Poništaj presude zbog arbitrerne primene materijalnog prava u sporu o otpremnini

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Višeg suda. Sud je arbitrerno primenio Zakon o privatizaciji na zahtev za isplatu posebne otpremnine, koja je regulisana posebnim zaključkom Vlade.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branke Grudić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branke Grudić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 8033/12 (ranije P. 41764/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sud u da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi .

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Branka Grudić iz Beograda podnela je 2. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 41764/10.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da podnositeljka ima 92 godine; da se u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 41764/10 odugovlači lo sa postupanjem, umesto da sud bude ažuran u postupku zbog godina podnositeljke ustavne žalbe i značaja koji za nju ima ovaj postupak; da je ovaj parnični postupak nezakonito prekinut zbog pokrenutog postupka za lišavanje poslovne sposobnosti podnositeljke; da o njenoj žalbi na rešenje o prekidu postupka, koja se od 10. avgusta 2010. godine nalazila u Višem sudu u Beogradu, do podnošenja ustavne žalbe nije rešeno i da je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala od Ustavnog suda da naloži dalje postupanje parničnog suda bez odlaganja.

2. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrđeno je da je pravnosnažnim rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu - Odeljenje Stari grad broj 57101-816/2010-1 od 27. decembra 2010. godine, koje je potvrđeno rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike broj 570-03-00043/2011-14 od 15. marta 2011. godine, podnositeljki ustavne žalbe određen privremeni staratelj, određeno da će poslove staratelja vršiti Gradski centar za socijalni rad u Beogradu - Odeljenje Stari grad, a obavezan je privremeni staratelj da se stara o ličnosti, pravima i interesima podnositeljke ustavne žalbe, kao i da preduzima sve pravne poslove i radnje koje su neophodne za zaštitu njenih interesa. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), dopisom od 14. februara 2014. godine od Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu - Odeljenje Stari grad zatražio da se, u roku od pet dana od dana prijema dopisa, izjasni da li je kao privremeni staratelj saglasan sa podnetom ustavnom žalbom.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu - Odeljenje Stari grad je u svom dopisu broj 55402 - 3 32/14 od 24. februara 201 4. godine naveo da je saglasan sa ustavnom žalbom Branke Grudić.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 8033/12 (ranije P. 41764/10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosteljka ustavne žalbe, u svojstvu tužilje, podnela je 3. juna 2009. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog R.B, radi duga. Tužilja je traži la da se obaveže tuženi da joj vrati iznos od 405.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 200 9. godine, pa do isplate, kao i da joj naknad i troškove postupka. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 1625/09.

Prvo ročište zakazano je i održano 13. oktobra 2009. godine, a sledeće je zakazano za 15. decembar 2009. godine, a tužilja je upozorena da će biti saslušana u svojstvu parnične stranke. Međutim, Opštinski sud je otkazao ovo ročište za glavnu raspravu zbog predstojeće reorganizacije sudstva.

Parnični postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) pod brojem P. 41764/10. Tužilja je podneskom od 1. marta 2010. godine tražila ubrzanje postupka zbog svojih godina i obavestila sud da je zbog zdravstvenih tegoba (nemogućnosti kretanja) zakazala overu punomoćja za zastupanje u ovom predmetu.

Prvo ročište za glavnu raspravu pred Osnovnim sudom bilo je zakazano za 5. mart 2010. godine, ali nije održano zbog izostanka uredno pozvane tužilje, koja je podneskom od 2. marta 2010. godine predložila da se naredno ročište zakaže u njenom stanu, jer zbog bolesti nije u mogućnosti da pristupi u sud. Sledeće ročište Osnovni sud je zakazao za 1. april 2010. godine u stanu tužilje. Tužilja je podneskom od 29. marta 2010. godine tražila ubrzanje postupka i dostavila sudski overeno punomoćje za zastupanje u ovoj pravnoj stvari. Međutim, Osnovni sud je 16. marta 2010. godine otkazao ročište zakazano za 1. april 2010. godine, zbog pokretanja postupka za lišavanje poslovne sposobnosti tužilje, kako bi izvršio uvid u spise vanparničnog predmeta R. 564/10 istog suda. Po izvršenom uvidu u spise vanparničnog predmeta, Osnovni sud je doneo rešenje P. 41764/10 od 5. maja 2010. godine kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja predmetnog vanparničnog postupka, koji je pokrenut 16. novembra 2009. godine, po predlogu sina tužilje. Tužilja je protiv rešenja o prekidu postupka 25. maja 2010. godine izjavila žalbu. Odgovor na žalbu dat je 24. juna 2010. godine, a uručen punomoćniku tužilje 2. jula 2010. godine. Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 20053/10 od 21. marta 2012. godine ukinuo ožalbeno rešenje, a spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 9. aprila 2012. godine na ponovno suđenje. Rešenje o prekidu postupka je ukinuto sa obrazloženjem da u odsustvu pravnosnažnog rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti tužilje nije bilo uslova za prekid postupka u smilu odredbe člana 214. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Osnovnim sudom zaveden pod brojem P. 8033/12. Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 26. juna 2012. godine urgirala za zakazivanje ročišta u ovoj pravnoj stvari, a istog dana je njenom punomoćniku uručeno drugostepeno rešenje.

Osnovni sud je dopisom od 28. juna 2012. godine obavešten da vanparnični postupak za lišenje poslovne sposobnosti tužilje u predmetu R2. 564/10 nije okončan, te da je rešenje Centra za socijalni rad - Odeljenje Stari grad broj 57101-816/2010-1 od 27. decembra 2010. godine, kojim je tužilji postav ljen privremeni staratelj , postalo pravnosnažno 26. januara 2012. godine. Na prvo naredno ročište zakazano za 23. novembar 2012. godine pozvan je i privremni staratelj tužilje, koji se nije odazvao uredno primljenom pozivu, pa je sud na osnovu rešenja donetog na ročištu zastao sa parničnim postupkom do okončanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti, s tim da se od vanparničnog odeljenja toga suda zatraže spisi predmeta na uvid ili, ako to nije moguće, dostavi rešenje o imenovanju privremnog staratelja tužilji. Nakon dostavljanja traženog rešenja od vanparničnog odeljenja 11. decembra 2012. godine, Osnovni sud je od Centra za socijalni rad - Odeljenje Stari grad dopisom od 9. janaura 2013. godine zatražio mišljenje tog organa da li je tužilja, prema podacima kojima oni raspolažu, u vreme podnošenje tužbe 3. juna 2009. godine u parničnom predmetu bila sposobna da shvati značaj svojih postupaka i da njima upravlja, te da li je privremni staratelj dao odobrenje J.M, punomoćniku tužilje u parnici.

Organ starateljstva je 23. januara 2013. godine, postupajući po dopisu suda, dostavio podnesak, naslovljen kao nalaz i mišljenje organa starateljstva, u kome se poziva na date nalaze dva lekara neuropsihijatra i obaveštava sud da je na nalaz veštaka uložen prigovor. Ukazano je da nije vođen postupak za davanje odobrenja da punomoćnik u parničnom postupku može da zastupa interese tužilje, te da su poslovi zastupanja i zaštite ineteresa štićenice - tužilje u nadležnosti organa starateljstva i privremnog staratelja. Osnovni sud se dopisom 25. januara 2013. godine ponovo obratio Organu starateljstva tražeći da tim lekara proceni da li je na dan podnošenja tužbe tužilja mogla da shvati zanačaj svojih postupaka i da njima upravlja.

Osnovni sud je rešenjem P. 8033/12 od 25. januara 201 3. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka koji se vodi pred istim sudom u predmetu R2. 564/10. Ovo rešenje je uručeno privremenom staraocu tužilje i punomoćniku tuženog 5. februara 2013. godine, a punomoćniku tužilje 8. marta 2013. godine. Rešenje o prekidu je postalo pravnosnažno bez žalbe, 25. maja 2013. godine. Vaparnični sudija je 8. februara 2013. godine obavestio sudiju koji postupa u parničnom predmetu P. 8033/12 o obavljenom veštačenju i dostavio nalaz veštaka, a organ starateljstva je 13. februara 2013. godine obavestio parnični sud da ne raspolaže podacima o tome da li je tužilja u vreme podnošenja tužbe bila sposobna da shvati značaj svojih postupaka i da njima upravlja.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) ; da se postupak prekida kada stranka izgubi parničnu sposobnost (član 214. stav 1. tačka 2)).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da osporeni parnični postupak, pokrenut po tužbi podnositeljke 3. juna 2009. godine, još uvek, ni posle četiri godine i deset meseci, nije okončan ni u prvom stepenu. Preciznije rečeno, parnični postupak je pre 14 meseci prekinut, a da prethodno u njemu nije izveden nijedan dokaz.

