Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko 20 godina. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen kao neosnovan, jer podnosilac nije dostavio dokaze koji bi potkrepili njegove tvrdnje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3531/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Mitrovića iz Šida, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragoljuba Mitrovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vođen u predmetu P1. 28/95 (kasnije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 307/12) povređeno pravno podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Mitrović iz Šida je 1. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika Jaromira Matušćaka, advokata iz Šida, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vođen u predmetu P1. 28/95.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da podnosilac ustavne žalbe u označenom parničnom postupku čije trajanje osporava ima procesnu ulogu tužioca; da je predmet parničnog postupka poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa; da je tužba podneta 17. februara 1995. godine i da do podnošenja ustavne žalbe u ovom postupku nije doneta nijedna sudska odluka. Podnosilac od Ustavnog suda zahteva da mu utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu materijalne štete.

Dopunom ustavne žalbe od 30. januara 2014. godine podnosilac je izmenio svoje navode iz ustavne žalbe od 1. avgusta 2011. godine, navodeći da je predmetni parnični postupak započeo 1992. godine i da još uvek nije okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna srdstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je dopisima od 7. februara 2014. godine i 25. marta 2014. godine zahtevao od Prvog osnovnog suda u Beogradu da dostavi spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 28/95 (kasnije predmet Provog osnovnog suda u Beogradu P1. 307/12). Takođe, zbirnim dopisom Ustavnog suda Su. 201/14 od 26. marta 2014. godine upućenog Prvom osnovnom sudu u Beogradu, između ostalih, traženi su i spisi označenog predmeta.

Uz dopis Prvog osnovnog suda u Beogradu Su. 435/14 od 3. aprila 2014. godine Ustavnom sudu je dostavljen izveštaj iz arhive Prvog osnovnog suda u Beogradu u kome se navodi da se traženi spisi ne nalaze u arhivi i da ne postoje podaci o kretanju predmeta. Ovakav izveštaj dostavljen je Ustavnom sudu i 13. maja 2014. godine, uz napomenu da su spisi predmeta arhivirani 23. februara 2012. godine, pre premeštanja u centralnu arhivu, sa napomenom „za trajno čuvanje“.

Postupajući po zahtevu Ustavnog suda, Prvi osnovni sud u Beogradu je 13. maja 2014. godine dostavio izvod iz elektronske baze podataka tog suda o toku postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 307/12.

Na osnovu podataka iz izvoda o toku predmeta dostavljenog Ustavnom sudu, utvrđeno je:

Dragoljub Mitrović iz Šida, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 23. oktobra 1991. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa protiv preduzeća „SIGNAL“ iz Beograda.

Prvi opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P1. 355/03 od 27. januara 2005. godine kojim se tužba smatra povučenom. Tužilac je protiv označenog rešenja podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji je prvostepeni sud odbio kao neosnovan 31. januara 2005. godine.

Protiv rešenja o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje tužilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1803/06 od 18. maja 2006. godine usvojena, osporeno rešenje ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Prvostepeni sud je nakon toga 15. januara 2007. godine doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio žalbu, a Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 1540/07 od 12. marta 2008. godine istu usvojio, označeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Rešenjem prvostepenog suda od 28. januara 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje izjavljen protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 355/03 od 27. januara 2005. godine. Drugostepeni sud je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 212/10 od 14. decembra 2011. godine kao neosnovanu odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv označenog prvostepenog rešenja i potvrdio rešenje kojim se tužba smatra povučenom.

Sudija prvostepenog suda koji je postupao u predmetnom parničnom postupku je 23. februara 2012. godine dao nalog za arhiviranje spisa predmeta, sa napomenom „za trajno čuvanje“.

4. Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se, prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao elemenat prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava započeo u oktobru 1991. godine i da je pravnosnažno okončan 14. decembra 2011. godine, dakle nakon nešto više od 20 godina.

Pre svega, Ustavni sud konstatuje da je činjenično stanje u konkretnom slučaju, zbog nedostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, utvrđeno prevashodno na osnovu izveštaja dostavljenog od strane Prvog osnovnog sud u Beogradu, a iz koga se ne mogu saznati sve okolnosti od značaja za postupanje u ovoj ustavnosudskoj stvari. Ovo iz razloga što iz izvoda o toku predmeta nije moguće utvrditi složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su u postupku postavljena, kakvo je bilo ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, kao ni okolnosti koje se odnose na određene segmente postupanja nadležnih sudova koji su vodili postupak (dinamiku zakazivanja ročišta za glavnu raspravu, broj održanih ročišta, broj eventualno neodržanih ročišta i razloge njihovog neodržavanja, sadržinu sudskih odluka koje su u postupku donošene i tome slično).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku cenio isključivo u odnosu na utvrđenu dužinu trajanja postupka i činjenice koje se iz dostavljenog izveštaja mogu utvrditi, a koje se odnose na postupke vođene po žalbama podnosioca izjavljivanim protiv prvostepnih sudskih odluka. Ovo iz razloga što je očigledno da su prvostepepene sudske odluke dva puta ukidane, da je predmet vraćan prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da je drugostepeni sud tek postupajući po trećoj žalbi podnosioca pravnosnažno okončao predmetni parnični postupak.

Sledom rečenog, Ustavni sud je utvrdio da sama dužina trajanja postupka od preko 20 godina, kao i činjenica da je od donošenja prvostepenog rešenja kojim se tužba smatra povučenom do pravnosnažnog okončanja postupka pred drugostepenim sudom proteklo šest i po godina, ukazuju na to da je predmetni parnični postupak trajao nerazumno dugo. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 28/95 (kasnije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 307/12) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, na osnovu čega je odlučeno kao u tački 1. izreke.

5. Ustavni sud ukazuje da nema uslova za odlučivanje o zahtevu za naknadu materijalne štete koji je podnosilac postavio, budući da uz ustavnu žalbu nisu dostavljeni nikakvi dokazi kojima bi se takve tvrdnje podnosioca potkrepile. Stoga je Ustavni sud navedeni zahtev odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 426. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , kao i odredbe člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti