Ustavna žalba protiv odluke o troškovima postupka pri delimičnom uspehu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke o troškovima parničnog postupka. Sud nalazi da odluka da svaka stranka snosi svoje troškove, doneta pri delimičnom uspehu u sporu, ima osnov u zakonu i nije proizvoljna, te ne povređuje pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Rajaka iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Rajak izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7676/10 od 18. maja 2010. godine u stavu trećem izreke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Rajak iz Bačke Palanke, preko punomoćnika Miroslava Reljića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 28. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7676/10 od 18. maja 2010. godine u stavu trećem izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je presudom Apelacionog suda, u osporenom stavu trećem izreke, odlučeno o troškovima postupka, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je odlukom o troškovima postupka povređeno pravo na pravično suđenje, jer je delimično uspeo u sporu, pa je drugostepeni sud trebao da potvrdi rešenje prvostepenog suda kojim su podnosiocu dosuđeni parnični troškovi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 7676/10 od 18. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, preinačio presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2605/07 od 25. decembra 2008. godine, u delu stava prvog izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu drugom izreke drugostepene presude odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, dok je u osporenom stavu trećem izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu ustavnog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7676/10 od 18. maja 2010. godine u stavu trećem izreke, koji sadrži odluku o parničnim troškovima, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njenom donošenju.

Naime, odredbom člana 149. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) propisano je da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe delimično uspeo u parnici, osporena odluka o parničnim troškovima ima svoj osnov u navedenoj zakonskoj odredbi. Prema tome, Apelacioni sud je osporenu odluku o parničnim troškovima doneo krećući se u okvirima navedenih zakonskih ovlašćenja.

Ostali navodi podnosioca ustavne žalbe u vezi odluke o parničnim troškovima predstavljaju njegovo subjektivno mišljenje i ne mogu biti potvrda o povredi prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavna žalba protiv odluke o troškovima postupka pri delimičnom uspehu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti