Povreda prava na pravično suđenje zbog presuđenja nakon apsolutne zastarelosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je potvrdio osuđujuću presudu iako je u trenutku donošenja njegove odluke nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, na koju je bio dužan da pazi po službenoj dužnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3524/2011
02.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlatomira Novakovića iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlatomira Novakovića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 7434/10 od 29. marta 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 7434/10 od 29. marta 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Osnovnog suda u Šapcu K. 818/10 od 8. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlatomir Novaković iz Šapca je , preko punomoćnika Slobodana Antonića, advokata iz Šapca, 30. jula 20 11. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude nadene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavn oj žalb i naveo : da je presudom Osnovnog sud a u Šapcu K. 818/10 od 8. novembra 2010. godine o glašen krivim zbog izvršenja krivičnog del a prikrivanje iz člana 22 1. stav 1 . KZ i izrečena mu je uslovna osuda; da je delo, prema izreci presude, izvršeno " neutvrđenog dana

u periodu od marta do juna 2005. godine "; da je Apelacioni sud u Beogradu 29. marta 2011. godine, odlučujući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, doneo presudu Kž.1. 7434/10, kojom je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Po mišljenju podnosioca, za krivično delo u konkretnom slučaju je, u momentu donošenja odluke drugostepenog suda, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa je drugostepeni sud trebalo da donese presudu kojom se optužba odbija. Kako drugostepeni sud nije tako postupio, podnosilac smatra da mu je time povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se predlaže da Ustavni sud "ukine" osporenu presudu i naloži Apelacionom sudu u Beogradu da donese novu odluku po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pred Osnovnim sudom u Šapcu je protiv I.V. i podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak po optužnom predlogu Opštinskog javnog tužioca u Šapcu Kt. 1370/06, zbog krivičnog dela prikrivanje, iz člana 221. stav 1. KZ.

Presudom Osnovnog sud a u Šapcu K. 818/10 od 8. novembra 2010. godine okrivljeni su o glašeni krivim zbog krivičnog del a koje im je stavljeno na teret i izrečena im je uslovna osuda. U izreci prvostepene presude je navedeno da su okrivljeni krivično delo izvršili "neutvrđenog dana u periodu od marta do juna 2005. godine ".

Odlučujući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je 29. marta 2011. godine doneo osporenu presudu Kž.1. 7434/10, kojom je izjavljene žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) (u daljem tekstu: ZKP) bilo je propisano da će sud, k ada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika, u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog.

Odredbom člana 354. stav 3. ZKP bilo je propisano da će sud presudu kojom se optužba odbija izreći i ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje.

Član 369. stav 1. tačka 2) ZKP propisivao je da povreda krivičnog zakona p ostoji ako je krivični zakon povređen u pitanju, pored ostalog, da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar već pravnosnažno presuđena, dok član 380. stav 1. tačka 2) propisuje da drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati, između ostalog, da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon (član 369.).

Odredba člana 103. stav 1. tačka 6) Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ) propisuje da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbama člana 104. KZ je, pored ostalog, propisano: da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno, a ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila (stav 1.); da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (stav 6.) .

Odredbom člana 221. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine kazniti ko stvar za koju zna da je pribavljena krivičnim delom ili ono što je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi način pribavlja, s tim da kazna ne može biti veća od kazne propisane za delo kojim je stvar pribavljena.

5. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje navode o povredi označenog ustavnog prava zasniva isključivo na tvrdnji o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja koja je, po njegovim navodima, nastupila u periodu nakon donošenja prvostepene presude, a pre donošenja drugostepene presude, i o kojoj drugostepeni sud nije vodio račun iako je ex officio imao tu zakonsku obavezu.

U konkretnom slučaju, zaprećena kazna za krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 1. Krivičnog zakonika je novčana kazn a ili zatvor do tri godine . Kako je odredbom člana 103. stav 1. tačka 6) KZ propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, relativna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupa kad protekne tri godine od dana izvršenja krivičnog dela. S obzirom na to da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za relativnu zastarelost krivičnog gonjenja, saglasno odredbi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost za konkretno krivično delo nastupa kad protekne šest godina od dana izvršenja krivičnog dela.

U izreci presude Osnovnog sud a u Šapcu K. 818/10 od 8. novembra 2010. godine , kojom su okrivljeni oglašeni krivim za izvršenje krivičnog del a prikrivanje iz člana 221. stav 1. KZ i kojom im je izrečena uslovna osuda, navedeno je da su okrivljeni krivično delo izvršili "neutvrđenog dana u periodu od marta do juna 2005. godine ". S obzirom na to da se radi o jednom krivičnom delu i da nije utvrđen tačan datum njegovog izvršenja, postavlja se pitanje od kada počinje da teče rok zastarelost i krivičnog gonjenja. Odredba člana 18. stav 3. ZKP propisuje da će sud, kada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika, u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog.

Saglasno navedenom, kao datum izvršenja krivičnog dela imao bi se smatrati onaj datum koji je za okrivljenog najpovoljniji, a to je u konkretnom slučaju 1. mart 2005. godine, od kada je i počeo da teče zakonski rok zastarelosti krivičnog gonjenja. U skladu s tim, Ustavni sud nalazi da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 1. marta 2011. godine. Kako je prvostepena presuda doneta 8. novembra 2010. godine , a drugostepena 29. marta 2011. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja je nastupila u periodu nakon donošenja prvostepene, a pre donošenja drugostepene presude. Imajući u vidu da je krivični sud dužan da po službenoj dužnosti tokom krivičnog postupka pazi na povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog, saglasno odredbi člana 369. stav 1. tačka 2) ZKP, kao i da član 380. stav 1. tačka 2) ZKP propisuje da drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati, između ostalog, da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon (član 369.), Ustavni sud je ocenio da je Apelacion i sud u Beogradu , kao drugostepeni sud, bio u obavezi da, odlučujući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, ex officio donese presudu kojom se optužba, saglasno odredbi člana 354. stav 3. ZKP, odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 7434/10 od 29. marta 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava iz tačke 1. izreke mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 7434/10 od 29. marta 2011. godine i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Osnovnog suda u Šapcu K. 818/10 od 8. novembra 2010. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog presuđenja nakon apsolutne zastarelosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti