Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe kao delimično neosnovane i delimično neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo koji se odnosi na rešenje Vrhovnog kasacionog suda je odbačen jer ne pokreće ustavno pitanje, dok je deo protiv nižestepenih presuda odbačen kao neblagovremen, jer je revizija bila nedozvoljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Milanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milana Milanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2746/10 od 13. maja 2010. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12438/08 od 6. maja 2009. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2480/04 od 4. jula 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milan Milanović iz Beograda je 28. jula 2010. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2746/10 od 13. maja 2010. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12438/08 od 6. maja 2009. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2480/04 od 4. jula 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da su mu osporenim aktima "učinjene povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava kroz jasno izraženu proizvoljnu primenu procesnog i materijalnog prava, zbog čega je ishod spora pred redovnim sudovima bio nepovoljan po njega".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda suda Rev. 2746/10 od 13. maja 2010. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12438/08 od 6. maja 2009. godine. Vrhovni kasacioni sud je u navedenom rešenju konstatovao da revizija nije dozovoljena u imovinskopravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošnja tužbe. U predmetnom sporu tužba je podneta 24. februara 2004. godine, sa vrednošću predmeta spora od 10.000,00 dinara, što prema tadašnjem kursu evra od 69,5031 dinar za jedan evro daje iznos vrednosti predmeta spora od 143,88 evra, a što je ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije od 100.000 evra po srednjem kursu NBS. U konkretnom slučaju je i vrednost predmeta spora od 501.000,00 dinara, označena 17. marta 2008. godine, ispod zakonom propisanog limita od 100.000 evra i u vreme podnošenja tužbe 24. februara 2004. godine i u vreme označavanja te vrednosti 17. marta 2008. godine, te je revizija tuženog u svakom slučaju nedozvoljena.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ne osporava zakonski osnov za odbacivanje izjavljene revizije, već se sadržina ustavne žalbe u celini odnosi na odlučivanje i postupak pred nižestepenim sudovima, i to na povredu prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi u pogledu označenih ustavnih prava ne mogu dovesti u pravnu vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2746/10 od 13. maja 2010. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv ovog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12438/08 od 6. maja 2009. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2480/04 od 4. jula 2008. godine, Ustavni sud je pošao od svog pravnog stava da su korišćenjem revizije u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva Zakonom o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju izjavljena revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe drugostepeno rešenje primio najkasnije 13. januara 2010. godine kada je izjavio reviziju Vrhovnom kascionom sudu, a da je ustavna žalba izjavljena 28. jula 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić