Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proglašenja apsolutne nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da su redovni sudovi, proglasivši se apsolutno nenadležnim za spor iz susedskih prava, podnositeljki povredili pravo na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. P . iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a J. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 4791/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 320/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P . iz Inđije podneo je Ustavnom sudu, 26. aprila 2017. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Inđije, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 4791/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 320/08).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi hronološki izneo tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 23. maja 2008. godine podneta tužb a protiv njega radi činidbe, a da je postupak prvnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3610/16 od 14. marta 2017. godine; da mu je zbog dužine trajanja postupka od skoro devet godina, a koji nije bio složen i čijem dužem trajanju ničim nije doprineo, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 4791/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac D.M. je 23. maja 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv podnosioca ustavne žalbe i „ V.“ d.o.o Inđija, radi činidbe. Predmet je dobio broj P. 320/08.

Podnosilac je 15. jula 2008. godine dostavio odgovor na tužbu.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano deset ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju Opštinske uprave za urbanizam, komunalne i stambene poslove i odeljenja za inspekcijske poslove opštine Inđija, izvršeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, saslušan je veštak, saslušani su svedoci, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: dva jer podnosilac nije pristupio ročištu što je dovelo do ukupnog produženja parnice za pet meseci, dva iz procesnih razloga, jedno zbog obustave rada advokata, a jedno zbog nedolaska veštaka.

Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji P. 672/08 od 6. februara 2009. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi i tužba je odbačena.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 346/10 od 15. oktobra 2010. godine žalba tužioca je uvažena, ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Inđiji P. 672/08 od 6. februara 2009. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je prvo ročište pred prvostepenim sudom, sada nadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji zakazano tek za 10. februar 2012. godine i predmet se dalje vodio pod brojem P. 4791/10.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da u periodu od februara 2009. do 10. februara 2012. godine i od 19. novembra 2012. do 30. oktobra 2013. godine nije bilo zakazano nijedno ročište.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 4791/10 od 22. juna 2016. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi kao suinvestitori obavežu da poruše bočne spratne zidove izgrađene na osnovnom objektu koji se nalazi na parceli br. 78/1 KO Inđija I, deo 1, u visini od 2,90m prema strani objekta u Novosadskoj br. 9, izgrađenog na istoj parceli, koji je vlasništvo tužioca, a u visini od 1,75m na suprotnoj strani, zajedno s krovnom konstrukcijom, a sve radi uspostavljanja dosadašnjeg režima i načina korišćenja tužiočevog objekta.

Tužilac je 4. avgusta 2016. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3610/16 od 14. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 4791/10 od 22. juna 2016. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako b i se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od osam godina i deset meseci predstavlja njegovo nerazumno trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno dugo trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je meritorn o o dlučio nakon osam godina od podnete tužbe, u kom periodu je taj sud imao dva perioda potpune neaktivnosti kada nije bilo zakazano nijedno ročište i to prvi period u trajanju od tri godine – od februara 2009. do 10. februara 2012. i drugi period u trajanju od skoro godinu dana – od 19. novembra 2012. do 30. oktobra 2013. godine.

Takođe, prvostepeni sud se nakon skoro tri godine od podnošenja tužbe oglasio stvarno nenadležnim, a od ukidanja prvostepenog rešenja o stvarnoj nenadležnosti od strane drugostepenog suda, prvostepeni sud je prvo ročište zakazao tek posle tri godine.

Po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud je delotvorno postupao jer je žalbeni postupak pred tim sudom trajao devet meseci.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca, a ispitujući njegovo ponašanje, Sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u manjoj meri doprineo dužem trajanju postupka imajući u vidu da dva ročišta nisu bila održana zbog njegovog odsustva, a što je dovelo produženja parnice za pet meseci.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji, u predmetu P. 4791/10 (ranij e predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 320/08) te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Usta vni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka doprinos podnosioca trajanju postupka , kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.