Ocenjujući samo trajanje osporenog parničnog postupka na osnovu prakse Ustavnog suda i standarda međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da se zbog dosadašnjeg trajanj a postupka osnovano može postaviti pitanje suđenja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da se u ovoj p arnici do sada jedino postavilo pitanje procesne prirode - da li tužilja ima parničnu sposobnost, o kome sud vodi računa po službenoj dužnosti, a saglasno članu 77. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zbog pokrenutog vanparničnog postupka za lišenje poslovne sposobnosti tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, sud je dva puta prekidao postupak, i to u odsustvu pravnosnažnog rešenja o lišenju poslovne sposobnosti tužilje, iako je odredbom člana 74. stav 1. navedenog zakona propisano da stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama preduzimati radnje u postupku.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ničim nije doprinela dugom vremenskom trajanju sudskog postupka. Naprotiv, angažovala je punomoćnika za zastupanje , obavestila sud o svojim zdravstvenim problemima i predložila da bude saslušana u svom stanu i više puta ukazivala na potrebu da se postupak vodi po njenoj tužbi, s obzirom na to da je u desetoj deceniji života i da nije lišena poslovne sposobnosti.

Predmet spora i efikasno okončanje postupka nesumnjivo su od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, imajući u vidu veliki novčani iznos koji na ime duga potražuje od tuženog, ali i zbog njenog poznog životnog doba i narušenog zdravlja.

Po oceni Ustavnog suda, isključivu krivicu za trajanje postupka van granica razumnog roka snose nadležni sudovi, ali i Gradski centar za socijalni rad - Odeljenje Stari grad. Osnovni sud je dva puta prekidao postupak iako za to nisu postojali procesni uslovi - gubitak parnične sposobnosti stranke, a s obzirom na to da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, nije lišena poslovne sposobnosti. Procesne smetnje za vođenje postupka u vidu sumnji u parničnu sposobnost tužilje, odnosno nedostataka u njenom zastupanju, koje su eventualno mogle da onemoguće postupanje suda, otklonjene su postavljanjem privremenog staratelja tužilji koji bi trebalo da zastupa njena prava i interese dok traje vanparnični postupak lišenja poslovne sposobnosti. Dugom trajanju postupka doprineo je i Viši sud u Beogradu koji je posle skoro dve godine odlučio o žalbi tužilje protiv rešenja o prekidu postupka. Ustavni sud posebno ukazuje na doprinos Gradskog centra za socijalni rad neefikasnom postupanju po podnositeljkinoj tužbi, čija uloga u parnici se svela na obaveštavanje suda o obavljenom veštačenju u postupku lišenja poslovne sposobnosti podnositeljke, pri čemu je izostala bilo kakva konkretna aktivnost da se u parnici zaštite imovinski interesi podnositeljke. Posebno je uočljiva i neaktivnost samog privremenog staratelja, koji se nije odazvao pozivu suda da pristupi na ročište za glavnu raspravu, niti je izjavio žalbu protiv rešenja o prekidu postupka, koje nije imalo osnova u Zakonu o parničnom postupku. U takvoj situaciji prvostepeni sud nije koristio ovlašćenja, a istovremeno i obavezu, da postupa u skladu sa odredbom člana 77. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva, a ako bi usled propuštanja zastupanja mogla nastati šteta za lice pod starateljstvom, sud će zastati sa postupkom i predložiti da se odredi drugi zakonski zastupnik. Međutim, Ustavni sud smatra da je potrebno posebno ukazati na stav da za postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku nije od značaja da li je odugovlačenje sudskog postupka uzrokovano postupanjem „odgovornog“ suda, drugog suda ili drugog državnog organa koji je trebalo da dostavi dokaze vezane za predmetni postupak (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava predmetu „Zimmerman i Steiner protiv Švajcarske“, od 13. jula 1983. godine, broj 8737/79, stav 29.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su životno doba podnositeljke ustavne žalbe i materijalni značaj koji za nju ima predmet spora obavezivali parnični sud i organ starateljstva da obezbede maksimalnu ažurnost i efikasnost u postupanju, a da podnositeljka svojim ponašanjem tokom postupka nije doprinela njegovom dugom trajanju. Stoga Ustavni sud nalazi da je postupanje sudova i Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Stari grad u postupku odlučujuće doprinelo njegovom trajanju i činjenici da ni posle skoro pet godina nije doneta prvostepena odluka, niti dokazni postupak otpočeo. Ustavni sud je zato utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 8033/12 (ranije P. 41764/10) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzm e sve mere kako bi se predmet ni postupak okončao u najkraćem roku, a u tački 3. izreke je , postupajući u granicama zahteva ustavne žalbe, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u predmetnom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić