Sudska praksa

Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, jer izvršni sud nije obezbedio namirenje njegovog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. D . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. D . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 10695/08, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12768/11, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo B. D . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 10695/08 od 22. decembra 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret sredstava budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 27. aprila 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 8/17 od 23. februara 2017. godine u delu koji se odnosi na izvršni predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 12768/11, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Navedeno rešenje se osporava zbog toga što su redovni sudovi, po shvatanju podnosioca, propustili da odluče o njegovom zahtevu za utvrđivanje povrede prava na imovinu i dosude mu naknadu materijalne štete. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa glavnog potraživanja iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 10695/08 od 22. decembra 2008. godine, zatezne kamate i troškova postupka, odnosno u iznosu ovih potraživanja koji je priznat i utvrđen u zaključku Privrednog suda u Beogradu o listi potraživanja u stečajnom postupku nad izvršnim dužnikom St. 160/15 od 8. februara 2017. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i obaveštenja Privrednog suda u Beogradu u dopisu Su-VIII-44-16/2017-1 od 12. oktobra 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. avgusta 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J .“ a.d. Beograd radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa, koji je usvojen rešenjem istog suda I. 10695/08 od 22. decembra 2008. godine (kasnije predmet I. 12757/11).

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine, nad izvršnim dužnikom otvoren je stečajni postupak u kome je podnosilac ustavne žalbe prijavio navedena potraživanja, koja su utvrđena zaključkom Privrednog suda u Beogradu o listi potraživanja St. 160/15 od 8. februara 2017. godine pod rednim brojem 241.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4I. 69/16 od 30. novembra 2016. godine usvojen je zahtev predlagača – ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršnom postupku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. I. 12768/11 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava (stav prvi izreke; naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem roku, a najduže tri meseca od dana dostavljanja prepisa ovog rešenja, okonča izvršni postupak i sprovede izvršenje (stav drugi izreke) ; dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i odbijen zahtev za naknadu preko dosuđenog, a do traženog iznosa, kao i zahtev za naknadu materijalne štete (st. drugi i treći izreke). Stavom četvrtim izreke navedenog rešenja odbijen je zahtev predlagača za isplatu naknade materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju, i to isplate glavnog duga, zakonske zatezne kamate i troškova parničnog i izvršnog postupka sa pripadajućim kamatama.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 8/17 od 23. februara 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4I. 69/16 od 30. novembra 2016. godine u delu stava četvrtog izreke kojim je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete i u stavu petom izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadeležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe po osnovu neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa koja su opredeljena rešenjem o izvršenju i utvrđena u stečajnom postupku, a protiv dužnika H. „J.“ a.d. Beograd, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji mu nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15 po osnovu rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 10695/08 od 22. decembra 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavnom žalbom se formalno osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 8/17 od 23. februara 2017. godine, ali kako su navodi i predlog ustavne žalbe usmereni isključivo na zahtev za naknadu materijalne štete koji je Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno odbio, a o kome je Ustavni sud, kao nadležan u konkretnom slučaju, odlučio usvajanjem, Ustavni sud nije posebno razmatrao navedeni akt, niti istaknutu povred u prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu