Pripremno ročište zakazano je i održano 15. aprila 2003. godine. Posle dva neodržana ročišta (jedno na predlog punomoćnika tužilaca i jedno zbog neuredne dostave poziva za drugotužilju), na predlog punomoćnika stranaka Opštinski sud je prekinuo postupak 15. jula 2003. godine, s tim da će se postupak nastaviti po predlogu bilo koje od stranaka. Podneskom od 12. maja 2004. godine punomoćnik tužilaca je predložio nastavak postupka, te izlazak na lice mesta radi uviđaja i veštačenja po veštaku poljoprivredne struke i obavestio sud da je jedan od tužilaca S.J. pov ukao tužbu jer je postigao sporazum sa tuženim.

Na održanom ročištu 11. oktobra 2004. godine određen je nastavak postupka pod brojem P. 1263/04. Na istom ročištu sud je odredio izvođenje dokaza uviđajem na licu licu mesta i veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke, novo ročište je zakazano za 1. decembar 2004. godine, a tužiocima R.M. i podnosiocu ustavne žalbe naloženo je da uplate predujam za izvođenje ovih dokaza. Ročište zakazano za 1. decembar 2004. godine je otkazano, a Opštinski sud je dopisima od 2. novembra 2004. godine i 1. aprila 2005. godine nalagao tužioci ma da uplate predujam za troškove veštačenja. Na ročištu održanom 12. jula 2005. godine stranke su saglasno predložile prekid postupka radi eventualnog mirnog rešenja spora, s tim da ako do istog ne dođe, da će tužilačka strana izvršiti uplatu predujma za izvođenje dokaza i o tome obavestiti sud radi nastavka p ostupka. Usvojivši predlog stranka, Opštinski sud je doneo rešenje 12. jula 2005. godine da se postupak prekida, a da će biti nastavljen nakon uplate predujma troškova veštačenja od strane tužilaca (stranke nisu tražile otpravak rešenja i odrekle su se prava na žalbu). Punomoćnik tužilaca je preinačio tužbu i tražio nastavak postupka, najpre , podneskom od 19. februara (tražeći naknadu štete i za sezonu 2007. godine) , a zatim i 4. septembra 2008. godine (tražeći naknadu štete i za sezonu 2008. godine). Opštinski sud je konstatovao 1. oktobra 2008. godine da tužioci nisu postupili po nalogu suda i uplatili predujam za troškove veštačenja koje je određeno na njihov predlog još 11. oktobra 2004. godine. Po predlogu za nastavak postupka prvo sledeće ročište nije održano na predlog tuženog, sa kojim su se saglasili tužioci, a na ročištu održanom 7. novembra 2008. godine done to je rešenje o nastavku postupka, dozvoljeno preinačenje tužbe i sledeće ročište zakazano za 25. decembar 2008. godine na licu mesta , radi izvođenja dokaza uviđajem i veštačenjem (nije održano zbog loših vreme nskih uslova). Tokom 2009. godine Opštinski sud je zakazao dva ročišta, jedno je održao i sproveo uviđaj na licu mesta, uz prisustvo veštaka poljoprivredne struke , i saslušao jednog svedoka, a sledeće ročište, zakazano po dostavljanju nalaza veštaka 26. jula 2009. godine i prispeća novog podneska tužilaca sa preinačenjem tužbe, je otkazano.

Nakon izvršene reforme pravosuđa u 2010. godini postupak je nastavljen pred Osnovim sudom u Užicu pod brojem P. 1009/10. Do zaključenja glavne rasprave, zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, održano je četiri, a jedno je odloženo na predlog obe strane u postupku radi mirnog rešenja spora. Na održanim ročištima pročitan je nalaz veštaka, dozvoljeno preinačenje tužbe, pribavljen dopunski nalaz veštaka, te odbijen predlog tuženog za određivanje nove ličnosti veštaka. Tužilja R.M. je povukla tužbu, tako da je kao jedini tužilac ostao podnosilac ustavne žalbe.

Presudom Osnovnog suda u Užicu P. 1009/10 od 15. jula 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi Grad Užice da mu na ime naknade štete isplati iznos od 343.423,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate , dok je preko tog iznosa odbijen tužbeni zahtev tužioca. Tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi troškove postupka i utvrđeno je da je tužba tužilje R.M. povučena. Protiv navedene presude - stava drugog i trećeg izreke, tužilac je izjavio žalbu 20. decembra 2011. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 136/12 od 6. novembra 2012. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio prvost epenu presudu u drugom i trećem stavu izreke. Drugostepena presuda uručena je tužiocu 17. decembra 2012. godine.



4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (" Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “, broj 125/04) , koji je važio u vreme presuđenja, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1 .), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2 .).



5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe, a polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 1 9. marta 2003. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Užicu, a da je okončan dostavljanjem p resude Apelacionog suda u Kragujevcu je presudom Gž. 136/12 od 6. novembra 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe 17. decembra 2012. godine . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao devet godina i devet meseci.

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ima legitiman pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe, iako jedan od tužilaca u ovom parničnom postupku, a pretežni deo postupka i punomoćnik tužilaca, nije ponašao u skladu sa svojim procesnim položajem. Po nalaženju Ustavnog suda, podnosilac je saglasnim predlozima sa protivnom stranom za prekid postupka odlučujuće uticao na trajanje osporenog postupka. Oba prekida postupka trajala su četiri godine i sedam meseci, a tri ročišta za glavnu raspravu su odložena, bilo na predlog podnosioca, kao tužioca, bilo njegovim saglašavanjem sa predlogom suprotne strane. Zbog prekida postupka, istina u cilju mirnog rešenja spora, podnosilac je više puta preinačavao tužbu, a bilo je neophodno sprovesti i dopunsko veštačenje. Pritom, na strani podnosioca stoji i to da po nalogu suda za uplaćivanje predujma troškova za izvođenje dokaza uviđajem na licu mesta i veštačenj em, koje je on predložio, podnosilac nije postupao, i pored opomena suda, pune četiri godine. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe prvenstveno odgovoran zbog neopravdano dugog trajanja ovog parničnog postupka. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći načelan stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je izražen u predmetima povodom predstavki podnetih zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prema kome su podnosioci predstavke dužni da pokažu marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih koraka koji su njima relevantni, da se uzdrže od korišćenja bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoriste mogućnosti koje su im pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (videti presudu od 7. jula 1989. godine u predmetu ''Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije'').

Na osnovu izloženog, a imajući u vidu da su postupajući sudovi u ovom predmetu, u kome istina nije bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, okončali parnični postupak (izuzimajući prekide postupka i doprinos podnosioca ) u okviru prihvaćenog standarda za rešavanje u dve sudske instance, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u izreci.



6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević